СТРАТЕГИЈА ЕУ

БРНАБИЋ: СТРАТЕГИЈА ЕУ ДАЈЕ ШАНСУ СРБИЈИ

БЕОГРАД, 6. фебруара 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је 6. фебруара да Стратегија Европске комисије за Западни Балкан "Србији даје шансу" коју треба искористи улагањем додатног рада у спровођење реформи. "Ово нам даје велику шансу, ово није гаранција, ово није аутоматско подразумевање да ћемо 2025. постати чланица", рекла је Брнабићева на конференцији за новинаре. Европска комисија је данас у Стразбуру усвојила Стратегију за Западни Балкан у којој се наводи да би Србија 2025. могла да постане чланица ЕУ уз испуњење свих услова укључујући и правно обавезујућу нормализацију односа са "Косовом". Премијерка је рекла да су за Србију приоритет реформе, а не брзина и да неће тражити пречице на европском путу. "Знамо које су наше обавезе у будућности и на чему треба додатно посвећено да радимо, наставићемо још брже и ефикасније да спроводимо све неопходне реформе за боље сутра свих нас", рекла је Брнабић. Она је рекла да Србија у Стратегији Европске комисије препозната као лидер и да Влада сада има још већу одговорност, као и да сваки дан напорно треба радити. "Члановима Владе Србије желим да нагласим да је на нама још већа одговорност да ову шансу искористимо и дамо све од себе да овај амбициозан, али свакако остварив план реализујемо", рекла је Ана Брнабић. Брнабић је рекла да је иницијативу за неку временску одредницу за Србију тражио председник Србије Александар Вучић. "Мислим да је ово одговор на његове сталне и упорне захтеве да Србија ипак на крају добије неки период на који можемо да рачунамо", рекла је Брнабићева. Она је рекла да је за грађане Стратегија изузетно важан документ јер се у последњих 15 и више година говори о чланству у ЕУ, а сада први пут постоји временски оквир могућег чланства. "Данас треба да будемо поносни јер је ЕУ свим грађанима Србије одала признање да смо постигли веома добар напредак на путу ка Унији у последњих неколико година", рекла је Брнабић. Брнабић је оценила је да је усвајање Стратегије признање Србији за напредак ка ЕУ и додала да влада сада има још већу одговорност да тај амбициозан, али остварив план реализује. "Поносни смо и срећни јер је ЕУ на овај начин одала признаје да смо остварили добар напредак ка ЕУ", рекла је Брнабић. Она је оценила да Стратегија сугерише веће присуство ЕУ и да је важна порука да се признају индивидуални резултати на путу ка чланству, и додала да је и Балкан важан за ЕУ. "Зато треба стално да шаљемо сигнал да су нам европске вредности важне, надамо се да ћемо бити чланица која ће допринети стабилности", рекла је премијерка.

