СРБИЈА-УН

ДАЧИЋ ПОЗВАО ЧЛАНИЦЕ СБ УН ДА СЕ ФОКУСИРАЈУ НА ПРОНАЛАЖЕЊЕ КОМПРОМИСА ЗА "КОСОВО"

ЊУЈОРК/БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић апеловао је 7. фебруара на седници у Њујорку да се све чланице Савета безбедности УН фокусирају на налажење компромисног и одрживог решења за вишедеценијски проблем "Косова", а да до тада пруже пуну подршку мисији УН (Унмик). На седници у УН на којој је разматран тромесечни извештај о раду Унмика, Дачић је рекао да је присуство Унмик "од кључног значаја за изградњу трајног мира, стабилности и безбедности и изградњу поверења између заједница и решавање проблема са којима се суочавају припадници српске и других неалбанских заједница". Дачић је оценио да су проблеми на "Косову" бројни, а безбедносна ситуација крхка и додао да су неопходни посвећеност, стрпљење и напоран рад како би се то променило. Он је рекао да ће Србија наставити да "предузима активности у циљу заштите својих националних и државних интереса, поштујући основне постулате међународног права, а превасходно принципа суверенитета и територијалног интегритета, као универзалних вредности којима се потврђују слобода и једнакост међу државама и народима". Дачић је државама које нису признале једнострано проглашену независност Косова захвалио због доследне подршке и принципијелног поштовања Повеље УН и Резолуције СБ УН 1244, и позвао оне које су "Косово" признале, да ту одлуку преиспитају и тиме дају подстрек обема странама за налажење узајамно прихватљивог решења кроз дијалог. Говорећи о ситуацији на КиМ Дачић је указао да, иако је још у августу 2013. потписан Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа којим је предвиђено успостављање Заједнице српских општина, то још није остварено. Он је рекао да је Србија "конструктивно, посвећено и одговорно" учествовала у дијалогу Београда и Приштине и "доследно и у доброј вери имплементирала преузете обавезе". Истакао је да је Србија спремна да настави дијалог, али да се поставља питање хоће ли било какав нови договор имати смисла, ако после четири и по године од потписивања Бриселског споразума, нема ни назнака о примени дела који се односи на формирање ЗСО. Дачић је подсетио и на недавно убиство лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, рекавши да је тај догађај "драматично угрозио сигурност на Косову и Метохији и потврдио нужност присуства међународне заједнице". Додао је да три недеље од тог убиства нема никаквих информација, осим изјава појединих представника Приштине да се ради о "мафијашко-криминалном обрачуну" и да убиство сигурно није етнички мотивисано што је, додао је, "само покушај замагљивања неспособности или неспремности Приштине да спроведе истрагу о овом гнусном злочину". Дачић је у говору подсетио да су "косовске власти" покушале да донесу одлуку о укидању закона о оснивању Специјалног суда за злочине ОВК што је изазвало осуду у међународној заједници. Уз подсећање на моралну одговорност према жртвама и њиховим породицама, Дачић је нагласио да је "утврђивање кривичне одговорности и кажњавање злочинаца имати немерљиву вредност у борби против некажњивости и показати да је правда достижна за све жртве и поновио спремност Србије да пружи све доказе којима располаже". Додао је да позиције које појединци "заузимају у привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, не могу и не смеју да буду препрека остваривању правде и свакако их не ослобађају кривичне одговорности за извршена недела". У том контексту, Дачић је изразио забринутост због недавне одлуке Интерпола о брисању међународних потерница за одређеним бројем особа са "Косова", меду којима су и Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Дачић је рекао да је Србија "у искреном уверењу да је у односима са Приштином неопходан одговоран, реалан и рационалан приступ, окренут ка будућности наставила са унутрашњим дијалогом на који је грађане позвао председник Александар Вучић". Такође је рекао да се "Србија недвосмислено противи настојањима Приштине да формира Војску Косова" и упозорио да су тај и слични покушаји врло рискантни и потенцијално могу озбиљно угрозити не само безбедност "Косова" и дијалог Београда и Приштине, већ и стабилност читавог региона. На почетку говора у УН, Дачић је рекао да су пред седницу "стигле сугестије да се говореници држе теме састанка и да задрже миран тон, уз избегавање конфронтација". "Ја ћу се фокусирати на актуелну ситуацију и извештај генералног секретара УН, а надам се да ће и представница Приштине уважити те препоруке и да неће износити неистине", рекао је министар.

