СРБИЈА

ДАЧИЋ: УЛАЗАК У ЕУ НЕМА ПОЛИТИЧКУ И ЕКОНОМСКУ АЛТЕРНАТИВУ

БУКУРЕШТ, 20. јуна 2014. (Бета) - Србија ће и у наредном периоду у потпуности бити посвећена евроинтеграционим процесима, као најбољем путу за остваривање безбедности, просперитета и трајног мира у југоисточној Европи, рекао је данас на састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСЈИЕ) у Букурешту шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
Истичући да главни спољнополитички приоритет Србије остаје чланство у ЕУ, Дачић је указао да је Београд "свестан да је пред њим дуг и сложен процес који нема политичку и економску алтернативу", саопштено је из Министарства спољних послова Србије. "Једноставно, Србија је европска земља која своју будућност види у ЕУ", рекао је Дачић и додао да је "веома важна улога држава учесница (ПСЈИЕ) које су већ чланице ЕУ, јер оне могу дати значајан допринос процесу приближавања и прикључења осталих држава региона Европској унији".
Шеф српске дипломатије је нагласио да је Србија "доследно и снажно опредељена за развој регионалне сарадње, која је један од њених спољнополитичких приоритета. Према нашем мишљењу, регионална сарадња, оријентисана ка конкретним пројектима, представља најбољи пут за остваривање наших економских и политичких приоритета", навео је Дачић и захвалио Румунији, као председавајућем ПСЈИЕ, на недавном апелу за упућивање помоћи подручјима Србије погођеним катастрофалним мајским поплавама, као и свим земљама региона које су јој помогле у савладавању тешкоћа са којима су се суочили грађани Србије.
Дачић је на маргинама састанка разговарао са премијером Румуније Виктором Понтом који је поновио да је његова земља чврсто опредељена да подржи наставак евроинтеграција Србије и да ће јој пружити сву неопходну помоћ на путу ка ЕУ.
Шеф српске дипломатије разговарао је и са молдавском министарком спољних послова Наталијом Герман, с којом је потписао Споразум између две владе о сарадњи и узајамној помоћи у царинским питањима. Дачић и Герман су се сагласили да се укине визни режим између две земље, саопштено је из Министарства спољних послова Србије.

ДАЧИЋ: РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КЉУЧ ОСТВАРИВАЊА ПРИОРИТЕТА

БУКУРЕШТ, 19. јуна 2014. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас у Букурешту да Србија подржава сва настојања у циљу постизања свеобухватног и одрживог економског раста у региону до 2020. године. "Србија подржава сва настојања у правцу постизања интегрисаног, свеобухватног и одрживог економског раста у региону до 2020. и изражава наду да ће спровођењем Стратегије РШ за Југоисточну Европу 2020 бити отворене нове могућности за повезивања регионалних иницијатива са активностима ЕУ", казао је Дачић на годишњем састанку Регионалног савета за сарадњу у румунској престоници. Дачић је рекао да је "регионална сарадња, оријентисана ка конкретним пројектима, кључ остваривања економских и политичких приоритета у региону".
Он је рекао да Стратегија за ЈИЕ 2020 указује да читав регион мора заједнички да се суочи с питањима која су од кључног значаја за сваку земљу понаособ, а то су економски раст и креирање нових радних места. "Надам се да ће ти амбициозни циљеви допринети чвршћем повезивању земаља региона и даљем напретку ка остваривању зацртаних задатака те Стратегије", додао је српски министар и нагласио да је регионална сарадња један од главних приоритета спољне политике и Србије, која је доследна и снажно опредељена развијању свеобухватних односа са суседима, али и са свим државама у региону ЈИЕ. "Будућност регионалне сарадње, па самим тим и Регионалног савета за сарадњу, зависиће превасходно од ангажовања свих актера у региону на продубљивању међусобне сарадње на свим нивоима, што је једини начин за постизање напретка и остваривање постављених циљева", рекао је Дачић. Он је навео да се Србија континуирано залаже и за интензивирање свих облика регионалне сарадње, који би допринели стабилности региона и његовој европској интеграцији и међународној афирмацији. Дачић је рекао да је "проактиван приступ" Србије развоју добросуседских односа и регионалне сарадње препознала и ЕУ, што се огледа у одлуци Европског савета да отвори преговоре о приступању Србије Унији.

НИКОЛИЋ: ЗАЈЕДНИЧКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

БЕОГРАД, 19. јуна 2014. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић позвао је данас Аустрију да заједно са Србијом у Лазаревцу обележи годишњицу почетка Првог светског рата.
Николић је у разговору са аустријским канцеларом Вернером Фајманом пренео позив аустријској страни за "учешће у заједничкој манифестацији поводом годишњице почетка Првог светског рата, код Споменцркве Светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти заједно почивају посмртни остаци страдалих српских и аустроугарских војника", саопштила је прес служба председника Србије. "То би симболично означило затварање поглавља ратовања, тражења криваца и одговорних и отварање новог поглавља трајног мира", истиче се у саопштењу.
У разговору са Фајманом Николић је нагласио да Србија искрено преговара са ЕУ о пуноправном чланству, уређује државу по европским стандардима и да може само да допринесе заједници у сваком смислу. "Србија је пример да разговором могу да се реше сви проблеми и не заузимамо искључиве и категоричне ставове, већ умерене и тако смо се определили и према кризи у Украјини" додао је Николић.
Аустријски канцелар Фајман је нагласио да Аустрија припада онима који подржавају проширење ЕУ као и значај стварања правне државе и борбе против корупције у Србији. "ЕУ треба да јача своју међусобну повезаност и да буде место из кога нико неће пожелети да изађе" нагласио је Фајман и додао да ће снажење привредних и социјалних веза допринети мирној и стабилној будућности европских народа.
Николић је оценио да су односи Србије и Аустрије "веома добри" и да две земље снажно повезују аустријске инвестиције у Србију са једне стране и бројни Срби који живе у Аустрији са друге стране. Он је захвалио Аустрији на учешћу у донаторској конференцији и помоћи коју је та земља упутила Србији током катастрофалних поплава.
Аустријски канцелар данас је Београду разговарао и са премијером Србије Александром Вучићем, а после разговора је изјавио да ће Аустрија наставити да подржава Србију у европским интеграцијама, али да је пред њом још много задатака.

