СРБИЈА – ЕУ

КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЛАДЕ ЗА ЕУ ИНТЕГРАЦИЈЕ: ОПАДА ПОДРШКА ГРАЂАНА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА

БЕОГРАД, 13. јануара 2012. (Бета) Подршка грађана Србије уласку у Европску унију (ЕУ) опала је на 51 одсто у односу на јунско истраживање када је евроинтеграције подржало 53 одсто анкетираних, показало је данас представљено децембарско истраживање јавног мнења Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.
Директорка Канцеларије Милица Делевић рекла је на конференцији за новинаре да је примећен тренд опадања подршке уласку Србије у ЕУ, али и да грађани, након првобитне негативне реакције због дешавања у процесу евроинтеграција, ипак рационално процењују државне интересе.
"истраживање показује однос рационалног и емоционалног код грађана. Одсликава начин на који се о ЕУ говори у јавној дебати и показује тенденцију киселог грожда. Ако нешто нисмо добили онда то и није било важно", казала је она.
Делевић је рекла да је истраживање урађено 22. децембра, након одлуке Европског савета да Србији не додели статус кандидата за чланство у ЕУ.
Уколико би сутра био расписан референдум са питањем: Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ", 51 одсто грађана гласало би "за", 28 одсто "против", 18 одсто не би гласало, док три одсто не зна како би се изјаснило, показало је истраживање.
Делевић је рекла да су јасније профилисани они који би гласали против, наводећи да 23 одсто грађана сматра да ЕУ не доноси ништа добро Србији и да испитани сматрају да би више користи од ЕУ имала држава, а не они. Због недобијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, 53 одсто испитаних сматра да је руководство државе одговорно, 32 одсто сматра да је за то одговорна ситуација у ЕУ, док само пет одсто грађана као проблем види Косово.
Ипак, на питање који је највећи услов који се поставља пред Србију, 70 грађана је истакло да је то Косово, пренела је Делевић.
Међутим, 75 одсто грађана сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати без обзира на Европску унију, као и да грађани и даље подржавају реформе, њих 85 одсто, наводећи да их треба наставити иако нису услов за улазак у ЕУ.
Стопа грађана који подржавају улазак у ЕУ се смањила за два процентна поена у односу на претходно истраживање из јуна 2011, када се тако изјаснило 53 одсто грађана.
Такође је порастао број оних који би се на референдуму изјаснили против уласка Србије у ЕУ. Овог децембра против би гласало 28 одсто испотаних, док се у јуну тако изјашњавало 24 одсто грађана.
За годину дана подршка је опала за шест процената, с обзиром да је у децембру 2010. године 57 одсто грађана изјавило да подржава улазак Србије у ЕУ.
Тренутна стопа подршке грађана придруживању ЕУ је најмања од 2002. године од када се спроводи истраживање.
Подршка уласку Србије у ЕУ је углавном била изнад 60 одсто, а највећа подршка је забележена у децембру 2003. године када је за улазак у ЕУ било 72 одсто грађана. Подршка је у паду од децембра 2010. године.
Истраживања о ставовима грађана о ЕУ спроводе се од септембра 2002. на сваких пола година у јуну и децембру.

СРБИЈИ У МАРТУ ДОДЕЛИТИ СТАТУС ЗА ЕУ

БРИСЕЛ 13. јануара 2012. (Танјуг) Чланови Спољнополитичког комитета Европског парламента подржали су нацрт резолуције која позива да се Србији у марту додели статус кандидата за цланство у Европској унији.
Нацрт резолуције Комитету је у цетвртак представио известилац за Србију Јелко Кацин, који се заложио да се Србији, осим статуса кандидата, одреди и датум поцетка преговора за приступање ЕУ.
Практицно нико од цланова Комитета није довео у питање неопходност давања статуса кандидата, мада су неки посланици испољили резерве у вези са одредивањем датума преговора.
Посланица Дорис Пак је током дебате рекла да је разумљиво што су Немацка и још неке земље у децембру одложиле давање статуса Србији након што су њихови војници на северу Косова били нападнути.
Јелко Кацин"Србији би сада требало дати статус, мада без датума преговора", рекла је Пак.
Кацин је одговорио да, уколико ЕУ жели да види истински напредак у Србији, треба што пре да поцне преговоре о придруживању и отвори поглавља 23 и 24, која се односе на правосуде и људска права.
"Тако цемо Србију, не схватите ме погрешно, гурнути напред", рекао је Кацин.
Велика вецина осталих посланика у нацелу је прихватила Кацинове препоруке.
Посланик Едуард Кукан, који предводи групу Пријатеља Србије у ЕП, након дебате рекао је новинарима да је "пријатно изненаден у основи просрпским ставом" својих колега.
"Оптимиста сам, и то без резерве, да це Србија добити кандидатуру у марту", рекао је Кукан.
Кацин је након дебате рекао новинарима да је задовољан пријемом нацрта резолуције.
"Оцекујемо да 1. марта, када це Комитет усвојити измењен и допуњен текст резолуције, то позитивно утице на Европски савет, који це истог дана одлуцивати о кандидатури Србије", рекао је он.
"Србија сада треба да се посвети примени досад постигнутих споразума у дијалогу са Приштином", рекао је Кацин.
Цланови Комитета це до краја овог месеца поднети амандмане на текст резолуције, док це о њима расправљати 29. фебруара. Финалну верзију Комитет це изгласати 1.марта.

