СРБИЈА

ДАЧИЋ ПРЕДСТАВЉА СРБИЈУ НА САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић представљаће Србију 7. фебруара на седници Савета безбедности Уједњених нација о "Косову". После Њујорка, Дачић ће у Вашингтону присуствовати Молитвеном доручку који организује председник САД, потврђено је агенцији "Бета" у Министарству. Савет безбедности УН разматраће нови тромесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о "Косову" у којем је оценио да су власти у Приштини назадовале у кључним областима и изразио незадовољство покушајима у "Скупштини Косова" да се укине закон о Специјалном суду за злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК). Национални молитвени доручак, који се обично одржава у четвртак почетком фебруару у Вашингтону, у заједничкој молитви окупља председника САД, чланове Конгреса, америчке политичаре и војне лидере и госте из стотинак земља. Манифестације везане за Молитвени доручак трају неколико дана с око 3.500 гостију и састоји се из низа састанака, ручкова и вечера, али је централни догађај доручак у четвртак на којем говоре председник САД и један гост чији се идентитет не открива до последњег часа.

БРНАБИЋ И БЈОРНСТАД: НОРВЕШКА ДУПЛИРАЛА ПОМОЋ СРБИЈИ КАО ЗНАК ЈАКЕ ПОДРШКЕ РЕФОРМАМА

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Влада Норвешке ће на име подршке Србији ове године издвојити 6,3 милиона евра, као знак снажне подршке реформама, изјавио је 5. фебруара норвешки амбасадор Арне Санес Бјорнстад на састанку са председницом Владе Србије Аном Брнабић. "Норвешка влада одлучила је да из буџета, на име подршке Србији ове године издвоји 61 милион норвешких круна, односно 6,3 милиона евра, уместо 30 (око 3,1 милион евра), колико је Србија добила 2017. године", рекао је Брјорнстад, наводи се у саопштењу Владе. Према речима амбасадора, половину тих средстава Норвешка ће упутити у економски развој најсиромашнијих делова Србије. "Уз наведена директна средства, Норвешка ће наставити да пружа подршку Србији и кроз регионалне програме", додао је амбасадор, наводи се у саопштењу. Норвешки амбасадор потврдио је председници Владе Србије да ће почетком јула председница Владе Норвешке Ерна Солберг доћи у званичну посету Србији. Долазак норвешке премијерке такође је један од ефеката прошлогодишње посете премијерке Брнабић Ослу, када је разговарала са премијерком Солберг, министарком спољних послова Норвешке Ине Ериксен Сореиде, као и са директорком Конфедерације норвешких послодаваца Кристин Скоген Лунд. Брнабић и Бјорнстад су се сагласили да су политички и билатерални односи Србије и Норвешке веома добри и пријатељски и да у том правцу има простора за јачање економске сарадње. Премијерка Србије захвалила је Норвешкој на великој помоћи коју та држава пружа српским реформама и европском путу, као и норвешким компанијама које су својим доласком позитивно утицале на општу пословну климу у земљи. Брнабић је боравила у Ослу у новембру 2017. године.

СТЕФАНОВИЋ И ФАБРИЦИ О ДАЉИМ КОРАЦИМА ЗА ЕФИКАСНИЈУ ПРИМЕНУ АКТИВНОСТИ ЗА ПОГЛАВЉЕ 24

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић разговарао је 5. фебруара са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем о дефинисању наредних корака за ефикаснију примену активности у вези с Акционим планом за поглавље 24 (Правда, слобода, безбедност). Како је саопштило Министарство унутрашњих послова, Фабрици је похвалио напредак у реализацији активности у оквиру процеса европских интеграција Србије. Он је изразио спремност да пружи подршку за реализацију преосталих активности.