ШЕФ УНМИКА: 2018. МОЖЕ ДАТИ НОВИ ИМПУЛС ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

БЕОГРАД/УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ, 7. фебруара 2018. (Бета) - Шеф Унмика Захир Танин поздравио је 7. фебруара на седници Савета безбедности УН у Њујорку усвајање Стратегије ЕУ за проширење на Западни Балкан, рекавши да то омогућава пут помирења, и оценио да дијалог Београда и Приштине "може бити позитивно закључен". Танин је рекао да је Стратегија ЕУ о Западном Балкану изазвала различита реаговања у Приштини, али је истакнута важност европске перспективе "Косова" у ЕУ, и оценио да то омогућава политички пут друштвених реформи, помирења и решења спорова. Шеф Мисије УН на КиМ је на представљању новог тромесечног извештаја генералног секретара УН Антонија Гутереша о "Косову" указао и на значај дијалога и нормализације односа Београда и Приштине, али је оценио да је у последњих годину дана "остварен мали напредак" у формалним и неформалним контактима две стране. "Година 2018. може дати нови импулс дијалогу. Дијалог може бити позитивно закључен", рекао је Танин, истакавши значај спровођења договора, међу којима је и формирање Заједнице српских општина. Рекао је да је убиство лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића изазвало забринутост за стабилност и на "Косову", и широм региона, и да су сви представници међународне заједнице уједињени у осуди тог чина. "Значајно је што су Београд и Приштина реаговали одговорно и деле информације у вези с убиством", рекао је шеф Унмика. Танин је позвао политичаре да превазиђу разлике и да раде за добробит народа, рекавши да "остају многи изазови у владавини права", и да је потребно унапредити свакодневни живот, решити проблем незапослености, корупције и организованог криминала.

