gototopgototop
Министарство спољних послова Министарство Министар Говори
петак, 11. септембар 2020. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Дачић: Посебан печат и добар основ за даљи развој односа са САД представља заједничка прошлост и блискост два народа
+ larger fontnormal font- Smaller font
IMG-20200911-WA0008Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић говорећи на међународном округлом столу „Српско-амерички односи", у организацији Парламентарне групе пријатељства Србије и САД Народне скупштине Републике Србије и Института за националну и међународну безбедност, истакао је да ће Министарство спољних послова и Влада Републике Србије наставити да поздрављају иницијативе које за циљ имају боље међусобно разумевања као полазну основу даљег јачања билатералних односа са САД.

На почетку свог говора, министар је замолио све присутне да минутом ћутања одају поштовање страдалима у терористичким нападима на САД, који су се догодили управо на данашњи дан, пре тачно 19 година.

„Данас је прилика да се присетимо да је терористички напад на САД те 2001. године, по броју људских жртава и обиму материјалног разарања, један од најтрагичнијих догађаја те врсте у историји, који је озбиљно уздрмао свет и оставио значајне последице", рекао је министар.

У наставку свог излагања, министар Ивица Дачић је истакао да је посебан печат и добар основ за даљи развој односа са САД представља заједничка прошлост и блискост два народа који су, кроз скоро 140 година дипломатских односа, стајали на истој страни историје током бројних преломних историјских тренутака, попут борбе раме уз раме током Првог и Другог светског рата.

„И овог пута са поносом истичем важност свих заједничких активности којима смо обележили стогодишњицу подизања српске заставе над Белом кућом 1918. године, а које су реализоване 2018. године у Београду и Вашингтону", казао је Ивица Дачић, министар спољних послова.

Говорећи о изазовима, Ивица Дачић је истакао да питање статуса Косова и Метохије и једнострано проглашене независности од стране Приштине и даље представљају главну тачку неслагања са САД.

„Ипак, и поред неслагања по овом, за Србију суштинском питању, изузетно уважавамо континуриану и снажну подршку Вашингтона разговорима Београда и Приштине. Најбољи пример ове подршке јесте протекле недеље успешно реализована посета председника Србије Александра Вучића Вашингтону и сусрет како са највишим званичницима САД, тако и са делегацијом Приштине, на позив амбасадора Гренела и саветника за националну безбедност председника САД Роберта О'Брајена", рекао је Дачић.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова рекао је, овом приликом, да постоји читав сет области у којима су подударни интереси наших земаља.

„Посебно бих истакао стратешко опредељење Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, у чему имамо константну и снажну подршку наших америчких партнера. Сарадња на регионалном нивоу, али и билатерално са САД, наставља се и у погледу изазова попут мигрантске кризе, борбе против организованог криминала и међународног тероризма. Посебно бих истакао програм државног партнерства Србије и Националне гарде Охаја који постепено, из стриктно војне, прераста и у сферу цивилне сарадње", казао је министар.

Пред крај свог говора, министар је казао и да не сме да се заборавити ни значај српске дијаспоре у САД, чији су представници попут Николе Тесле и Михајла Пупина, приближили Србију САД, а њихова научна достигнућа додатно повезала наша два народа истовремено дајући немерљив допринос човечанству.

a23f094f-0a63-452d-ad1e-1458dbc1baa4
Говор првог потредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића преносимо у целости:

„Ваша екселенцијо,
Уважене колеге министри,
Уважени организатори и учесници,
Даме и господо,

Велика ми је част што имам прилику да се обратим на Међународном округлом столу „Српско-амерички односи", у организацији Парламентарне групе пријатељства Србије и САД и Института за националну и међународну безбедност. Користим прилику да се захвалим на позиву организаторима који су иницирали и организовали овај догађај, као и представницима Народне Скупштине на добродошлици.