УСВОЈЕНА СТРАТЕГИЈА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН

СТРАЗБУР, 6. фебруара 2018. (Бета) - Европска комисија усвојила је 6. фебруара у Стразбуру "Веродостојну перспективу проширења за Западни Балкан и већи ангажман Европске уније у том региону" којом је потврдила европску будућност региона као геостратешке инвестиције у стабилну, снажну и уједињену Европу базирану на заједничким вредностима. У Стратегији се наводи да би до 2025. ЕУ могла да има више од садашњих 27 чланица, али да ће брзина напредовања на том путу зависити од појединачних заслуга и конкретних резултата сваке земље понаособ, саопштила је ЕУ. Уз оцену да су Србија и Црна Гора највише напредовале на европском путу и да би до 2025. могле постати чланице, Стратегија објашњава кораке које те две земље треба да предузму како би завршиле процес приступања у перспективи до 2025. године. "Други би могли да их сустигну, али су Црна Гора и Србија једине две земље са којима се већ увелико воде разговори о приступању", наводи се у тексту, али и додаје да ће та перспектива коначно зависити од снажне политичке воље, постизања реалних и непрекидних реформи, као и коначних решења за спорове са суседима. Додаје се да све земље Западног Балкана имају шансу да напредују на европском путу, а Комисија их оцењује на праведан и објективан начин на основу заслуга и брзине којом постижу напредак. Када је реч о Албанији и Македонији оцењује се да те две земље постижу значајан напредак на европском путу и додаје да је Комисија спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора на основу испуњених услова. За БиХ се у Стратегији наводи да ће Комисија почети припрему Мишљења о пријави за чланство БиХ пошто добије свеобухватне и потпуне одговоре на Упитник. Уз сталне напоре и ангажман, Босна и Херцеговина би могла да постане кандидат за придруживање, додаје се. За "Косово" се наводи да има прилику за одржив напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и напредак на европском путу када то буду дозволиле објективне околности. У Стратегији се наводи да Западни Балкан, да би испунио критеријуме за чланство у ЕУ, а и због сопствених интереса, треба да спроведе свеобухватне реформе у кључним областима. Владавина закона, основна права и управљање морају знатно да се ојачају. Реформа правосуђа, сузбијање корупције и организованог криминала и реформа јавне управе треба да пруже реалне резултате, док функционисање демократских институција треба озбиљно да се унапреде. Примена економских реформи мора да буде енергична како би се решиле структурне слабости, недовољна конкурентност и висока стопа незапослености. У Стратегији се истиче да све земље морају да буду безрезервно посвећене - и речју и делом - превазилажењу наслеђа прошлости, тако што ће постићи помирење и решити отворена питања, посебно граничне спорове, и то пре него што приступе Европској унији. Такође мора да се постигне свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа Србије и "Косова" како би и једни и други могли да напредују на свом европском путу. У Стратегији се такође наводи да је неопходно направити посебне аранжмане како би се осигурало да нове земље чланице не буду у позицији да блокирају приступање других кандидата са Западног Балкана. Стратегија прецизира приоритете и области заједничке појачане сарадње, усмерене на специфичне изазове који стоје пред Западним Балканом, нарочито на потребу за темељним реформама и добросуседским односима. Европска комисија је 6. фебруара покренула шест водећих иницијатива које ће ЕУ предузети наредних година како би подржала трансформацијске напоре Западног Балкана у областима од заједничког интереса од иницијатива за јачање владавине права, тешње сарадње по питању безбедности и миграција, преко заједничких истражних тимова и Европске граничне и обалске страже, до ширења Енергетске заједнице Европске уније на Западни Балкан, смањења роминг тарифа и ширења широкопојасне мреже по региону. У тим областима су предвиђене конкретне акције у периоду од 2018. до 2020. Да би се Стратегија за Западни Балкан испунила и подржало несметано приступање, неопходна су адекватна финансијска средства, наводи се у тексту и додаје да Европска комисија предлаже постепено повећање финансирања у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) до 2020. године колико буду дозвољавале прерасподеле средстава у оквиру постојећег пакета. Само за 2018. годину предвиђено је 1,07 милијарди евра претприступне помоћи за Западни Балкан, поврх скоро девет милијарди евра у периоду од 2007. до 2017, саопштила је Европска комисија. У Стратегији се наводи да је пред земљама региона још много посла до испуњења услова и критеријума за чланство у ЕУ. Наводи се да лидери у региону морају да покажу недвосмислену стратешку оријентацију и посвећеност јер су они ти који ће морати да преузму одговорност за то да се та историјска прилика оствари. Такође, сама ЕУ треба да буде спремна за нове чланове у породици - када буду испунили услове - чак и из институционалне и финансијске перспективе. Унија мора да постане снажнија, чвршћа и ефикаснија да би могла да се повећа, наводи се. У циљу ефикасног доношења одлука, ЕУ треба да искористи гласање квалификованом већином у Савету у областима политика за које је то већ предвиђено. Поред тога, Европска комисија ће представити могућности за даље унапређење гласања квалификованом већином у трећем кварталу 2018, како је најавио председник Јункер у говору о стању у Унији 2017. Ефикаснији систем је потребан и за решавање систематских претњи или чак кршења владавине права у било којој земљи чланици ЕУ, и иницијатива Комисије по том питању се очекује у октобру 2018.