АМБАСАДОРИ У УН РАЗЛИЧИТО О СИТУАЦИЈИ 10 ГОДИНА ОД ЈЕДНОСТРАНОГ ПРОГЛАШЕЊА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Амбасадори чланица Савета безбедности УН 7. фебруара су на седници посвећеној "Косову" позвали Београд и Приштину да наставе разговоре, али су изнели опречне ставове о ситуацији на "Косову" 10 година од једностраног проглашења независности. Они су на седници били сагласни у осуди убиства лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, али и о значају спровођења досадашњих договора Београда и Приштине ради мира и стабилности у региону. Амбасадор Русије при УН Василиј Небензја рекао је да 10 година након једностраног проглашења независности "спонзори тог пројекта" треба да размисле о последицама те мере, оценивши да "данас нема јасне перспективе" "Косова", а да су "косовски" захтеви за чланство у неколико међународних институција одбијени. "Постоје велики проблеми у Покрајини и међународна заједница мора да их блиско надгледа", рекао је Небензја, упозоривши на проблеме с корупцијом и организованим криминалом, "катастрофалну" економску ситуацију и низак ниво безбедности. Он је рекао да је очекивање да ће број држава које признају независност "Косова" расти "без темеља", а да су поједине земље чак и повукле признање. Представник Русије је подсетио да Приштина не поштује договор о стварању Заједнице српских општина (ЗСО), истичући да су званичници ЕУ "толерантни на ту стагнацију", да још нема јасних назнака када ће Специјални суд за злочине ОВК почети да ради, а да истовремено Београд показује спремност за наставак дијалога и компромис. Упозорио је на опасност коју представља повратак радикалних исламиста из Сирије и Ирака, наводећи да то представља велики ризик за Балкан, али и за целу Европу. Америчка амбасадорка при УН Ники Хејли оценила је да је ситуација на "Косову" у последњих десет година побољшана, да "мултиетничка демократија на Косову" јача, али да увек има места за напредак, додајући да САД желе "прави мир". Она је рекла да Београд и Приштина треба "што пре" да постигну споразум о нормализацији односа, додајући да је то "добитак за обе стране". "Наредни месеци су кључни, а бенефити јасни", казала је Ники Хејли. Она је рекла и да САД осуђују убиство Оливера Ивановића, да су понудиле помоћ "косовским инсититуцијама", али и да верују да је "Косово" способно да реши тај случај. Представник Кине Ву Хаитао је истакао да Резолуција 1244 треба да буде "правна база" и додао да Кина поштује суверенитет Србије. Он је рекао и да Кина поздравља дијалог на високом нивоу и да се нада да ће Београд и Приштина применити договоре и доћи до међусобног помирења и трајног решења које би било у интересу обе стране. Представник Кине је рекао да је интерес народа на првом месту и додао да Кина подржава рад Мисије УН на Косову и Метохији. Представница Француске Ана Геген је позвала "косовске" власти да починиоце убиства Оливера Ивановића што пре приведу правди. Она је казала да је 10 година од проглашења независности "Француска на страни Косова и изградњи институција". "Ово је прича о успеху, али велики део тек треба урадити. Косово може рачунати на нашу подршку", рекла је Ана Геген. Британски амбасадор при УН Мајкл Рајкрофт рекао је поводом 10 година од проглашења независности да је остварен напредак и да "Косово" има економски раст. "То није иста земља као пре 10 година када је успостављен Унмик", рекао је представник Велике Британије, додајући да изградња демократије захтева време. Он је поздравио изјаву Хашима Тачија који је казао да се неће укинути Специјални суд за злочине ОВК, али и позвао власти да реше случај убиства Оливера Ивановића.

СРБИЈА

ВУЧИЋ: ГРАЂАНИ ЋЕ ОДЛУЧИВАТИ О ТЕШКИМ ТЕМАМА

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 7. фебруара да је пред Србијом "планина препрека" на путу ка ЕУ о којима ће морати да одлучују грађани. После састанка с европским комесаром за преговоре о проширењу и политику суседства Јоханесом Ханом, Вучић је рекао да је питање односа Београда и Приштине један од највећих проблема, које је назвао "планинским ланцем препрека ка чланству у ЕУ". "Да ли су то за нас лаке препреке? Нису, као Хималаји су, али не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест", навео је он. Председник Србије је рекао да је дошло време да се "доносе одлуке, плате цене из прошлости и решавају питања која деценијама нико није решавао". Вучић је рекао да ће се о тим важним питањима изјашњавати грађани и да ће влада поштовати њихову одлуку. "Грађани ће морати да кажу како виде будућност ове наше лепе земље. Да ли виде будућност Србије у Европи, а за то морамо да платимо одређену цену, која није мала или мислимо да овако можемо да наставимо и да будемо на европском репу", рекао је Вучић. Говорећи о нормализацији односа са Приштином, Вучић је додао да решење не може бити такво да једна страна изгуби све, а друга не изгуби ништа. "Таквог решења неће бити. Такво решење нема ко ни да предложи. То мора да буде резултат компромиса... да би и једни и други могли поново да буду задовољни", казао је он.

