Амбасадор Сузана Бошковић-Продановић и Јасмина Петровић, први саветник, учествовале су од 13. до 15. септембра на обележавању 50. годишњице оснивања Друштва пријатељства Норвешка-Западни Балкан. Церемонија је започела 13. септембра полагањем венца на гроб Гунара Карлгарда, првог председника норвешког огранка Друштва.

Амбасадор Сузана Бошковић-Продановић нагласила је да пријатељство, засновано на страдању, траје много дуже од педесет година, невезано за политичке и било које друге околности. Амбасадор је истакла да је од кључног значаја директан људски контакт, без којег не би било могуће одржати пријатељство, очувати сећање на тежак историјски период и пренети га на млађе генерације. Указала је на симболику путовања до Левангера, јер су ауто-пут Е-6 који спаја Осло са севером земље градили и југословенски интернирци. Посебно је захвалила Норвешкој на бризи о споменицима и местима страдања југословенских инетрнираца.



Учесници скупа, као и представници српске дијаспоре из Трондхајма и околине Левангера, окупили су се испред спомен-плоче у шуми у близини Фалстад центра како би одали почаст страдалим заробљеницима у Другом светском рату. Церемонија обележавања годишњице завршена је свечаном вечером на којој је почасна гошћа била деведестдвогодишња Норвежанка која је проглашена почасним чланом Друштва јер је 1945. године као осамнаестогодишња девојка била у групи Норвежана који су организовали хуманитарну помоћ и друштвене активности за преживеле логораше, до тренутка њиховог транспорта за бившу Југославију.



Обележавању годишњице у Норвешкој присуствовали су представници Друштва из Норвешке и Србије, норвешки званичници, као и норвешки и српски пријатељи Друштва, од којих су неки специјално за ову прилику допутовали у Левагер из удаљених делова Норвешке.



Друштво норвешко-југословенског пријатељства основано је 1968. године у Трондхајму, a сестринска организација основана је у Нишу годину дана касније.