Желело бих, пре свега, да вас све позовем да минутом ћутања одамо поштовање страдалима у терористичким нападима на САД, који су се догодили управо на данашњи дан пре тачно 19 година. Данас је прилика да се присетимо да је терористички напад на САД те 2001. године, по броју људских жртава и обиму материјалног разарања, један од најтрагичнијих догађаја те врсте у историји, који је озбиљно уздрмао свет и оставио значајне последице. Овај догађај подсетио нас је на важност вредности попут слободе, безбедности и мира, као и на императив очувања управо тих вредности кроз солидарност и сарадњу на глобалном нивоу.
Данашњи скуп се одржава у, по много чему, специфичном тренутку, јер се налазимо у околностима глобалне пандемије COVID-19 чије коначне размере нам још увек нису познате, док са друге стране ова године јесте изборна година у обе земље, што значајно утиче на унутрашњу политичку динамику и у Србији и у САД.

Управо због околности у којима се дешава, сматрам да данашња конференција представља добар, правовремен корак и позитиван сигнал којим се, без обзира на актуелне изазове и текуће процесе, изражава јасно опредељење и спремност да наше две државе и народа наставе да раде на унапређењу свеобухватних билатералних односа, који су дубоко укорењени у историји.

Желим да и на овом месту јасно кажем да ће Министарство спољних послова и Влада наставити да поздрављају иницијативе које за циљ имају боље међусобно разумевања као полазну основу даљег јачања билатералних односа са САД.

Осврћући се на претходни период, са задовољством могу да констатујем да је последњих година интензивиран политички дијалог на свим нивоима и у бројним областима. Ипак, у погледу посета Србији из САД на највишем нивоу, сматрам да и ми и наши амерички партнери морамо наставити да на томе предано радимо с обзиром да је последњи амерички председник који је посетио Србију био још Џими Картер јуна 1980. године. Као што смо сви могли видети, председник Трамп најавио је да би могао посетити Србију, на позив председника Вучића, у ближој будућности, што би развоју наше сарадње дало изузетно јак замајац.
Посебан печат и добар основ за даљи развој односа са САД представља заједничка прошлост и блискост два народа који су, кроз скоро 140 година дипломатских односа, стајали на истој страни историје током бројних преломних историјских тренутака, попут борбе раме уз раме током Првог и Другог светског рата.

И овог пута са поносом истичем важност свих заједничких активности којима смо обележили стогодишњицу подизања српске заставе над Белом кућом 1918. године, а које су реализоване 2018. године у Београду и Вашингтону.

Из периода нашег савезништва у Другом светском рату, подсетио бих на операцију „Халијард", највећи ваздушни мост у поробљеној Европи захваљујући којем је спашено готово 500 оборених америчких пилота и ваздухопловног особља. Ова операција је, помало као парадигма наших односа, деценијама била обавијена велом тајне.

Такође, чак и у историјским околностима хладноратовских подела, чувана је и негована посебност наших односа, у оквиру којих ни идеолошке различитости нису успеле да претерано наруше пријатељска осећања и симпатије два народа.

Иако су распад Југославије и године након тога, посебно крај XX века, у нашим односима представљале сложен и неретко и врло тежак период, желим да останем оптимиста јер управо због изазова са којима смо суочени, морамо тежити константном и што отворенијем дијалогу кроз који бисмо идентификовали заједничке интересе као реалну, здраву основу за даље јачање и изградњу односа.

Говорећи о изазовима, морам истаћи да питање статуса Косова и Метохије и једнострано проглашене независности од стране Приштине и даље представљају главну тачку неслагања са САД.
Ипак, и поред неслагања по овом, за Србију суштинском питању, изузетно уважавамо континуирану и снажну подршку Вашингтона разговорима Београда и Приштине.

Најбољи пример ове подршке јесте протекле недеље успешно реализована посета председника Србије Александра Вучића Вашингтону и сусрет како са највишим званичницима САД, тако и са делегацијом Приштине, на позив амбасадора Гренела и саветника за националну безбедност председника САД Роберта О'Брајена.

