
| среда, 16. април 2014. | |
| Дневни билтен 16.04.2014. | |
| + larger fontnormal font- Smaller font |
|
СРБИЈА
ПОСТИГНУТ ДОГОВОР ОКО АМБАСАДА У ПОДГОРИЦИ И БЕОГРАДУ ПОДГОРИЦА, 15. априла (Бета) - Амбасаде Србије у Подгорици и Црне Горе у Београду ускоро ће добити нове просторије, договорили су представници две државе. Амбасада Србије биће смештена у бившој згради "Путева" у Булевару Ивана Црнојевића у центру Подгорице, док ће нове просторије црногорске амбасаде у Београду бити у Чакорској 2, објавили су подгорички медији. Генерални секретари министарстава иностраних послова Црне Горе и Србије, Предраг Стаматовић и Марко Благојевић разговарали су у понедељак у Подгорици о смештају амбасада, саопштено је из црногорског министарства спољних послова. Амбасада Србије је још смештена у Хецреговачкој улици у центру Подгорице, док се дипломатско представништво Црне Горе у Београду привремено налазило у београдском Дому Синдиката. Црногорска амбасада у Београду годинама је била смештена у вили "Црногорка" на Дедињу, која је недавно враћена породици Карађорђевић, по закону о реституцији. НИКОЛИЋ: ВОЈСКА СРБИЈЕ НАПРЕДУЈЕ У СВИМ СЕГМЕНТИМА УЖИЦЕ, 16. априла (Бета) - Председник Србије Томислав Николић оценио је данас у Ужицу да Војска Србије, почев од слободе вероиспосвести, непрекидно напредује у свим сегментима, градећи партнерске односе с иностраним оружаним снагама и учествујући у међународним мировним мисијама. "Војска Србије стално напредује у свим сегментима, почев од слободе вероиспосвести, активна је у мировним мисијама, има партнерски однос са страним оружаним снагама, поседује висок ниво техничке опремљености, а учешће жена у војсци је на изузетном нивоу", рекао је Николић у Ужицу, на централној свечаности уочи Дана Војске Србије. У говору постројеним јединицама Војске Србије, које су учествовале у свечаном дефилеу, Николић је поручио да је слобода малих народа јача сила од великих и моћних јер "слабост силе јесте у томе што верује у себе". У осврту на НАТО бомбардовање Србије 1999., Николић је рекао да је то "нецивилизацијски преседан" јер се "дечији животи не могу ничим надокнадити". "Данас нам је задатак да се рађамо и живимо у миру, а не да ратујемо и умиремо, и никад више због туђих свађа", поручио је Николић. Дан Војске Србије, 23. април, обележава се у знак сећања на Други српски устанак 1815. у Такову чиме је почело стварање савремене српске државе и војске. Централна свечаност приређена је на Тргу партизана у Ужицу. Марширали су припадници Пешадије, Гарде и мировних јединица Уједињених нација, а Ужице су надлетали војни авиони и хеликоптери. У свечаном дефилеу пред готово целим државним и војним врхом и дипломатским кором, учествовало је више од 1.500 припадника Војске Србије. МИШЧЕВИЋ: МЕДИЈСКИ ЗАКОНИ ВАЖАН СЕГМЕНТ БЕОГРАД, 16. априла (Фонет) - Шеф преговарачког тима Србије Тања Мишчевић изјавила да је Србији крајњи циљ чланство у Европској Унији, али да су основни задатак реформе у земљи. Мишчевић је рекла да "те реформе могу имати онај темпо који је вођен чланством, али пре свега мером наших могућности" и да Србија покушава да, користећи искуства других држава чланица ЕУ, убрза ток реформи, које су велике, обимне, бројне, скупе, тешке и дуготрајне. Гостујући у Јутарњем програму РТС, Мишчевић је напоменула да се очекује званичан одговор из Брисела о два медијска закона о јавном информисању и финансирању медија, а да је у завршној фази и трећи медијски закон о јавном сервису. Према њеним речима, прва два закона прошла су потпуну процедуру и коментари у Бриселу су били добри, уз неке препоруке, где би се неке ствари могле поправити. Заокруживање медијског простора кроз усвајање медијских закона дуго траје, истакла је Мишчевић и подсетила да је после усвајања медијске стратегије, задатак био усвајање та три медијска закона. Мишчевић је указала на обавезу да се сада сваки закон који се припрема, пошаље на проверу да ли одговара стандардима ЕУ, али је нагласила да усвајање та три закона представља обавезу проистеклу из медијске стратегије. Ипак, нагласила је да усвајање три медијска закона представља важан сегмент онога што је суштина будућих преговора, односно поглавља 23 и 24, јер су медијске слободе веома важне. Мишчевић је навела да већина стандарда, правила и права ЕУ мора у потпуности бити прихваћено, "чак и ствари које код нас не могу да буду примењене као што је заштита рибарских зона", иако Србија нема излаз на море. Она је указала да, са друге стране, није могуће, на пример, у области заштите животне средине све урадити до момента уласка у ЕУ, јер је измена и примена тих стандарда скупа и дуго траје, па се прави план када ће то бити могуће. Нагласила је да је у преговарачком процесу све важно, али да смо "заправо ми најважнији, ми смо мера" и да се у овом тренутку, према истраживању јавног мнења, 64 одсто грађана изјаснило за реформе, што је значајна основа и подстицај за сваку будућу владу. На питање који је највеци проблем Србије на путу ка ЕУ, Мишчевић је одговорила "да смо навикли да све зависи од државе, а веома мало има приватне иницијативе". Мишчевићева је истакла да се и до сада настојало да се грађани упознају са преговорима у Бриселу и скринингом, односно учењем о праву ЕУ, али да то мора постати велика обавеза. "Што боље објаснимо, тим ћемо имати јавност која боље разуме да то где се крећемо јесте простор слободе, отворености, права, могућности пре свега, а не нека нова догма, да бежимо у крило некога ко ће нам сутра бити тутор", рекла је Мишчевић. На примедбу да Србија нема довољно пројеката које финансира ЕУ, ни капацитета да те пројекте спроведе, Мишчевићева је одговорила да су до сада у невероватном проценту од 94 одсто сва доступна средства искоришћена. Објаснила је да притом мисли на донације, бесповратну и претприступну помоћ, али да је било проблема у коришћењу кредита, односно прављењу пројеката за кредите и да је проблем пре свега у капацитетима локалних самоуправа. Због тога је, "поред нас самих", највећи посао или изазов рад на локалу, јер заштиту животне средине неће спроводити Влада Србије него свака локална самоуправа, нагласила је Мишчевићева. Напоменула је и да су обављени разговори са привременим властима у Београду да се модел из главног града преслика у великим градовима и да се нађе одговарајући модел и у свим осталим местима. |