ЈУНКЕР ПОРУЧИО БАЛКАНСКИМ ЗЕМЉАМА ДА РЕШЕ ГРАНИЧНЕ СПОРОВЕ

БРИСЕЛ, 6. фебруара 2018. (Бета-АП) - Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер упозорио је 6. фебруара балканске земље које теже чланству у Европској унији да неће бити примљене док не реше све граничне спорове са суседима. Јункер је пред европосланицима рекао да "ти проблеми морају бити решени пре приступања иначе неће бити приступања". Према његовим речима, Србија и Црна Гора би могле да буду примљене у ЕУ 2025. ако испуне све услове за чланство. То упозорење је уследило после обраћања Европском парламенту хрватског премијера Андреја Пленковића, који је одржао говор о будућности ЕУ. Хрватска и Словенија, обе чланице ЕУ, имају гранични спор који потиче из времена распада бивше Југославије деведесетих година. Поред осталог, оне се споре и око одлуке међународне арбитраже да додели Словенији неометани приступ Јадранском мору.

СТРАТЕГИЈА ЕУ: 2025. ИНДИКАТИВНИ ДАТУМ ЗА ЧЛАНСТВО СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

СТРАЗБУР/БЕОГРАД, 6. фебруара 2018. (Бета) - Све државе Западног Балкана имају јасну европску перспективу, а 2025. година као година потенцијалог придружења Србије и Црне Горе представља индикативан датум учлањења за које је неопходно испунити све услове, речено је 6. фебруара на представљању Стратегије проширења на Западни Балкан Европске комисије. Европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио је да је ово историјска прилика за цео регион Западног Балкана, који припада Европи и који је окружен чланицама ЕУ и да потпуно има смисла зашто регион треба да има европску перспективу. "Причамо о перспективи за све државе региона, то значи да сви у региону треба да имају интерес да раде на европској перспективи и да пружају подршку једни другима на том путу ка ЕУ", казао је Хан. Истакавиши да је 2025. година индикативни датум, Хан је оценио да је то амбициозно и изводљиво, али да за то морају да се испуне сви услови из Стратегије. "Јасно је да се сви услови морају испунити. Државе чланице ЕУ неће прихватити нове чланице које нису решиле билатерална питања и сукобе", казао је Хан, додајући да се не ради ни о каквом "омекшавању услова". Хан је рекао да Стратегија треба да послужи и као мотивација за Приштину да проактивно допринесе позитивном разрешењу дијалога са Београдом јер је то у интересу не само Србије него и "Косова". "Или ћемо извозити стабилност, или увозити нестабилност", казао је Хан. Индикативни датум наведен у Стратегији, додао је, може створити позитиван притисак на доносиоце одлука, јер се већина људи залаже за европске интеграције. "Доста посла лежи пред нама, имамо утрт пут пред собом и постоји позитиван елан који ствара додатну мотивацију и оптимизам међу људима, али сви, укључујући ЕУ, морају да ураде домаћи задатак", изјавио је Хан. Висока представница за спољну политику и безбедност Федерика Могерини рекла је да 2025. година није циљ, ни рок, него "реалистична перспектива за окончање процеса придруживања". "Данас нисмо усвојили само Стратегију, већ имамо и стазу пред собом која ће нас водити даљим корацима", рекла је шефица европске дипломатије. Могерини је рекла да ће ЕУ у будућности имати потенцијално нове чланице и да је потребна спремност и решеност региона. Према њеним речима, предстојећи месеци биће интензивни и амбициозни. "Надамо се да ће бити месеци прекретнице и да ће бити забележени у историји ЕУ. Хајде да се то деси, да будемо заједно. Потребно је да имамо Западни Балкан у ЕУ не у далекој будућности", рекла је Могерини.