Овом приликом председник Вучић је у Белој кући постигао изузетно важан договор са САД који се тиче нормализације економских односа Београда и Приштине. Овај договор отвара нове могућности за сарадњу са Приштином, а што се тиче његовог дела који се односи на сарадњу са САД, истакао бих да је договорено и отварање канцеларије Развојне финансијске корпорације САД у Београду, једине такве у региону, што представља веома важан нови квалитет у нашим односима. То ће несумњиво послати јак сигнал кредитним агенцијама и инвеститорима, како из САД, тако и из Европе да улажу у нашу земљу, те помоћи јачање укупне економске сарадње и размене.

Током посете, председник Вучић је имао билатерални састанак са председником САД Доналдом Трампом на коме су разматрана питања унапређења билатералних и економских односа двеју земаља, а као што сам већ истакао, председник Трамп је изразио спремност да посети Србију, што је веома важна политичка порука.

Србија остаје потпуно отворена за наставак разговора са Приштином, при чему САД и ЕУ види као кључне партнере у процесу постизања трајног и одрживог решења, прихватљивог за обе стране.

Даме и господо,
Постоји читав сет области у којима су подударни интереси наших земаља. Посебно бих истакао стратешко опредељење Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, у чему имамо константну и снажну подршку наших америчких партнера.

Сарадња на регионалном нивоу, али и билатерално са САД, наставља се и у погледу изазова попут мигрантске кризе, борбе против организованог криминала и међународног тероризма. Посебно бих истакао програм државног партнерства Србије и Националне гарде Охаја који постепено, из стриктно војне, прераста и у сферу цивилне сарадње.

Захвални смо САД на разумевању и подршци које нам пружају када је реч о регионалној сарадњи, а посебно у вези са нашим иницијативама као што је „мини Шенген", које за циљ имају добробит читавог региона.

Међусобна солидарност и разумевање током актуелне пандемије COVID-19, потврдили су пријатељске билатералне односе са САД. Србија је са своје стране помогла око репатријације више десетина америчких држављана, организујући два лета, до Лос Анђелеса и до Вашингтона, док су САД помогле бројним донацијама, на чему смо веома захвални.

Желимо и даље јачање економске сарадње, која, нажалост, заостаје за реалним могућностима. Иако робна размена са САД последњих година бележи пораст, на овом питању ћемо свакако и убудуће активно радити. Наш циљ је да креирамо повољан амбијент, у коме бисмо, по окончању актуелне здравствене кризе, могли заједнички да радимо на јачању економске сарадње и улагања, чему ће, несумњиво, помоћи и протекла посета председника Вучића Вашингтону.

Области попут информационих технологија, енергетике и рударства, пољопривреде, али и други видови сарадње и пројекти, попут братимљења градова, сарадње универзитета, туризма, повезивања малих и средњих предузећа и привредних комора, такође су значајна поља сарадње на којој морамо још посвећеније радити.

Коначно, не сме се заборавити ни значај српске дијаспоре у Америци, чији су представници попут Николе Тесле и Михајла Пупина, приближили Србију Америци, а њихова научна достигнућа додатно повезала наша два народа истовремено дајући немерљив допринос човечанству. Уз Теслу и Пупина, и многи други амерички Срби попут Џорџа Фишера (Ђорђа Шагића), који је пре више од 200 година као српски устаник кренуо у Америку и учествовао у „Тексашкој револуцији", преко Карла Малдена, Пита Маравића, Џорџа Војновића, Хелен Делић Бентли, Питера Богдановића, Стива Тешића оставили су, или и данас остављају значајан траг у САД, представљајући једну од важних спона у градњи наших односа. Ових дана, сведоци смо и популарности коју наши сјајни кошаркаши попут Јокића, Богдановића, Бјелице, Марјановића, Гудурића и Смаилагића, као и други наши спортисти, уживају у САД, настављајући да буду снажан мост између два народа.

На крају свог излагања, још једном бих поздравио активности Парламентарне групе пријатељства Србије и САД, као и Института за националну и међународну безбедност који показују да географска удаљеност није нужно препрека за јачање веза, те да уз обострану жељу и заједничко залагање, овакве иницијативе и у наредном периоду могу допринети јачању сарадње на свим пољима и помоћи да она задржи актуелни узлазни тренд.

Захваљујем на пажњи и желим вам успешан наставак конференције!"