КАНЦЕЛАРИЈА ВЛАДЕ ЗА САРАДЊУ СА МЕДИЈИМА: ПТС СА ЕУ ПОМОГАО ПРЕДУЗЕЋИМА

БЕОГРАД, 13. јануара 2012. (Бета) Примена Прелазног трговинског споразума Србије са Европском унијом (ЕУ) од 2009, закључно са десет месеци 2011, омогућила је српским привредницима корист од префернцијалног извоза у износу од 1,39 милијарди евра, саопштила је данас Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима. "Користи које су имали српски извозници се из године у годину повећавају и у просеку су три и више пута веће од користи које остварују европски извозници", наводи се у саопштењу и додаје да су од 2009. до новембра 2011. европске компаније оствариле "укупну корист од извоза на српско тржиште у иносу од 423 милиона евра".
Подесћа се да је Србија од 1. јануара ушла у четврту годину примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ што значи додатно самањење царина за робу која се увоз из Уније и која ће сада у просеку износити 1,8 одсто.
Царина на увоз из осталих земаља са којима нису закључени повлашћени споразуми износиће 6,2 одсто. "Наставак либерализације у складу је са динамиком предвиђеном Споразумом о стабилизацији и придруживању (ШП), којим се између Србије и Европске уније ствара зона слободне трговине и нашој земљи омогућава бесцарински приступ европском тржишту од пола милијарде потрошача", наводи се у саопштењу.
Смањење царине, како се додаје, омогућиће снижавања цена увозних производа на домаћем тржишту. Смањене царинске стопе су за увоз аутомобиле из ЕУ износе 2,5 и пет одсто, у зависности од кубикаже мотора, док је из осталх земаља царина за нове аутомобиле 12,5 одсто.
За фрижидере и замрзиваче износи царина износи два одсто (из осталих земаља 10 одсто), за веш машине шест процената (из осталих земаља је царина 15 одсто), за телевизоре шест и три процената, док је из других земаља са којима нису потписани преференцијални споразуми ова царина 15 одсто.
"Досадашња примена Прелазног трговинског споразума довела је до смањења дефицита и повећања покривености увоза извозом у ЕУ", наводи се у саопштењу.
Како је прецизирано, у за десет месеци 2011. проценат покривености увоза извозом достигао је ниво од 61,4 одсто, који је уједно и највиши у последњих 15 година.
У 2011. години, у периоду од јануара до октобра, извоз Србије у ЕУ износио је 4,05 милијарди евра, што је 18,8 процената више него у истом периоду лане, док је увоз био 6,59 милијарди евра, односно 14,4 одсто већи него у исто време 2010.
"Извоз у ЕУ већ у 2010. години достигао је ниво пре кризе односно ниво из 2008. године, док максимални износ увоза, који је остварен 2008, још увек није достигнут", пише у саопштењу.
На раст извоза, поред континуираног раста извоза пољопривредних производа, су свакако утицали и позитивни ефекти све већег доласка страних компанија у области индустрије, које своје производе пласирају и на тржиште земаља ЕУ.
У размени са ЕУ у пољопривреди, континуирано се остварује суфицит, који се из године у годину повећава. У 2009. години овај суфицит је износио око 200 милиона евра, а у 2010. години 487 милиона евра. У првих десет месеци 2011. остварен је суфицит од око 494 милиона евра, што је више за 47 одсто у односу на онај остварен у истом периоду прошле године.
У Влади истичу да је успешна примена Споразума од великог значаја, пошто је ЕУ највећи спољнотрговински партнер и учествује са 57 одсто у размени Србије са светом.

