СРБИЈА

ЈОКСИМОВИЋ: ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА ПОЧЕТАК НОВЕ ДИНАМИЧНИЈЕ ФАЗЕ РЕФОРМСКОГ ПРОЦЕСА

БЕОГРАД, 20. јул 2016. (Бета) - Министарка задружена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је данас у разговору са амбасадором Велике Британије у Београду Денисом Кифом да отварањем поглавља у преговорима о чланству у ЕУ Србији предстоји нова динамичнија фаза реформског процеса која се односи на најважније области за једно друштво и државу.Протекли период показао је још једном да Србија има партнере у свету који уважавају напоре владе и по питању регионалне стабилности и унутрашње реформске политике, рекла је Јоксимовић наводи се у саопштењу. Киф је уз честитке српској влади на отварању поглавља оценио да то опредставља вредновање резултата остварених у преговарачком процесу а посебно је похвалио напоре које премијер Александар Вучић улаже у регионалну стабилност. Јоксимовић и Киф су разговарали и о последицама Брегзиту, мигрантској кризи и јачању билатералних економских и политчких односа Србије и Велике Британије, наводи се у саопштењу.

ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ИНТЕЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СРБИЈЕ И УАЕ

БЕОГРАД, 20. јул 2016. (Танјуг) - Постоји велики потенцијал за интензивирање војно-економске и научно-техничке сарадње Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), али и за сарадњу обавештајних и безбедносних служби, посебно имајући у виду актуелни проблем тероризма у свету, констатовали су данас министар одбране Зоран Ђорђевић и амбасадор те земље у Србији Џума Рашид Ал Дахери. У тражењу одговора на актуелне изазове, припадници Министарства одбране и Војске Србије активно су укључени у сва дешавања, о чему сведочи тренутно заједничко ангажовање са припадницима МУП-а и другим актерима у заштити државне границе, саопштено је из тог министарства после састанка. Саговорници су се сагласили да је досадашња сарадња две земље добра, али да је могуће и потребно радити на њеном унапређењу. Будући да Србија представља поузданог партнера УАЕ, Ђорђевић је изразио наду да ће ниво сарадње у области одбране врло брзо достићи ниво укупних билатералних односа Србије и Емирата. Споразум о сарадњи у области одбране основни је правни оквир за даљу сарадњу, наглашено је током састанка, али је значајна и Заједничка изјава о успостављању стратешког партнерства, као и комерцијални уговори о заједничком развоју наоружања и војне опреме, од којих Србија много очекује. Ђорђевић је истакао и да Србија води независну спољну политику, остварујући сарадњу са партнерима на Истоку и на Западу, као и са међународним организацијама у складу са спољно-политичким приоритетима.

