СРБИЈА

КНЕЖЕВИЋ: СРБИЈА И КАЗАХСТАН ТЕЖЕ УНАПРЕЂЕЊУ ОДНОСА

БЕОГРАД, 15. јуна 2017. (Бета) - Премијер Казахстана Бакитзан Сагинтајев и министар привреде Србије Горан Кнежевић усагласили су се да су односи две земље пријатељски и добри и да ће радити на њиховом унапређењу, саопштило је данас министарство. Министар Кнежевић борави у Казахстану у оквиру Астана економског форума који окупља политичке лидере, пословне људе и експерте. Како се у саопштењу наводи, односи две земље биће унапређени реализацијом активности из "Мапе пута" за унапређење сарадње између Србије и Казахстана за 2017. и 2018. годину која је потписана у новембру прошле године. Кнежевић је посетио и веома посећен павиљон Србије на светској изложби ЕКСПО 2017, на коме је наша земља представила своје потенцијале на тему "Енергија за све". "Велико је задовољство видети како се потенцијали наше земље у области обновљивих извора енергије и повећања енергетске ефикасности представљају на највећој и најзначајнијој светској трговинској манифестацији", рекао је Кнежевић. Како се наводи, Кнежевић се састао са министром националне економије Казахстана Тимуром Сулејманов са којим је разговарао о унапређењу економске сарадње две земље.  "Има перспективе, посебно у наменској индустрији, у области туризма, пласирања робе широке потрошње, хемијској и фармацеутској индустрији", рекао је министар Кнежевић.

ПРЕДСЕДНИК БУНДЕСТАГА: ДИЈАЛОГ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА ТРЕБА ВОДИТИ У ПАРЛАМЕНТУ

БЕОГРАД, 15. јуна 2017. (Бета) - Председник Бундестага Немачке Норберт Ламерт изјавио је данас у Београду да би дијалог о промени Устава Србије требало да се води у парламенту, који је суштинска одлика демократије. Ламерт је у обраћању посланицима на посебној седници Народне скупштине оценио да је у Србији протеклих година остварен развој и да је "очигледно неопходно" да се наставе реформе, при чему "треба имати на уму" да су поред економских, потребне и политичке реформе. "Ако сам добро разумео инаугурациони говор председника који је најавио дијалог о уставним питањима, онда под тим видим као најважније место за тај дијалог управо овај парламент, где иначе можемо водити такву расправу, на који начин се може променити устав у интересу развоја земље, посебно с погледом на приступање ЕУ", рекао је председник немачког парламента другог дана посете Србији. Ламерт је рекао да су током посете у Београду сви његови саговорници потврдили да су билатерални односи Србије и Немачке добри и да су сви "више или мање недвосмислено" рекли да од Немачке очекују посебну улогу у процесу приступања Србије Европској унији. "И једно и друго је ново и није нешто што се само по себи подразумева. Нити су односи Србије и Немачке били увек блиски и пријатељски, нити се улога Немачке увек сматрала као посебно конструктивна", рекао је Ламерт, оценивши да је протеклих година дошло до промена и да су промене неопходне и убудуће ако се жели постићи стратешки циљ чланства Србије у ЕУ. Ламерт је рекао да је Немачка "примила к знању" да се Србија определила за чланство у ЕУ и да је "отворена и наклоњена" том ставу. Додао је да је Немачка била најважнији трговински партнер и донатор у Србији протеклих година што, како је рекао, потврђује њену заинтересованост за развој Србије и региона. Искуство Немачке, истакао је Ламерт, показало је да демократија није могућа без стабилности, али и да стабилност није могућа без демократије. Говорећи о првом покушају Немачке да успостави демократију, о Вајмарској Републици, Ламерт је рекао да је најважнији појединачни разлог њеног краха било недовољно залагање демократа. "Прва немачка демократија је пропала јер је било превише противника и премало поборника демократије. Они који су носили одговорност у влади и парламенту, међусобно супарништво су сматрали важнијим од заједничке одговорности свих демократа", рекао је председник Бундестага и додао да је разлог краха демократије било трајно супарништво, немогућност постизања консензуса и одбијање компромиса. Последице тог краха демократије, додао је, биле су стравичне за Немачку и за целу Европу, а то "трауматично искуство и сећање на последице урезани су у генетски код" Немачке. Ламерт је рекао да је из тог искуства с диктатуром и "перцепције једне ужасне историјске кривице према европским суседима" израсло ново схватање демократије и уставног поретка и ново схватање о неопходном балансу измедју компромиса и конфликта, интереса и убедјења. "И данас желим да истакнем, као што чиним у свим парламентима, компромиси су неопходан услов за функционисање демократског система и тако их треба схватити и применити", рекао је Ламерт. Оно што чини демократију демократијом, казао је Ламерт, није постојање владе, него постојање парламента. "Чињеница да постоји влада не представља неку разлику између два система. Али да ли постоји парламент и неко ко заступа своје ставове, врши надзор над владом, то је оно што систем чини демократским", рекао је председник Бундестага. Ламерт је рекао да је Немачка имала више покушаја док није постала стабилна парламентарна демократија. Оценио је да парламент Немачке Демократске Републике није био израз суверене воље народа, него "инструмент за туторство једног народа, продужена рука једне странке", а не оно што парламент треба и мора да буде у виталној демократији - израз различитих ставова и уверења које треба изразити у једном друштву. Ламерт је рекао да у промењеном свету на почетку 21. века Европа више није у центру светских збивања и да се сопствени интереси могу најпре успешно остваривати заједно, а не појединачно и никако сукобљени са суседима. "Сви смо Европљани, с ове или оне стране Европске уније. Сви имамо слободну одлуку да учествујемо у том великом европском пројекту и да одустанемо од тога", рекао је Ламерт, оценивши да је одлука Велике Британије да изадје из ЕУ, историјски гледано, погрешна. Ламерт је изјавио да ЕУ представља заједницу држава која практично дели заједничка уверења о демократским принципима о којима се не преговара и заједничку спремност да се све више задатка заједнички одредјује. "ЕУ подразумева спремност да се одрекнемо одредјених делова суверенитета, али које у заједници држава делимо с другима у уверењу да ћемо тако остварити већи утицај на историју и догадјања у периоду глобализације", рекао је Ламерт и додао да је Европа такође и "велика узајамна обавеза". Председник Бундестага је током посете Србији разговарао с председником Александром Вучићем, министром спољних послова Ивицом Дачићем и председницом Народне скупштине Мајом Гојковић.