ВУЛИН СА АМБАСАДОРОМ ФРАНЦУСКЕ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ ОДБРАНЕ

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Министар одбране Александар Вулин и новоименовани амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони разговарали су 5. фебруара о билатералној сарадњи и могућностима њеног унапређења у области одбране. Како је саопштило Министарство одбране, Вулин и Мондолони оценили су током разговора у Београду да традиционално добри и пријатељски односи Србије и Француске доприносе унапређењу политичког дијалога. "У оквиру реализације Споразума о стратешком партнерству две државе постоји простор за даље унапређење сарадње у области одбране и очувања мира у мисијама УН и ЕУ. Србија остаје посвећена војној неутралности, развијајући односе са свим заинтересованим странама и у складу са својим националним интересима и спољнополитичким приоритетима", рекао је Вулин. Коментаришући ситуацију на Косову и Метохији, Вулин је казао да Србија настоји да мирним средствима обезбеди нормалан живот српске заједнице на том простору, додајући да Београд препознаје једино КФОР као партнера и носиоца сабилности. "Чинимо све да не дође до најављене трансформације Косовских снага безбедности у такозвану војску Косова, што сматрамо кршењем Резолуције Савета безбедности УН 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова", рекао је министар. Саговорници су истакли посвећеност јачању сарадње у циљу ефикасног одговора на претње стабилности, попут тероризма, екстремизма и организованог криминала и изразили очекивање да ће бити конкретизоване могућности за укључивање предузећа одбрамбене индустрије у мреже снабдевача француских компанија. На састанку је било речи и о активностима на заједничком обележавању стогодишњице савезничке победе у Првом светском рату.

ЂОРЂЕВИЋ СА АМБАСАДОРОМ ИРАНА: СРБИЈА ОТВОРЕНА ЗА УЛАГАЊА СВИХ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је 5. фебруара током разговора са амбасадором Ирана у Београду Хосеином Абдолахијем да је Србија отворена за улагања свих страних инвеститора. "Желимо да имамо пријатељске односе са свим земљама, да привучемо већи број инвеститора и тиме омогућимо отварање нових радних места за грађане Србије", рекао је Ђорђевић, а пренело Министарство. Он је казао и да ће и у будућности тежити да се успоставе односи и учврсти сарадња са Ираном у областима које су у надлежности Министарства рада. Амбасадор Абдолахи оценио је да је Србија сигурна и стабилна земља у којој има простора за инвестирање и сагласио се са потребом унапређења билатералних односа.

СТРАТЕГИЈА ЕУ: БЕЗ РЕШЕЊА СПОРОВА, УКЉУЧУЈУЧИ АРБИТРАЖУ, НЕМА ЧЛАНСТВА

БРИСЕЛ, 5. фебруара 2018. (Бета) - Европска комисија у последњој верзији Стратегије за Западни Балкан ставља до знања да земље региона не могу постати чланице Европске уније ако претходно не реше узајамне граничне и сличне спорове, укључујући међународном арбитражом "коју све стране у спору морају уважити". "И даље постоје крупни билатерални сукоби... ЕУ их неће увозити и трајна решења се морају наћи пре него што земље региона уђу у чланство ЕУ", стоји у документу који ће сутра објавити Европска комисија. Ако спорови не би могли да се реше билатерално, онда те земље морају прихватити решење кроз међународну арбитражу, подвлачи се у нацрту Стратегије. Званичници Европске комисије који су 5. фебруара објашњавали главне оквире Стратегије новинарима су рекли да је "то питање од огромног значаја", али су рекли да ће то бити подробно објашњено пошто буде објављена садржина документа. Раније је став ЕУ био да се спорови морају решавати билатерално и да не смеју утицати на реформе и приближавање неке земље региона чланству у ЕУ. На питање како Европска комисија гледа на захтев Шпаније да "Косово" буде изопштено из поступка који води у чланство ЕУ, речено је да је "Косово" у том процесу кроз посебан Споразум о стабилизацији и придруживању с ЕУ. Такође је наведено да је од великог значаја да се спољна и безбедносна политика партнера на Западном Балкану усагласи с политиком ЕУ. Извори из Европске комисије у Бриселу су навели да Русија економски нема већи утицај на Западном Балкану, али да Кина "игра битну улогу у инвестирању", што мора да се усагласи с прописима ЕУ. У верзији Стратегије, у коју је агенција "Бета" имала увид, наводи се да Србија најкасније до краја 2019. треба да испуни мерила владавине права, сузбијање корупције, слободе медија и постигне споразум о нормализацији односа с "Косовом" како би од ЕУ добила завршна мерила, кренула даље у преговорима, завршила их концем 2023. и крајем 2025. постала чланица ЕУ. Исти план важи и за Црну Гору која је, уз Србију, највише напредовала на путу ка ЕУ.