КИМ

АМДАСАДЕ ЗАБРИНУТЕ ЗБОГ БЛОКАДЕ ПРЕЛАЗА

БЕОГРАД/ПРИШТИНА, 13. јануара 2013. (Бета) Амбасаде САД, Француске, Немачке, Италије и Велике Британије на Косову изразиле су данас забринутост због блокаде путева ка прелазима Мердаре и Бела земља, коју је Покрет "Самоопредељење" најавио за сутра.
"Позивамо 'Самоопредељење' да се уздржи од било каквог насиља и провокације над припадницима Косовске Полиције", наводи се у саопштењу које је прослеђено медијима из Амбасаде САД на Косову.
Амбасаде оцењују да је акција затварања прелаза три и пет, која би довела до ограничења слободе кретања људи и робе на Косову, може повећати политичке тензије на Косову и негативно утицати на "косовски имиддз" у иностранству.
"Уверени смо да ће Косовска Полиција, уз подршку Еулекса и Кфора, показати суздржаност и професионализам у супростављању са било каквим провокацијама", наводи се и додаје да ће за последице планираних акција на крају бити одговорно "Самоопредељење".
У саопштењу се истиче и да ниједна политичка партија не ужива овлаћења да узме власт у своје руке мимо закона, нити да једнострано спроведе своје тумачење законских аката.
Амбасаде су поново изразиле подршку споразумима који су до сада, постигнути у процесу дијалога између Приштине и Београда посредством Европске уније.
"Стратешки циљ тог процеса је да омогући постепено нормализицију косовске позиције у региону. Ова нормализација као и успостављање добросуседских односа конкретно и практично иде у прилог Косову и њеним грађанима", наводи се у саопштењу амбасада. Грађани Косова, како се додаје, не би требало да дозволе да било која политичка странка саботира тај процес.

ЈАХЈАГА ЗАБРИНУТА ЗБОГ НАЈАВЉЕНЕ БЛОКАДЕ ГРАНИЦЕ

ПРИШТИНА, 13. јануара 2012. (Бета) Председница Косова Атифете Јахјага изразила је данас забринутост око исхода и ефеката блокаде граница које је за сутра најавио покрет Самоопредељење, успротивила се таквом протесту и позвала грађане да не блокирају путеве и граничне прелазе.
У изјави за јавност, Јахјага је истакла да је против поступака који ометају слободно кретање људи и робе.
"Нашој земљи је потребно отварање граница, добри међусуседски и билатерални односи са свим земљама и потпуно учлањење у све структуре, организације и међународне механизме", поручила је Јахјага.
Он је истакла да је предуслов за такав пут поштовање демократских стандарда и процеса, слобода, индивидуалних и колективних права и поштовање свих међудржавних споразума и међународних конвенција.
"Позивам све грађане да не блокирају пут, да не блокирају гранична места Републике Косова са осталим земљама и да не ометају слободно кретање грађана и робе", истакла је Јахјага.
Она је казала да је против поступака који ограничавају и ометају, јер је циљ Косова да сарађује и развија добре односе са свима "као суверена и независна држава, фактор мира и стабилности у региону и шире".
"Право грађана на протест и изражавање својих ставова је легитимно право и регулисано је и законима Републике Косова. Организовање мирних протеста од стране парламентарних странака, у овом случају Покрета Самоопредељење, сноси одговорност за форму, циљ, одвијање и исход", оценила је.

ТИРАНА ОСУДИЛА НАЈАВУ БЛОКАДЕ ГРАНИЦЕ СА СРБИЈОМ

ТИРАНА, 12. јануара 2012. (Бета) Министарство спољних послова Албаније осудило је данас позиве упућене Албанцима са Косова и из Албаније да блокирају границу са Србијом, јер такве акције не доприносе просперитету и новим признањима косовске независности.
"Акције, које имитрају политику српских екстремиста на Косову, немају ништа заједничко са жтвама и конструктивиним напорима свих Албанаца на изградњи демократске државе Косово, мултиетничког друштва, земље која гради и развија добре односе са суседима, у циљу стабилности и мира на Косову и у региону", наводи се у саопштењу албанског Министарства спољних послова.
Министарство изражава уверење да енергију тих политичких снага треба фокусирати у процес унутрашњих реформи, консолидацију демократске државе Косово, интеграцију свих заједница и стварање отворених односа заснованих на обостраном поштовању суверених и независних држава.
Коришћње националистичке и лажнопатриотске реторике не користи главним циљевима Албанаца ка интеграцији сваке земље у којој они живе у ЕУ, и не помаже да Косово признају и оне земље које то до сада нису учиниле, наводи МСП Албаније.