СРБИЈА

ВУЧИЋ: СРБИЈА ЗАДОВОЉНА ТРГОВИНСКОМ РАЗМЕНОМ С НЕМАЧКОМ 

БЕОГРАД/ДИСЕЛДОРФ, 15. маја 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић рекао је 15. маја у Диселдорфу да је Србија задовољна трговинском разменом с Немачком, а да са Северном Рајном-Вестфалијом очекује повећање економске сарадње. "Рекао бих да је наша трговинска размена са Северном Рајном-Вестфалијом 620 милиона евра. Захвалан сам министру председнику што је рекао да можемо да идемо и преко 835 милиона", рекао је Вучић на конференцији са премијером Северне Рајне-Вестфалије Армином Лашетом. Вучић је рекао да се разговарало о економским и политичким темама, и да је Лашет саслушао све о политичкој ситуацији у Србији и реформама. Лашет је рекао да је Северна Рајна-Вестфалија одмах иза Баварске по улагањима у Србију и да охрабрује фирме да инвестирају у Србију. "Компаније из Северне Рајне-Вестфалије које су инвестирале у Србију су висококвалитетне и светски познате, и кад оне кажу 'Идемо у Србију', то је добар сигнал", рекао је Лашет. Лашет је изразио подршку европским интеграцијама Србије и навео да немачка канцеларка Ангела Меркел "цени" реформе које Србија спроводи.

ЂОРЂЕВИЋ: СРПСКА ВОЈНА ГРОБЉА У ГРЧКОЈ ТРЕБА ОБНОВИТИ 

БЕОГРАД, 15. маја 2018. (Бета) - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је 15. маја с опуномоћеним министром за економско-трговинске односе у Амбасади Грчке Ламбисом Коуналакисом о обнови и одржавању српских војних гробља у Грчкој. Како је саопштило министарство рада, Ђорђевић је истакао значај српских меморијала "Зејтинлик" у Солуну, на Кајмакчалану и на Крфу. Он је рекао да заштита војних меморијала и места страдања показује поштовање Србије према својој прошлости и према свима онима који су невини изгубили животе у оружаним сукобима. "Србија жели да својим храбрим прецима ода заслужене почасти. Увек ћемо настојати да спомен обележја у њихову част буду достојанствена, јер ћемо тако заувек очувати сећање на њих", изјавио је Ђорђевић. Разговарало се и о сарадњи приликом организације свечане церемоније поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата која ће бити одржана у септембру. Како је наведено, Ђорђевић и Коуналакис разговарали су и о унапређењу економске сарадње Србије и Грчке. Коуналакис је рекао да ће предлоге српске стране пренети надлежним институцијама у Атини и да Србија у Грчкој има правог пријатеља.

СРБИЈА И АЛБАНИЈА ПРАВЕ ЗАЈЕДНИЧКУ ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ЗА СТРАНЦЕ 

БЕОГРАД, 15. маја 2018. (Бета) - Споразум о сарадњи у области туризма Србије и Албаније како би имали "заједнички туристички производ", потписали су 15. маја у Београду министри Расим Љајић и Бленди Клоси. Министар туризма и заштите животне средине Албаније Бленди Клоси казао је новинарима да туризам постаје саставни део привреда Србије и Албаније јер "доноси новац, а новац доноси економску моћ и већу снагу и бољитак за све у региону". "Албанија и Србија као регион имају велике шансе и много тога што заједнички могу да понуде, потенцијали су велики, треба их искористити и, између осталог, укључују културну баштину, промовисање живота и животних стилова", истакао је Клоси. Албански министар је рекао да се с Љајићем договорио да организују заједнички састанак министара туризма региона, да би радили на сачињавању заједничке стратегије и заједничког туристичког производа који би објединио све понуде земаља Балкана, како би оне оствариле веће резултате на светском тржишту. Љајић је рекао новинарима да се "заједничким туристичким производом" повећава могућност да се привуку туристи, пре свега с прекоокеанских тржишта, док су, ако се наступа појединачно, шансе за то знатно мање јер туристи желе да током једног путовања посете две, три или више земаља. Такве спорзуме Србија има с Црном Гором и Македонијом, а припремају се и с Хрватском и Бугарском. Љајић је рекао да "ништа боље и ефикасније не може да руши стереотипе и баријере међу људима као што то могу туристичка путовања". Додао је да ће се захваљујући споразуму потписаном 15. маја повећати и туристички промет између Србије и Албаније.