ХАН ПОСЛЕ РАЗГОВОРА СА ВУЧИЋЕМ: ЕУ НЕ МОЖЕ И НЕЋЕ ДА УВОЗИ ГРАНИЧНЕ СПОРОВЕ

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио је 7. фебруара у Београду да дуготрајна стабилност захтева помирење и добросуседске односе, и да Европска унија не може и неће да увози билатералне спорове. "Србија мора да реши и примени правно обавезујући споразум са Косовом, а ми смо ту да помогнемо као и у решавању других граничних питања са другим суседима", рекао је Хан на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вучићем. Он је додао да то треба видети као прилику "јер нерешени гранични проблеми нису добри ни за једну земљу и зато на то треба гледати као на нешто позитивно". Хан је захвалио Вучићу "на храбрости да покрене унутрашњи дијалог" о "Косову" јер се то не тиче само будућности Србије, већ безбедности и мира у целом региону у којем Србија има можда најзначајнију улогу. Хан је рекао да Србија има реалну перспективу у ЕУ и да земљу очекују тешке реформе, нарочито у владавини права. "Србију очекују тешке реформе, нарочито у владавини права, али не само на папиру, већ да се животни услови грађана у Србији побољшају", рекао је Хан. Он је дошао у Београд дан након објављивања Стратегије ЕУ за Западни Балкан којом је предвиђено да Србија, уз испуњење свих услова, 2025. може постати чланица ЕУ.

ХАН: СУВИШЕ РАНО РЕЋИ КАКО ЋЕ СЕ МАТЕРИЈАЛИЗОВАТИ НОРМАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Комесар за европску суседску политику Јоханес Хан изјавио је 7. фебруара да је тренутно сувише рано рећи како ће се материјализовати правно-обавезујући споразум Београда и Приштине. Хан је, после састанка са председницом Владе Србије Аном Брнабић, оценио да је дијалог Београда и Приштине тежак и додао да не жели да прејудицира какав ће бити његов резултат. "Сувише је рано рећи како ће се нормализација односа материјализовати, али је важно да то буде правно-обавезујући споразум", казао је Хан на конференцији за новинаре у Влади Србије. Претходно су директорка Европске комисије за Западни Балкан и министри рада и европских интеграција, Зоран Ђорђевић и Јадранка Јоксимовић, потписали два споразума којима је ЕУ са 44 милиона евра подржала Србију у бољем управљању границама и миграцијама. Наводећи да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Србије, премијерка Ана Брнабић оценила је да су потписани споразуми о секторској буџетској подршци "још један добар показатељ нашег партнерства са ЕУ". "После објављивања Стратегије ЕУ за проширење на Западни Балкан, разумели смо на чему је фокус и шта треба да урадимо да би искористили шансу пред нама", казала је премијерка. Она је додала да секторска буџетска подршка ЕУ помаже Србији да технички заврши неке ствари, као и да се слични пројекти односе на реформу јавне управе и образовања. Подсећајући да је ЕУ највећи донатор Србији јер је од 2007. године дала више од две милијарде евра бесповратне помоћи, Хан је оценио да се потписаним споразумима наставља пут европске перспективе Србије. "Данас смо потписали два важна уговора, од којих један, вредности 28 милиона евра, значајно доприноси остваривању поглавља 23 и 24, који се тичу људских права и владавине права", казао је Хан. По његовим речима, други споразум, вредан 16 милиона евра, тиче се помоћи Србији када је реч о бољем управљању миграцијама. "Морамо помоћи земљама које су биле погођене невиђеним мигрантским таласом. Овај споразум део је већег пројекта вредног 77 милиона евра", казао је Хан. Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић казала је да је Србија на основу потписаних споразума, добила бесповратна средства од ЕУ. "Та средства иду директно у буџетски систем што је израз великог поверења које ЕУ има у Србију као земљу кандидата", казала је министарка.