ФАБРИЦИ: НЕМА УБЛАЖАВАЊА УСЛОВА ЗА ЧЛАНСТВО У ЕУ

БЕОГРАД, 6. фебруара 2018. (Бета) - Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је 6. фебруара на представљању Стратегије проширења ЕУ да је ово историјски дан за цео Западни Балкан који има јасну европску будућност, али да пре чланства морају да се реше сва отворена питања. "Нема омекшавања услова. Пут до ЕУ је веома јасан", рекао је Фабрици и додао да свих шест држава треба да реше билатерална питања и да процес помирења мора да постоји. Фабрици је рекао да је ово први пут да је Србији дат индикативни датум и да је Стратегија "јако добра вест за Србију". "То је позив да се направи снажан политички искорак у Србији да би се та тежња остварила. Мислим да је Србија већ кренула у том правцу", рекао је Фабрици, додајући да треба наставити добар посао који је до сада урађен. Фабрици је поновио да су Србија и Црна Гора предводнице у процесу проширења, али да треба понудити перспективу и другим земљама региона. "Ми смо породица и јасно је да имамо заједничку будућност", рекао је амбасадор ЕУ. Стратегија, према његовим речима, представља нови договор за западнобалканску шесторку јер су направљене понуде за свих шест земаља региона да се приближе ЕУ. Фабрици је изјавио да има много ствари о којима треба да се разговара, укључујући владавину права, слободно судство, тржишну економију, политичку одлучност, а да су кључни помирење и нормализација односа с "Косовом". "Пре уласка у ЕУ је потребно да се договори и примени правно обавезујући споразум који ће довести до свеобухватне нормализације односа две стране", рекао је Фабрици. Додао је да су се председници Србије и "Косова" Александар Вучић и Хашим Тачи договорили да ће покренути нову фазу у нормализацији односа и изразио уверење да ће две стране наћи договор. Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је да је правно обавезујући споразум с "Косовом" предвиђен још раније и да није новина, као и да његов садржај мора произаћи из дијалога Београда и Приштине како би се нашао одржив начин за нормализацију односа на добробит грађана. Јоксимовићева је рекла да Стратегија представља једну од најснажнијих политичких порука од када је Србија у процесу европских интеграција и да је добро што је у документу поштован принцип заслуга и реалног напретка сваког кандидата појединачно. "Задовољни смо јер смо препознати као најозбиљнији кандидат у овом тренутку", рекла је министарка и додала да је Стратегија позитиван документ за Србију за извеснију перспективу чланства. Јадранка Јоксимовић је рекла и да је ЕУ тим документом коначно покренула неку врсту своје регенеративне агенде како би била јача и спремнија да прими нове чланице. На питање у вези са безбедношћу новинара, Јоксимовићева је осудила нападе на новинаре и рекла да је стање у медијима само један сегмент у владавини права. Додала је да се ради на припреми медијске стратегије којом ће боље дефинисати тај сектор и истакла да је цивилно друштво укључено много више него у неким другим земљама.

СРБИЈА

ВУЧИЋ: МОРАТОРИЈУМ ОД ШЕСТ МЕСЕЦИ НА ТЕМЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

ЗАГРЕБ, 6. фебруара 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија и Хрватска немају сукобе око будућности, и предложио је мораторијум од шест месеци на расправе о темама из прошлости. Вучић је у интервјуу за хрватски "Глобус" чији су делови објављени на сајту тог недељника, рекао да ће хрватској председници Колинди Грабар Китаровић током предстојеће посете Загребу поднети конкретне предлоге за побољшање српско-хрватских односа. Када је реч о трауматичним темама из Другог светског рата и рата 1990-их година, које изазивају највише напетости у односима Србије и Хрватске, Вучић је оценио да би најбоље било да се две стране уздрже од расправе о њима на неко време, наводи "Глобус". "Хајде да се договоримо да у наредних шест месеци - и да то кажемо - не говоримо о томе, томе и томе, или пре него што изађемо с било чиме, да се покушамо чути и да сваки пут спустимо тонус, и једни и други", рекао је Вучић. Одговарајући на питање да ли ће председница Хрватске прихватити његов предлог, Вучић је рекао да је циљ боље разумевање у будућности. "Мислим да закључак наших разговора треба да буде: Сагласни смо да се ни око чега нисмо сагласили када је реч о прошлости, али дајте да покушамо боље да разумемо једни друге у будућности", додао је он. Како је навео, будућност Срба и Хрвата лежи у јачању сарадње и бољем међусобном разумевању. "Срби и Хрвати су бројчано мали народи. Срби су мали, а Хрвати нису већи. Једни и други морамо да разумемо да ћемо опстати и преживети само ако се не будемо тукли... у будућности ће Срби и Хрвати све више заједно радити, али што пре то почнемо, показаћемо да смо мало паметнији", навео је он. Вучић је у интервјуу говорио о питању несталих, изложби о Јасеновцу коју је Србија организовала у УН, страху од асимилације Срба у Хрватској, као и томе да ли Хрватска кочи Србију на путу ка ЕУ.