НОВА СТАРТЕГИЈА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН ТРЕБА ДА ОБНОВИ ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН ЕУ ПРЕМА РЕГИОНУ

БОН/БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Председник Спољнополитичког одбора Европског парламента Дејвид Мекалистер изјавио је да нова стратегија за Западни Балкан коју ће 6. фебруара представити Европска комисија има за циљ да "ојача реформску вољу у шест држава, као и да обнови политички ангажман чланица ЕУ према Западном Балкану". Мекалистер је за "Функен медиен групу", којој припада десетак дневних листова у Немачкој, навео да приступање Србије и других земаља Западног Балкана ЕУ зависи од испуњавања строгих "правних, политичких и економских" критеријума и да ће те земље приступити ЕУ "само ако наредних година спроведу обухватне реформе", преноси Дојче веле. Немачки европосланик рекао је да 2025. година, коју је Европска комисија навела као могући термин приступања Србије и Црне Горе, заправо представља "индикативни", необавезни термин који треба да конкретизује приступну перспективу и пружи приступном процесу нову динамику. "Конкретни термин приступа нове чланице ЕУ зависиће искључиво од тога када свака земља понаособ потпуно испуни строге правне, политичке и економске предуслове", поновио је Мекалистер. Он је додао да се у шест балканских земаља морају јачати правна држава, борба против корупције и организованог криминала и гарантовати слобода медија. Уз то, рекао је Мекалистер, билатерални сукоби у региону морају се окончати што пре. Лист "Велт" преноси делове Стратегије проширења ЕУ уз оцену да је сада "историјски повољна прилика" да се будућност земаља Западног Балкана чврсто и неопозиво веже уз ЕУ. О истој теми за аустријски лист "Стандард" пише политиколог Ведран Џихић који почиње описом "националистичке магле" која се из Београда пушта након убиства Оливера Ивановића. Свe време, пише Џихић, власт у Београду се према ЕУ приказује као реформаторска, али изнутра спроводи све ауторитарнију политику моћи. У Србији је председник Вучић са својом СНС акумулирао више моћи него било ко други у Европи, а слично је и у Приштини, где се Рамуш Харадинај истиче повећањем сопствене плате и критиком на рачун новог Специјалног суда за злочине ОВК, наводи аутор. "ЕУ је прогласила ову годину годином наде и новог ојачаног ангажмана у региону. Било би фатално да се наде покопају пре него што се макар у назнакама подрже јасном политичком агендом. Убиство Ивановића и реакције на њега показују да се балканска политика ЕУ на почетку 'године наде' налази у ћорсокаку. (...) ЕУ 2018. године мора да се избори да буде централни актер на Балкану и да инклузију Балкана третира као приоритетни пројекат. Алтернативе европском Балкану би напослетку угрозиле цео континент", оцењује политиколог, преноси Дојче веле.

ШЕФ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЕУ У СРБИЈИ С ПРЕДСТАВНИЦИМА МИНИСТАРСТАВА О ЗБРИЊАВАЊУ МИГРАНАТА

БЕОГРАД, 5. фебруара 2018. (Бета) - Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици је 5. фебруара о сарадњи у збрињавању миграната, посебно малолетних, без пратње, разговарао у Београду са званичницима неколико министарстава Владе Србије. На састанку су били министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, комесар Србије за избеглице Владимир Цуцић, представници министарстава унутрашњих послова, здравља и просвете. Фабрици је рекао да очекује да ће и даље сарадња институција Владе Србије у заштити миграната бити на највишем нивоу. Он је министру Ђорђевићу захвалио због успешно окончања пројекта МАДАД 1 за помоћ избеглицама с Блиског истока, те се нада да