АМБАСАДОР КИФ: ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ОСТАЈЕ ПРИСУТНА У РЕГИОНУ И ПОСЛЕ БРЕГЗИТА 

БЕОГРАД, 15. маја 2018. (Бета) - Британски амбасадор у Србији Денис Киф изјавио је да очекује да самит Европске уније и Западног Балкана ове недеље у Софији, као и самит Берлинског процеса у Лондону у јуну, подржи економску стабилност, безбедност и помирење у региону. Киф је у интервјуу агенцији "Бета" рекао да су односи Србије и Велике Британије, иако дуги, доста компликовани будући да постоје теме око којих се не слажу, али да Лондон подржава реформе и евроинтеграције Србије и да ће наставити да буде присутан у региону и после Брегзита. Британски амбасадор је рекао да улазак у Европску унију не подразумева само решавање техничких питања из приступних преговора, већ и усаглашавање с вредностима које деле све чланице Уније, што значи и усаглашавање са спољном и безбедносном политиком Брисела по питању Русије. Излазак Велике Британије из ЕУ не значи и да земља напушта Европу, рекао је Киф и додао да Лондон намерава да остане активан на Западном Балкану и после Брегзита јер у региону има важне интересе везане за безбедност и стабилност. "Смисао Берлинског процеса је да подржава процес реформи, улазак Западног Балкана у ЕУ. И ми мислимо да ће самит у Лондону такође подржати овај процес. Мислимо да можемо да допринесемо економској стабилности, безбедности, помирењу на Западном Балкану", рекао је Киф. Он је рекао да Лондон сарађује с партнерима на Балкану и партнерима у ЕУ јер мисли да ове године постоји могућност да процес реформи у државама Западног Балкана и процес њиховог приближавања ЕУ направи позитиван искорак. "Самит у Софији ове недеље ће бити веома важан састанак свих земаља Западног Балкана и свих земаља ЕУ. Биће, уверен сам, важне дискусије, биће одлука о том процесу. Ми смо разговарали с нашим партнерима какве су везе самита у Софији и самита у Лондону. Имамо прилику да нешто врло позитивно заједно урадимо", рекао је он. Амбасадор је додао да на тим скуповима постоје конкретне ствари на столу и да су чланице ЕУ већ издвојиле доста новца за инфраструктуру и повезивању у региону, као и да ће то наставити да чине. "Надам се да ће људи отићи са самита у Софији с осећајем да је напредак направљен и очекујем да ће људи отићи са самита у Лондону с осећајем да смо ствари померили у правом смеру, још даље", рекао је он. Киф је рекао да Велика Британија жели да подржи евроинтеграције Србије зато што је сама Србија одлучила да крене тим путем, али да мора да настави да спроводи реформе у домену слободе медија и владавини права, као и да усвоји заједничку спољну и безбедносну политику која почива на вредностима Уније. "Често сам слушао како председник (Александар) Вучић говори да Србија спроводи реформе, спроводи приступање у ЕУ из сопствених разлога и то је исправно, то је најбољи разлог", рекао је Киф. Британски амбасадор је рекао да Европска комисија редовно процењује напредак Србије, али да су "владавина права, медији, правосуђе већ неко време идентификоване као области у којима је потребан даљи напредак". "Улазак у ЕУ такође укључује усклађивање са заједничком спољном политиком ЕУ. И очигледно је да је у неким областима Србија усаглашена с том заједничком спољном полтиком, али да у некима није. И редовно о томе дискутујем с Министарством спољних послова, вашом владом, вашим председником. И очигледно је да је један од кључних разлога зашто Србија досад није усаглашена њен однос с Русијом и питање Косова. То су питања на којима треба радити", рекао је он. Додао је да ће, по уласку Србије у ЕУ, њена политика по дефиницији бити усклађена са заједничком спољном и безбедносном политиком, али да "нико сада не зна који је тачно пут да се дође до тамо". "Кад је реч о Русији, кључно је питање заједничких вредности европских, демократских држава, што је нешто што Русија не поштује. Ми смо недавно били жртва тога на апсолутно гнусан начин, после напада и покушаја убиства хемијским оружијем у Солсберију. Видели смо да државе које подржава Русија употребљавају хемијско оружје и на другим местима, на пример у Сирији. То је веома важно питање за нас, за целу Европу. И то је веома важно питање за Србију. Србија је као и ми потписница Конвенције о забрани хемијског оружја", рекао је Киф. Киф је рекао да Лондон планира да настави да буде активан у региону и додао да се Амбасада у Београду повећава како би с партнерима у Србији могла да сарађује у што више области. "Увек смо били једна од најактивнијих чланица ЕУ у промовисању интеграција у овом региону. И наставићемо да будемо то. Можда ће се наш глас чути у нешто другачијем простору, али ће то бити исти глас и то ће бити глас који ће се залагати за напредак, за реформе, за помирење, за бољу будућност региона", рекао је он. Британски амбасадор је рекао да су односи Београда и Лондона компликовани јер се не слажу о свим питањима, али да постоји простор за њихово побољшање, као и за веће активности британских инвеститора у Србији. "Постоји интересовање, оно расте, није велико као што бих волео да буде и мој тим напорно ради да подржи то интересовање", рекао је Киф. Он је рекао да је за четири године колико је у Србији много тога урађено - Велика Британија је обезбедила финансијску помоћ за подршку реформама, Београд и Лондон сарађују на питањима у правосуђу и унутрашњим пословима, боре се заједно против криминала и екстремизма, и сарађују и на пољу миграција. "Има тема у којима се не слажемо, али има тема у којима ћемо се, надам се, сложити у будућности, али морамо радити на томе. За мене као амбасадора је веома важно да можемо да изградимо квалитетније билатералне односе у којима можемо заједно да реализујемо много позитивних ствари док паралелно радимо на питањима око којих се не слажемо", рекао је Киф који је додао да су две земље прошле године обележиле 180 година дипломатских односа. "Волимо да мислимо да смо прва земља која је имала дипломатске односе директно са Србијом. То је важна ствар у нашим односима", рекао је он. Киф је рекао да активности британских инвеститора у Србији нису на нивоу инвеститора из неких других чланица Уније, али да расте њијхово интересовање, као трговинска размена две земље. Он је најавио да ће се следеће недеље одржати "xCEED" конференција о финансијским технологијама и услугама на којој ће учествовати девет компанија из Велике Британије које раније нису пословале у овом делу света. За јун је најавио конференцију о новим технологијама у образовању, чему ће присустовати и бројне британске компаније које у региону нуде своју стручност и производе.