СРБИЈА

ОДРЖАН САСТАНАК РАДНЕ ГРУПЕ О НОРМАЛИЗАЦИЈИ АВИО САОБАЋАЈА ИЗНАД КОСОВА

БЕОГРАД, 6. март 2017. (Бета) - Министар одбране Зоран Ђорђевић руководио је данас састанком Радне група за питања нормализације ваздушног саобраћаја изнад Косова и Метохије, саопштено је из Министараства одбране. Како се наводи, на састанку је било речи и о прецизирању детаља у вези са предлогом платформе за преговоре која треба да буде представљена Влади Србије, а о актуелним питањима из надлежности радне групе разговараће се у Србији и Бриселу. Влада Републике Србије оформила је радну групу коју предводи министар Ђорђевић и која се бави питањима нормализације ваздушног саобраћаја за цивилне летове изнад Косова, укључујући и поновно успостављање авио линије Београд-Приштина. Уз експерте из Министарства одбране и Војске Србије, радну групу чине и стручњаци из Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Канцеларије за Косово и Метохију, Канцеларије за коородинационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама у Приштини, Директората цивилног ваздухопловства и Агенције за контролу лета Србије и Црне Горе.

ОДРЖАНА СЕДНИЦА РАДНЕ ГРУПЕ ЗА РАСВЕТЉАВАЊЕ ЗЛОЧИНА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

БЕОГРАД, 6. март 2017. (Бета) - У Београду је данас одржана трећа седница Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији. Како је саопштило Министарство одбране, на седници одржаној у згради Старог Генералштаба анализиран је досадашњи рад те групе и договорене интензивне активности за наредни период. Седници су присуствовали министар одбране Зоран Ђорђевић, државни секретари МУП-а Србије и Министарства правде, Биљана Поповић Ивковић и Радомир Илић, као и представници државних органа укључених у рад те групе скупштинског Одбора за Косово и Метохију.

МОГЕРИНИ: НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ НАПЕТО, НУЖНА СНАЖНА ПОДРШКА ЕУ

БРИСЕЛ, 6. март 2017. (Бета) - Ситуација на Западном Балкану је напета и изложена изазовима на унутрашњем, регионалном и глобалном плану и отуд је потребна снажна и уверљива подршка Европске уније интеграцији тог региона, изјавила је данас у Бриселу висока представница Европске уније Федерика Могерини. Она је уочи заседања министара иностраних послова и одбране ЕУ новинарима рекла да ће о управо завршеној посети Западном Балкану шефове дипломатија, а потом и вође ЕУ у четвртак известити "да је ситуација тамо изложена изазовима на унутрашњем плану, регионално, као и глобално". "Али, то је регион", како је нагласила, "који у себи има способност, снагу, да се одржи с тим да кредибилитет Европске уније ту буде осведочено присутан". "Отуд очекујем данас да министри као и кроз пар дана лидери Европске уније искажу снажну и јасну опредељеност Западном Балкану у смислу убедљиве перспективе за европску интеграцију", закључила је висока представница ЕУ.

ММФ: ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ СРБИЈЕ, ОСТАЈУ СТРУКТУРНИ ИЗАЗОВИ

БЕОГРАД, 6. март 2017. (Бета) - Краткорочне макроекономске перспективе Србије су позитивне, али ризици и структурни економски изазови остају, саопштио је данас Међународни монетарни фонд (ММФ), на крају посете Србији делегације ММФ предвођене Џејмсом Руфом. Руф је у саопштењу оценио да је економски програм Србије дао добре резултате, да је раст бруто домаћег производа (БДП) у 2016. достигао 2,8 одсто, уз повећање инвестиција, извоза и запослености. Истакнуто је и да су фискални показатељи бољи од циљаних, да је дефицит смањен на 1,4 одсто БДП, што је најнижи ниво од 2005, да је јавни дуг пао на 74 одсто БДП у 2016, да незапосленост има тренд пада, као и ненаплативи зајмови у банкарском сектору. Краткорочне макроекономске перспективе су позитивне и економски раст у 2017. прогнозира се на три одсто док се за инфлацију очекује да остане у оквиру пројектоване. "Међутим, ризици и структурни економски изазови остају. У том смислу, мисија је указала на потребу  спровођења реформске агенде како би се учврстили тешко постигнути макроекономски циљеви, смањили фискални ризици од стране државних предузећа, даље ојачала финансијска стабилност и подстакли раст Србије на средњи рок и запосленост", наводи се у саопштењу ММФ-а. Мисија ММФ-а је посебно истакла значај пуне имплементације планиране реформе јавне администрације, укључујући здравства, образовања и пореске службе, као и мера за унапређење управљања јавним инвестицијама. Такође су оцењени планови за решење проблема државних предузећа, посебно у рударском и енергетском сектору.  Мисија је разматрала и статус реформе финансијског сектора, укључујући спровођење стратегије за решавање проблема ненаплативих зајмова и стратегије за државне банке, саопштио је тим Фонда на крају посете Београду. Наводи се да изражени ставови представљају погледе службеника ММФ који нужно не одражавају ставове Борда директора Фонда. Делегација ММФ-а боравила је у Србији од 27. фебруара до данас и разматрала напредак у спровођењу обавеза које је Србија преузела у склопу стенд-бај аранжмана из предострожности. Наредна посета мисије ММФ-а Србији поводом седме ревизије аранжмана планирана је за мај.