АНА БРНАБИЋ У РАЗГОВОРУ СА ИЗРАЕЛСКОМ АМБАСАДОРКОМ: ОДНОСИ СРБИЈЕ И ИЗРАЕЛА БЕЛЕЖЕ СТАЛАН НАПРЕДАК

БЕОГРАД, 6. фебруара 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је 6. фебруара у разговору са амбасадорком Израела у Београду Алоном Фишер Кам да односи Србије и Израела бележе сталан напредак кроз унапређење политичког дијалога и све интензивнију економску сарадњу. Амбасадорка Фишер Кам указала је на значај изградње Меморијалног центра "Старо сајмиште" и казала да су меморијали оваквог карактера важни за очување и неговање културе сећања и заједничке историје два народа. Саговорнице су се сагласиле да је Србија одлуком о реституцији дала пример и добар модел другим државама за решавање овог питања, саопштила је Влада Србије. Како је наведено, Ана Брнабић је рекла да ће Влада Србије наставити да ради на испуњењу планираних активности у области реституције имовине жртава Холокауста које немају живе наследнике. Брнабићева је оценила да добри билатерални односи и интензивнији сусрети званичника две земље, нарочито у протеклој години, утичу на повећање израелских инвестиција у Србији у бројним областима и већу трговинску размену, а посебну могућност за унапређење сарадње види у области ИТ, иновација, животне средине и туризма. Ана Брнабић је рекла и да ће предстојећи ЕБРД самит о Западном Балкану, који ће бити одржан 26. фебруара у Лондону, бити добра прилика за сусрете са израелским привредницима, сарадњу и планове за будуће инвестиције. Председница Владе је захвалила амбасадорки Фишер Кам на принципијелном ставу Израела о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и подршци у овом, за Србију, важном питању.

МОГЕРИНИ: ВУЧИЋ И ТАЧИ ПОКРЕНУЛИ НОВУ ФАЗУ ДИЈАЛОГА, НАДА ЗА ЗСО

БРИСЕЛ, 6. фебруара 2018. (Бета) - Висока представница Европске уније Федерика Могерини је 6. фебруара у Стразбуру изјавила да је "охрабрена чињеницом" да су председници Србије и "Косова", Александар Вучић и Хашим Тачи "пре неколико месеци покренули нову фазу ка нормализацији односа" и изразила уверење да се "то може остварити успешно ако буде воље и политичког вођства и подршке обе стране". После представљања Стратегије за Западни Балкан у Европском парламенту, Могерини је тиме одговорила на питање да ли Србија мора признати "Косово" пре него што уђе у чланство ЕУ и како би се могле приволети да то учине и чланице ЕУ које не признају "Косово". Она је истакла да је "будући дијалог Србије и Косова од апсолутно суштинске важности, и то најпре суштински за Србију и Косово, не само у смислу њихових односа, већ и за регион и њихове перспективе у односу на Европску унију". Висока представница ЕУ је нагласила да Београд и Приштина "добро раде, а ЕУ добро ради с њима" кад је у питању дијалог о нормализацији односа. Новинари у Бриселу, који су директно пратили излагања Федерике Могерини и европског комесара Јоханеса Хана у Стразбуру неочекивано су били ускраћени за могућност да им поставе питања, али су зато високи сарадници Могеринијеве и Хана дали додатна објашњења саме стратегије и покренутих тема. На питање како испунити услов да се реше гранични спорови, ако Србија постизањем споразума о нормализацији с Приштином не би морала да призна независност "Косова" један високи званичник ЕУ одговорио је да су "став и речник у Стратегији више него јасни, а то је да спорови морају бити билатерално решени, што је политичка и техничка порука". Он је додао да "тамо где је то затражено, Европска унија пружа услуге добре воље". На питање агенција "Бета" на који начин и ко може јамчити, да Србија неће бити закочена на путу ка чланству у ЕУ ако склопи тражени споразум о нормализацији односа с Приштином, а тамошње власти то не буду хтеле да спроведу речено је да је "веома, јасно да обе стране морају спровести договорено", уз опаску да је досад више договора у дијалогу Београд-Приштина спроведено, али да јесте остало да се примени и договор о Заједници српских општина. "Ми настављамо да радимо на примени овог споразума, две стране ће се поново наћи и веома, веома је јасно да обе стране морају спровести оно што је договорено", навели су сарадници Могеринијеве и Хана. "Висока представница ЕУ се договорила с двојицом председника прошлог јула да заједно делају на покретању нове фазе дијалога о нормализацији, то још није видљиво, мада се контакти настављају и ми се надамо, како је навела и висока представница Могерини, да ћемо пре завршетка њеног мандата имати резултат и решење", рекли су званичници ЕУ.