ВУЧИЋ СА БЛЕРОМ О ПРИДРУЖИВАЊУ СРБИЈЕ ЕУ

БЕОГРАД, 19. јуна 2014. (Бета) - Премијер Србије Александар Вучић састао се данас у Београду с бившим британским премијером Тонијем Блером с којим је разговарао о процесу придруживања Европској унији. Вучић је представио политичке и економске реформе које српска влада планира да спроведе у наредном периоду, и позвао Блера да "својим везама и угледом помогне Србији на путу ка ЕУ", саопштила је српска влада.
Бивши британски премијер изразио је задовољство због напретка Србије и пружио подршку европским интеграцијама и намерама Београда да "спроведе све неопходне реформе, прихвативши да у том процесу помогне српској влади", додаје се у саопштењу.

СРБИЈА - ЕУ

СРБИЈА УШЛА У ЕУ ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ ЕРАЗМУС ПЛУС

БРИСЕЛ, 19. јуна 2014 (Бета) - Србија је данас ступила у веома значајни програм Европске уније за сарадњу у модернизацији образовања, стицању знања, стварању темеља за запошљавање младих, с фондом од 14,7 милијарде евра у идућих седам година.
Српски министар за просвету Срђан Вербић, коме су високи званичници Европске комисије у Бриселу уручили споразум о сарадњи Србија-ЕУ у програму Еразмус плус, који је раније потписала европска комесарка за културу Андрула Василиу, рекао је да је један од кључних циљева тог програма такође "јачање веза између образовања и тржишта радне снаге". Вербић је казао да Еразмус плус, који ће омогућити да четири милиона младих Европљана студирају, стичу знања, обуку, радно искуство и добровољно раде на академским установама, значи веома много за покретљивост младих и наставног особља у Србији, кад је реч о европском простору. Цели програм ће ићи у фазама и, како је додао српски министар, очекује се да ће Србија кроз дветри године бити у стању да изради пројекте и у пуној мери користи средства из програма Еразмус плус.
Новинарима се такође обратила управитељка европског програма за модернизацију високог образовања Темпус у Србији Марија Филиповић Ожеговић и истакла да ће већ најесен кад се отворе конкурси за пројекте универзитети, факултети и високе школе моћи да се пријаве за пројекте размене студената и наставника. То ће без сумње занимати све студенте уписане на акредитоване високошколске установе у Србији, објаснила је управитељка Темпуса, јер ће почев од другог семестра студија моћи да, ако њихова високошколска установа добије пројекат, проведу део студија на универзитетима у Европској унији и врате се у Србију да дипломирају.
Еразмус плус ће обухватити и пројекте за средње и основне школе, а то је пре свега могућност за учешће на етwининг порталу, што је електронски портал Европске комисије на којем је активно преко сто хиљада наставника. То омогућава размену искустава и такође прављење заједничких пројеката.

СРБИЈА У ЕУ ПРОГРАМУ ЗА УМЕТНОСТ И СТВАРАЛАШТВО

БРИСЕЛ, 19. јуна 2014 (Бета) - Министар културе Иван Тасовац и европска комесарка за образовање и културу Андрула Василиу потписали су данас у Бриселу споразум о учешћу Србије у програму "Креативна Европа" што је фонд од 1,5 милијарди евра за пројекте транснационалне сарадње у култури и стваралашву за период 20142020.
Србија је прва земља кандидат за чланство у Европској унији која приступа "Креативној Европи", а министар Тасовац је изјавио да је "данас велики дан за српску кутлуру и уметност зато што се не само симболички, већ и званично Србија постаје део 'Креативне Европе''. "То је јако добра вест за све наше институције културе, за све наше уметнике и комплетан цивилни сектор, зато што ћемо кроз размену искустава и идеја све више бити део те Креативне Европе којој ми већ дуго времена и припадамо", додао је.
Тасовац је рекао и да је Министарство културе већ припремило деск Креативне Европе који ће већ овог месеца имати прву међународну конференцију на коју ће доћи експерти из више од 10 европских земаља и разменити искуства са културним посленицима из Србије о начинима како се може кроз пројекте приступити средстима од 1,5 милијарди евра у идућих седам година.
Комесарка Василиу је истакла да ће сад Србија моћи да користи средства из фонда "Креативна Европа" и подвукла да својом живом културом и особеним римским и рановизантијским архитектонским наслеђем као делом светске баштине Унеско, музејима, позориштима фестивалима и књижевном традицијом "Србија обогаћује наш заједнички европски простор". Конкретно, данашњим потписивањем споразума са ЕУ српске организације ће моћи да конкуришу за бесповратну помоћ у сарадњи око превода књига, за успостављање културних мрежа или оснивање мултинационалних културних платформи.