ВЕРХЕИЈЕН: СРБИЈИ ОД СВЕТСКЕ БАНКЕ 640 МИЛИОНА ДОЛАРА КРЕДИТА

НИШ, 6. март 2017. (Бета) - Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен најавио је данас да ће Светска банка ове године одобрити Србији кредите у укупном износу од 640 милиона долара. Верхеијен је у Медошевцу крај Ниша рекао да је Србији већ одобрен кредит од 50 милиона долара за унапређење услова за рано образовање деце. "Други кредит од 400 милиона долара биће буџетска подршка за реформу у области железнице, ЕПС-а и Србијагаса", рекао је Верхеијен. Верхеијен је казао да ће Светска банка ове године одобрити 70 милиона долара за оснивање фонда који ће служити као осигурање у случају да се догоди нека велика катастрофа. "Новац ће бити обезбеђен и за подршку у финансијском сектору, пре свега као подршка Поштанској штедионици и Дунав осигурању", изјавио је Верхеијен. Према његовим речима, последњи у низу кредита који ће ове године бити одобрен Србији биће намењен подизању енергетске ефиканости јавних зграда попут школа и болница. Верхеијен је рекао да је Светска банка задовољна напретком реформи у ЕПС-у."Прошле недеље смо се састали са министром и видели да се примењују мере које је банка предложила. У јулу ћемо поново видети шта се у ЕПС-у догађа", рекао је Верхеијен. Он је подсетио да је Светска банка прошле године са ЕПС-ом постигла договор да се смањи број запослених, да се примене мере које се тичу цене струје и да се затворе непотребна постројења. Верхеијен, регионална директорка Светске банке за југоисточну Европу Елен Голдстин и представници "Новак Ђоковић фондације" данас су обишли вртић у Медошевцу чија је реконструкција у току. Пројектна менаџерка "Новак Ђоковић фондације" Горана Џуџа Јаковљевић најавила је да ће вртић већ наредног месеца почети да ради и у њему ће боравити 100 малишана. Фондација нашег познатог тенисера издвојила је 10,7 милиона динара за адпатацију старе школе у вртић у Медошевцу.  Канцеларија Светске банке у Србији уз помоћ донатора за исту намену обезбедила је 1,45 милиона динара, а град Ниш три милиона динара.

ВОЈВОДИНИ И МАЂАРСКОЈ ВИШЕ ОД 28 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ИПА ПРОЈЕКТЕ

НОВИ САД, 6. март 2017. (Бета) - Војводини и Мађарској је одобрено свих пет пројеката вредности 28 милиона евра, поднетих у оквиру Интеррег-ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, саопштено је данас на конференцији за новинаре у Покрајинској влади. Реализација ових пројеката има три приоритета: унапређење прекограничног управљања водама и система управљања ризиком, смањивање уских грла у прекограничном саобраћају и стимулисање сарадње у области туризма и културне баштине, рекао је покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локану самоуправу Огњен Бјелић. "Укупна ИПА донација за обе земље износи више од 24 милиона евра, што уз 15 одсто учешћа износи више од 28,4 милиона евра", рекао је Бјелић и додао да је од тога око 14 милиона евра за Мађарску, а више од 10 милиона евра ИПА донације иде Србији. Према његовим речима, за пројекат "Снабдевање водом и развој водне инфраструктуре у граничним сливним подручјима" укупно је одобрено више од 5,9 милиона евра плус 15 посто учешћа, за пројекат "Комплексно унапређивање водопривредних подручја канала Баја–Бездан" одобрено је више од седам милиона евра уз 15 посто учешћа, а за пројекат железнице на деоници Суботица-Баја више од три милиона евра уз 15 посто учешћа. За пројекат "Развој прекограничног пута Кибекхаза (ХУ) – Рабе (СРБ)" одобрено је више од 4,5 милиона евра уз 15 посто учешћа, а за пројекат "Разнобојна сарадња" из области туризма и културне баштине више од три милиона евра ИПА подршке, навео је Бјелић.