СРБИЈА

ВУЧИЋ И ТАНИН О ПОЛИТИЧКОЈ И БЕЗБЕДНОСНОЈ СИТУАЦИЈИ НА КИМ

БЕОГРАД, 13. децембра 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић рекао је 13. децембра у разговору са шефом УНМИК Захиром Танином да намера Приштине да формира војску "Косова", као нова провокативна и једнострана мера после увођења такси на српску робу, изазива велику забринутост Србије за будућност Срба на КиМ, саопштено је из кабинета српског председника. Вучић је замолио шефа УНМИК Танина да искористи свој утицај и упозори Приштину да својим једностраним и провокативним мерама повећава напетост и угрожава мир и стабилност у региону, наводећи да ће Србија учинити све да сачува мир и стабилност, али да ће ситуација бити значајно погрошана када приштинска страна сутра противно међународном праву донесе одлуку о формирању војске. Вучић је казао да је КФОР тај који, према одредбама Резолуције 1244, има мандат да разоружа нелегалне наоружане снаге косовских Албанаца. Најавио је консултације са пријатељима Србије у Савету безбедности УН о акцијама које бисмо могли да предузмемо као реакцију на формирање војске "Косова". Танин, који је и специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација на Косову и Метохији, рекао је да дели забринутост за ситуацију на КиМ. Он је казао да је писмом генералног секретара УН из априла 2014. године потврђено да "Резолуција 1244 остаје правни оквир међународног безбедносног присуства на Косову". Танин је рекао да је то и "став актуелног генералног секретара УН Антонија Гутереша: Резолуција 1244 остаје важећи оквир за међународно присуство на Косову, као и да промене мандата КФОР нема без сагласности Савета безбедности УН", пише у саопштењу. Шеф УНМИК је казао да има уверавања од КФОР да ће наставити сарадњу са Мисијом УН у оквиру Резолуције 1244. Подсетио је на своју изјаву да је увођење такси на робу из Централне Србије јасно кршење ЦЕФТА споразума и да та мера хитно мора да буде обустављена. Вучић је изразио забринутост због све већег броја инцидената и поновио да је Србија посвећена унапређењу регионалне сарадње, као и да није прекршила ниједну одредбу Бриселског споразума, Резолуције 1244 или Војно-техничког споразума, као ни ЦЕФТА.

ЂУРИЋ: НА КИМ МОГУ БИТИ САМО КФОР ИЛИ ВОЈСКА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 13. децембра 2018. (Бета) - Директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Марко Ђурић изјавио је 13. децембра да ниједан међународни акт не допушта да на КиМ буде "иједна друга војна формација осим КФОР-а или Војске Србије под јасно дефинисаним условима". Ђурић је у разговору с амбасадором Русије Александром Чепурином упозорио на "илегални карактер" најављеног формирања "такозване косовске војске", пренела је Канцеларија за КиМ. Обавестио је амбасадора о "тешкој хуманитарној ситуацији у већински српским срединама на КиМ насталој због увођења трговинске блокаде Приштине за робу из централне Србије". "Српски народ је сваким даном све више изложен кршењу основних људских права, због чега је могућност опстанка Срба у нашој јужној покрајини озбиљно доведена у питање", казао је Ђурић Чепурину.

ЛАНГБАК: НАСИЉЕ И НЕЈЕДНАКОСТ У ОБЛАСТИ РАДА ГЛАВНИ ПРОБЛЕМИ ЗА ЖЕНЕ У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 13. децембра 2018. (Бета) - Директорка Европског института за родну равноправност Вирџинија Лангбак оценила је да је Србија остварила напредак у најновијем Индексу родне равноправности тог института, али да постоје ствари на којима још треба радити. У интервјуу агенцији "Бета" Лангбак је посебно издвојила то што је и даље присутан проблем насиља над женама, али и указала на проблем сегрегације у области рада јер жене и даље раде слабије плаћене послове од мушакараца. "После две године, резултати Србије су бољи. Мере које је Влада применила дају резултате, и они се највише виде у области доношења политичких одлука, где је фокус био на покушају да се већи број жена укључи у доношење одлука, у скупштини или влади. Ипак, не можемо да занемаримо или игноришемо оно што није толико добро", рекла је Лангбак која је у Београду представила нови Индекс родне равноправности. Као највећу препреку за већу равноправност, Лангбак је навела насиље над женама. Према њеним речима, више од 45 одсто жена у Србији је навело да су искусиле психолошко насиље. Она је изразила наду да ће се српска влада позабавити тим, као и другим облицима насиља над женама. Друга препрека је, према њеном мишљењу, често одбијање мушкараца да се укључе у кућне послове, а друштво и медији треба да објасне да од укључивања сви имају користи. Породица је такође и једно од подручја с највећом неједнакошћу у Србији. "Рад у породици, рад који се не мери, не награђује и не плаћа, ту је неједнакост највећа јер, колико разумем, српски мушкарци не помажу својим партнеркама. Мислим да ту они губе, а не деца или жена, јер укљученост помаже да се има здравији живот и ослобађа од стреса", навела је она. Говорећи о женама на високим функцијама, Лангбак је рекла да је у политици, као и у свакој другој области, потребно имати критичну масу. "Ако желимо промене морамо имати критичну масу, како мушкараца у здравству, социјалним службама и другим местима где су мањина, тако и жена у парламенту ако желите да чујете њихов глас", навела је она. Према њеним речима, улога жена у друштву је традиционално одређена и зна се шта друштво очекује да жене раде и како очекује да се мушкарци понашају. "На пример, када се планира закон, женама, ако их је мало, није угодно да говоре јер их већина мушкараца неће чути или ће их игнорисати. Што их има више, знаће да могу да се удруже, и разговарају и буду мање застрашене. У том смислу је критична маса важна", навела је она. Лангбак је додала да сама жена, чак и ако је на руководећој позицији, не може сама да доноси све одлуке, те је неопходно да постоји подршка у окружењу. Упитана да оцени представљеност жена на високим позицијама у Србији, Лангбак је рекла да постоји "добар почетак", али да има још да се ради на томе. Она је оценила да и у Србији постоји тренд, као и у другим европским земљама, да се жене процентуално више запошљавају и већи број их има високо образовање у односу на мушкарце али да и даље раде слабије плаћене послове, попут оних у уметности, друштвеним наукама или образовању, и да је то још један изазов за Србију. "Много се уложи у образовање жена, а онда у ИТ сектору, који ће у свим европским земљама у будућности бити највећи и који је добро плаћен, у технологији и машинству су већином мушкарци", рекла је Лангбак. Према њеним речима, приметна је нека врста сегрегације, где се жене групишу у једној области а мушкарци у другој. "То се све више дешава и погоршава стање, јер се жене не одлучују да се пробијају у мушким доменима као што ни мушкарци не иду на друштвене науке, у здравство или образовање", рекла је она. Лангбак је навела да су закони које је Србија усвојила добар почетак, али да је неопходно да грађани који не читају и не морају да разумеју законе виде да постоје мере које су резултат тих закона и да се путем њих стање поправља, као и да би се знало у којем смеру се планира ићи у одређеној области, као што је на пример борба против насиља над женама. "Ако закони постоје, то значи да сви који знају за законе очекују неке стандарде, да се зна шта није дозвољено и куда све иде", рекла је Лангбак.