МИШЧЕВИЋ: НОВА СТРАТРЕГИЈА ДОКАЗ ДА ЈЕ ПРОШИРЕЊЕ ЕУ ПОНОВО ПРИОРИТЕТ

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Шефица тима Србије за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је 7. фебруара да Стратегија проширења ЕУ показује да су Западни Балкан као регион и свака земља понаособ и њихов значај поново примећени и да је политика проширења поново постала приоритет, као и да ће донети добробити региону и ЕУ. Мишчевић је на конференцији "Нова стратегија проширења ЕУ за Западни Балкан, ЕУ суседи – пример Румуније" изјавила да је у Стратегији први пут Западном Балкану дато не само просто обећање, него и индикативни временски оквир који није "једном закован". "Хоћу да верујем да је поновно откривање Западног Балкана који је, како пише у Стратегији у економском, политичком и безбедносном интересу важан за ЕУ, заправо поновно откривање вредности и значаја региона, у смислу онога шта можемо да допринесемо и помогнемо самој унији. Волела бих да тако посматрамо ову причу, као 'вин-вин' стратегију која увек доноси највише резултате", рекла је Мишевић. Стратегија садржи и капацитет Уније да се шири, рекла је Мишчевић, додајући да је у том документу Европска комисија оцртала кључне правце свог будућег развоја и размотрила како регион може да помогне у томе. На крају Стратегије се, напоменула је Мишчевић, налази акциони план за шест кључних области. "На првом месту је владавина права, која је кроз читав документ врло видљива, не као усклађивање с европским правом, него као доказ поштовања и унапређења европских вредности", казала је Мишчевић. У Стратегији се јасно говори о потреби решавања билатералних спорова, рекла је Мишчевић и додала да њихово решавање зависи од тога како ће му приступути стране у спору. Мишчевић је скренула пажњу и на то да ЕК на неколико места у Стратегији помиње вишегодишњи буџет ЕУ који би морао да одговори на питање проширења Уније на државе Западног Балкана. Приметивши да код неких европских званичника постоји "зазор" од помињања речи "предводници", Мишчевић је оценила да је то непотребно. "Мислим да постоје државе које предводе процес интеграција и утиру темпо осталим земљама региона. Не бежимо тиме од региона, напротив", рекла је Мишчевић. Подсетивши да преговарачки процес мора да се заврши до 2023. да би Србија могла да постане чланица ЕУ 2025, Мишчевић је казала да је циљ Србије да у наредној години представи преговарачке позиције за сва поглавља за која нема мерила за отварања. "Онда ће та поглавља бити у рукама Румуније за отварање, током њеног председавања ЕУ", казала је Мишчевић, додајући да не постоји правило да се два поглавља отварају по једном председавању.

КУБУРОВИЋ СА АМБАСАДОРОМ МАРОКА О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ ПРАВОСУЂА

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Министарка правде Србије Нела Кубуровић и амбасадор Марока у Београду Мохамед Амин Белхаџ сагласили су се 7. фебруара да Србија и Мароко имају традиционално добре и пријатељске односе, које је потребно додатно унапредити, нарочито у области правосуђа. Договорили су се да у наредном периоду два министарства правде усагласе текст билатералних споразума којима ће бити дефинисана сарадња у грађанско-кривичним стварима у оквиру међународне-правне помоћи, наведено је у саопштењу. Амбасадор Марока је честитао Србији након што је Европска комисија усвојила Стратегије о проширењу ЕУ на Западни Балкан, која је врло важна за даљи напредак Србије и приближавање Унији, а која, како је наведено, показује да је Србија лидер у региону. Он је рекао да Мароко поштује територијални интегритет и суверенитет Србије и да не признаје самопроглашену независност Косова, подсетивши да је Мароко гласао против чланства "Косова" у међународним организацијама. Министарка Кубуровић се захвалила Мароку на принципијелном ставу по питању независности самопроглашене државе Косово и изразила наду да ће у најскорије време бити потписани споразуми две земље о сарадњи у области правосуђа.

