Амбасадор Србије у Лисабону Оливер Антић написао је ауторски чланак под називом „Велики рат: Велики јубилеј савезништва Србија – Португалија" за лист „Диарију д нотишијас" у коме је описао околности у Србији пред Први светски рат, победе српске војске над аустроугарском, као и голготу приликом повлачења преко Албаније.

Србија је у тим годинама, пише амбасадор, била исцрпљена балканским ратовима и никако није била спремна на нови рат, па ипак је остварила прву победу Савезника над Аустроугарском у бици на Церу када је аустроугарска царска војска морала да се повуче, а потом ју је поразила још два пута.

У тексту се налазе цитати аустроугарских војсковођа који сведоче о храбрости и издржљивости српске војске, као и сведочење швајцарског професора Арчибалда Рајса који је са Србима прешао Албанију.

„Фон Макензен је писао: 'Борили смо се против војске о којој смо могли да чујемо само кроз бајке, која се бранила храброшћу без преседана. Када смо покорили Србију, то нас је болело више него њихове савезника'."

Злочини, који су почињени над Србима, пише амбасадор Антић, до те мере су запрепастили цивилизовани свет да многи нису могли да поверују у истинитост налаза и података које је на француском језику објављивао Арчибалд Рајс.

Амбасадор Антић се осврнуо и на страдања Португалаца у Великом рату, који су своју голготу доживели у Лису, супротстављајући се продору немачке војске на Западном фронту.