ЕКОНОМИЈА

ЕУРОСТАТ: ПОЈЕДИНАЧНА ПОТРОШЊА У СРБИЈИ НА 45 ОДСТО ПРОСЕКА ЕУ

БЕОГРАД, 13. децембра 2018. (Бета) - Стварна индивидуална потрошња у Србији је прошле године била на 45 одсто просека ЕУ, док је бруто домаћи производ по становнику био на 36 одсто просека свих чланица Уније, саопштио је 13. децембра Еуростат. Према извештају европске статистичке службе о потрошњи у Европској унији, земљама у окружењу и земљама кандидатима, стварна индивидуална потрошња и БДП по глави становника у Србији нису се битно мењали од 2015. године. У Србији је прошле године стварна индивидуална потрошња смањена с 46 одсто просека ЕУ колика је била 2016. и 2015. године. Истовремено, БДП по становнику у Србији је 2015. био на 36 одсто просека ЕУ, следеће године 37 одсто, а прошле опет на 36 одсто. У чланицама Европске уније стварна потрошња по глави становника иде од 54 до 132 одсто просека ЕУ, а БДП по глави становника од 49 одсто до 253 одсто. Међу земљама кандидатима, највећу стварну индивидуалну потрошњу има Турска са 68 одсто просека ЕУ. У Црној Гори је она 56 одсто, Македонији 41 одсто, Албанији 39 одсто и у БиХ, која још нема статус кандидата, 41 одсто просека ЕУ. У Црној Гори је и 2016. стварна индивидуална потрошња била на 56 одсто, док је 2015. била 54 одсто. БДП по глави становника у Црној Гори је порастао са 42 одсто 2015. на 44 одсто 2016. и на 46 одсто 2017. Македонија је 2017. године имала БДП по глави становника 36 одсто, а Албанија 30 одсто, док је у БиХ био 32 одсто просека ЕУ. Земље из Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА), које нису чланице ЕУ, имају натпросечну индивидуалну потрошњу у односу на ЕУ: Норвешка 127 одсто, Швајцарска 124 одсто и Исланд 117 одсто. Те земље имају и већи БДП по становнику: Норвешка 146 одсто просека ЕУ, Швајцарска 156 одсто и Исланд 130 одсто. Од чланица ЕУ највећу стварну индивидуалну потрошњу имају Луксембург 132 одсто, Немачка 122 одсто и Аустрија 117 одсто. Најнижа је у Бугарској 54 одсто, Мађарској и Хрватској 62 одсто. Најближе су просеку Италија са 98 одсто и Француска са 108 одсто. Кад је реч о највећем БДП-у по глави становника убедљиво предњачи Луксембург са 253 одсто, мада Еуростат то тумачи тиме што у Луксембургу има пуно радника из других земаља који доприносе БДП-у те државе, али не улазе у становништво које се узима у обзир при рачунању БДП-а по глави становника. Од осталих земаља највећи БДП по становнику има Ирска са 181 одсто просека ЕУ. Следе Холандија и Данска са 128 одсто, Аустрија са 127 одсто и Немачка са 124 одсто. Најмањи БДП по становнику имале су Бугарска 49 одсто, затим Хрватска 62 одсто и Румунија 63 одсто просека ЕУ. Словенија је по стварној индивидуалној потрошњи са 77 одсто између Малте и Грчке.