РЕПЧЕКОВА: СРБИЈА НА СТАБИЛНОМ ПУТУ КА ЕУ

БЕОГРАД, 20. јул 2016. (Танјуг) - Амбасадорка Словачке у Србији Дагмар Репчекова сматра да је реформски пут  којим је Србија кренула стабилан, а ЕУ несумњив стратешки циљ, те очекује отварање још поглавља током словачког преседавања Европској унији. "Мислимо да је пут добро започео, у децембру прошле године су отворена поглавља 32 и 35, а сада су у јулу отворена поглавља 23 и 24, припремљена су и друга поглавља техничке природе, а верујемо да је и реално да их отворимо током шестомесечног председавања Словачке Унијом. Али, то пре свега зависи од упорности Србије," рекла је она у интервјуу Танјугу.Она сматра да је отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима Србије са ЕУ и први велики успех словачког председавања у Савету ЕУ."То доказује да држимо дату реч и да политику проширења схватамо озбиљно. Словачка је увек била заговорник проширења ЕУ," рекла је словачка амбасадорка.Са друге стране, истакла је, и државе кандидати морају да ураде свој домаћи задатак, достигну одређени напредак на путу интеграција и да на крају имплементирају реформе на које су се обавезале, да би доказале да су спремне за отварање појединих поглавља.Реформе које се спроводе су за добродит грађана конкретне државе, за већу демократизацију друштва и за бољи живот људи, напоменула је амбасдорка додајући да се то не односи само на Србију."Отварање поглавља није крајњи циљ у овом процесу, и не значи да је сада када је отворено поглавље 23 све завршено. Управо супротно, то је почетак одређеног процеса који у крајњем исходу води до затварања поглавља и даје знак да је Србија у овој области припремљена да постане пуноправни члан ЕУ, напоменула је Репчекова. Другим речима, Србија треба да стави на сто аргументе: помак у спровођењу Акционих планова за поглавља 23 и 24, имплементацију свих обавеза које је обећала да ће да уради, а то су између осталог владавина права, права националних мањина, правосуђе, независно судство. "И наравно, помак у дијалогу са Приштином у оквиру Бриселског дијалога. Добра вест је што је премијер Александар Вучић рекао, у понедељак у Бриселу, да планира да се сретне са премијером Мустафом и са председником Тачијем, и да настави са дијалогом. То нам улива оптимизам," рекла је она.Амбасдорка Словачке, једне од пет чланица ЕУ које нису признале Косово, прецизира да нико од Србије не тражи да призна независност Косова, али истиче да је у интересу ЕУ да Србија и Косово нормализују своје односе и да договоре њихово функционисање посебно у областима које утичу на свакодневни живот људи. То је, примера ради, признавање диплома, употреба регистарских таблица, функционисање судства итд. Тачније, све оно за што већ постоје договори,  да се имплементира и примени у пракси, додала је она. "Понављам још једном: не постоји ниједан докуменат ЕУ који би захтевао од Србије да призна Косово. Али, улазак у ЕУ захтева од Србије, да у оквиру правно обавезујућег споразума постигне опште уређење односа са Косовом," навела је она.Када је реч о захтеву усклађивања спољне политике Србије са спољном политком Брисела што је још један изазов за Србију, имајући у виду односе са Русијом, Репчекова каже да свака држава има суверено право да води своју спољну политику, али да постоје критеријуми и правила са којима ће морати да се усклади ако жели да буде чланица ЕУ."У потпуности поштујемо избор званичника Србије и владе, да се стратешки оријентишу на ЕУ, али и да истовремено одржавају добре односе са Кином, Русијом, арапским земљама. Са друге стране, ако Србија жели да уђе у ЕУ, постоје одређени критеријуми и правила са којима ће морати да се усклади у оквиру спољне и безбедносне политике ЕУ."То значи, прецизирала је амбасадорка, да ако ЕУ каже да се сутра уводе санкције некој земљи - било Русији било некој другој држави према којој ће бити санкције уведене са стране ЕУ - јер су то тако договорили лидери појединих држава ЕУ, онда свака држава-чланица Уније то мора да поштује и прихвати "без изузетка". "Било би нам драго када би се у процесу приступања Србије у ЕУ постепено усаглашавали ставови у спољној и безбедносној политици са онима које има ЕУ. То не значи да Србија већ сутра мора да уведе санкције Русији, али мора да буде спремна да то учини у моменту када ступи у ЕУ," закључила је она.На питање шта Словачка као предсавајућа Унијом може да предузме да избегне ситуације попут попут блокаде Хрватске приликом отварања поглавља 23 и 24, она каже да је најважније да су поглавља отворена а да је задатак Словачке да приближи мишљења свих 28 држава чланица. ЕУ није један хомоген ентитет, већ живи организам који чини 28 држава чланица, а свака од тих држава има право да поставља питања, односно да тражи испуњење одређених критеријума које сматра важним, навела је она.Исто важи за поглавље 31 које се тиче спољне и безбедносне политике, и за поглавља 23 и 24 , где су и друге државе, а не само Хрватска, отварале одређена питања а и Руминија и Бугарска сматрају да је важно решење питања припадника националних мањина који живе на територији Србије," подсетила је Репцекова."Словачка се обавезала да буде поштени посредник, и максимално ћемо се трудити да приближимо мишљења свих 28 држава ЕУ. И то не само по питању Србије," објаснила је амбасдорка напомињући и да је став њене земље да проблеми између две државе у првом реду треба да се реше билатерално, а тек онда на међународној основи. "То што је Хрватска дала пристанак за отварање поглавља 23 и 24 показује да одређена питања, која представљају проблем у односима две комшијске  државе,  могу да се реше. Коначно и споразум између Колинде Грабар Китаровић и Александра Вучића то јасно потврђује," додала је она.Осврћући се на ситуацију и улогу Србије у региону, која показује жељу и улаже напоре за превазилажење подела, али се стиче утисак да са друге стране нема реципроцитета, она је оценила да није све црно као што пише у новинама. "Значај Берлинског процеса је у томе што он одговара на неке круцијалне потребе држава у овом региону кроз развојне пројекте, повезивање држава, владавину права, јачања демократије и превазилажења билатералних спорова" подсетила је амбасадорка.У Паризу су пре неки дан лидери шест земаља западног Балкана потписали споразум којим је, на иницијативу Србије, установљена регионална Канцеларија за младе, којој ће седиште бити у Тирани у Албанији, подсетила је она."Само замислите да је неко ову идеју форсирао пре пет или шест година? Регионално седиште Канцеларије за младе Балкана у Тирани!  А, ипак, то се десило", навела је она.