АМБАСАДОРКА: РУМУНИЈА ЖЕЛИ ДА БУДЕ ГЛАС ЗА РЕГИОН

БЕОГРАД, 7. фебруара 2018. (Бета) - Амбасадорка Румуније у Србији Оана-Кристина Попа изјавила је 7. фебруара да се нада да ће Румунија успети да током свог председавања Европској унији буде глас за регион Западног Балкана и за Србију и да после Бугарске и Аустрије настави процес проширења. Румунија ће Србији пружити подршку, стручно знање и искуство на путу ка ЕУ, рекла је Попа, напомињући да искуства не могу да се прекопирају, али да може бити корисно упознавање процеса кроз који је Румунија прошла. На конференцији "Нова стратегија проширења ЕУ за Западни Балкан и ЕУ суседи – пример Румуније", коју је организовао Центар за спољну политику, Попа је рекла да и даље важе принципи усвојени 2003. године да свака држава напредује на основу сопствених заслуга и да се основна правила нису променила, али да се променило геостратешко окружење. "Надам се да ћемо успети да током председавања будемо глас за регион и за Србију", рекла је амбасадорка Румуније, која председава Унији у првој половини 2019. године. Говорећи о искуству европске интеграције Румуније, амбасадорка је рекла да није била брза и лака и да тај процес није завршен уласком у ЕУ. Веома важно у том процесу било је то што је Румунија имала огроман политички консензус и велику подршку јавности, која ни у једном тренутку током процеса, а ни касније није пала испод 60 одсто. Амбасадор Бугарске у Србији Радко Влајков изјавио је да је у његовој земљи такође постојала велика подршка јавног мњења интеграцијама и да верује да ће се нова стратегија с јасном европском перспективом Србије одразити на јавно мњење. Пре годину дана, рекао је Влајков, није било могуће размишљати о проширењу и Западном Балкану. Према његовим речима, Бугарска је задовољна што је успела да европске партнере убеди у значај питања проширења и да га поново стави на агенду. Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић изјавила је на скупу у хотелу "Зира" да нова стратегија ЕУ шаље две поруке – да се ЕУ својим фокусом враћа у регион Западног Балкана и да процес проширења више није покретна мета. "Добили смо временски оквир у којем је реално да Србија постане чланица", казала је Јоксимовић, додајући да су се нацрти Стратегије великом брзином мењали и да у коначној верзији не постоји временски оквир за нормализацију односа Београда и Приштине. Важан део Стратегије, додала је, јесте препознавање економских проблема региона. "ЕУ и пре пуноправног чланства држава Западног Балкана треба више да улаже како би те земље биле способне да одоле изазову отвореног тржишта када постану чланице", рекла је Јоксимовић. Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Нора Хајринен изјавила је да би Стратегија требало да буде добра вест и да је циљ да се добије искрена посвећеност и држава преговарача и ЕУ. Процес проширења је постао опипљив, рекла је она и додала да се у односу на претходни талас проширења променио приступ тако што се обратила пажња на суштинске проблеме, пре свега на поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права. Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић оценила је да је Стратегија "разводњена" и да су све године осим 2025. склоњене из документа. "Очекивала сам бољу стратегију. Доста је разводњена, толико да представља средњу вредност жеља дела Комисије и реалности у Европском савету. Али боље ишта него ништа", изјавила је Грубјешић. Додала је да је добро да је у Стратегији остала макар 2025. пошто су све друге године из мапе пута изостављене, као и да је Стратегија успела да идентификује три слабости у региону - општи пад демократских вредности, билатералне спорове и непостојање функционалне тржишне економије. Подсетила је да Србија још није ускладила спољну политику са ЕУ и да још није добила извештај са скрининга за Поглавље 31 о спољној политици из 2014, јер неке чланице нису задовољне тим извештајем. "Због пасивности ЕУ свих ових година на Западном Балкану су се умешали други актери који имају своје интересе. Геополитика ће умешати прсте и у пријем Србије и Црне Горе, немам никакву дилему", рекла је Грубјешић. Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт изјавила је да Стратегија ЕУ шаље поруку не само Балкану, него и целом региону да је ЕУ и даље жива, додајући да тај документ мора да се најпозитивније схвати да цео регион мора да буде део процеса проширења. "Не желим да улазим у дебату ко је први, ко други, само немој да нам падне на памет да једни другима подмећемо ногу, јер тако нико од нас нема шансе", рекла је Лихт.