СРБИЈА – EУ - КиМ

ДАЧИЋ: ЖЕЛИМО У ЕУ, АЛИ НЕ ПО ЦЕНУ ДА ОСТАНЕМО БЕЗ ДРЖАВЕ

БЕОГРАД, 17. октобра (Танјуг) – - Председник владе Србије Ивица Дачић изјавио је да Србија жели интеграције ка ЕУ, али не по цену да у тим процесима останемо без државе и елементарног достојанства.
"Србија не може да пређе линију државног и националног опстанка да би ушла у Европску унију. Желимо наставак дијалога са Приштином, желимо интеграције ка ЕУ, али не по цену да у тим процесима останемо без државе и елементарног достојанства. На то не би пристао нико у Европи ни у свету", рекао је Дачић "Новостима".
Дачић тврди да Србија не одустаје од европских интеграција, али да не може да одобри формулације Брисела које задиру у територијални интегритет Србије.
"Став да поштујемо територијални интегритет Косова Србија не може и неће да прихвати. Иако разумемо објашњење комесара Штефана Филеа да је смисао те формулације да Европа не жели поделу јужне српске покрајине. Поручујем Бриселу да нас не ставља пред дилему - Косово или ЕУ - јер се ми не можемо одрећи себе и своје државе. А не желимо ни да се одрекнемо ЕУ, којој стремимо", рекао је премијер.
Он је додао да Влада остаје доследна идеји ЕУ, јер је свесна значаја који отварање преговора о чланству у Унији носи друштву и економији Србије.
"Србија се суочава са немалим политичким изазовима, као што је питање Косова, али Влада је спремна да се суочи са изазовима који јој предстоје и њиховом мирном разрешењу. Свесни смо значаја који отварање преговора са ЕУ носи друштву и економији Србије", напоменуо је Дачић.
Он је додао да ће Србија наставити процес хармонизације свог законодавства са европским, а ЕУ остаје и најважнији трговински партнер Србије.
"Свесни смо да се ЕУ суочава са озбиљним економским изазовима, који досежу и до наших спољнотрговинских партнера као што су Русија и Кина. Важно је да сарађујемо са свима", рекао је Дачић.

БИЛТ: ПОДЕЛА КОСОВА НИЈЕ ОПЦИЈА ЗА ЕУ

БЕОГРАД, 17. октобра (Бета) - Министар спољних послова Шведске Карл Билт је изјавио да подела Косва није опција за Европску унију и изразио забринутост због изјава из Београда.
"Оно што је с наше стране веома јасно, јесте да подела Косова није опција. Видео сам да су из Београда дошле неке прилично забрињавајуће изјаве у том смислу. Мислим да је битно да у Београду у потпуности разумеју да је то важан став", казао је Билт за "Вечерње новости" од среде.
Упитан ко ће се састати и утаначити детаље о наставку преговора Београда и Приштине, Филе је одговорио да ће бити контаката на високом нивоу следећих неколико дана.
Билт је негирао да је Шведска међу оним земљама које ће тражити да се поново уведу визе за путовање држављана Србије у земље Шенгенског споразума ЕУ.

ДЕЖЕР: НОРМАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА,А НЕ ПРИЗНАВАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ

УЖИЦЕ, 16. октобра (Танјуг) – - Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер поручио је данас да Унија инсистира на нормализацији односа Београда и Приштине, али да нормализација не подразумева било какав захтев за признање независности Косова.
"Нормализације не подразумева било какав захтев за признање, признање независности није нешто што ће се тражити. Желимо да обе стране седну за сто и да се настави са дијалогом у будућности", истакао је Дежер у Ужицу, одговарајући на питања новинара како гледа на изјаву председника Србије Томислава Николића да ће Србија одустати од европског пута ако јој Брисел званично постави услов "Европа или Косово".
Дежер је нагласио да ЕУ није уводила никакве нове услове Србији за приступање у Унију, већ су једини услови копенхашки, да земља која тежи уласку у ЕУ мора да усклади своју администрацију, правосуђе у складу са стандардима ЕУ, као и да појача борбу против корупције.
"Ми смо у извештају о напретку само рекли оно што је било и прошле године - да Србија мора да настави да преговора с Приштином. Ми желимо да постоји нормализација и као што видимо постоји нормализација, будући да се роба продаје са обе стране, људи могу слободно да путују, има проблема око регистрације возила, али у сваком случају дошло је до нормализације одоса и желимо да се тим путем настави", поручио је Дежер. Он је нагласио и да ће у целом процесу само бити користи, како за Србију, тако за цео регион и за ЕУ, а Унији је стало да Србија у будућности постане чланица.

КАЦИН: ВЕЋИНА У ЕП ПРОТИВ УКИДАЊА БЕЗВИЗНОГ РЕЖИМА

БЕОГРАД, 16. октобра (Танјуг) – Известилац Европског парламента Јелко Кацин изјавио је данас да је захтев шест земаља ЕУ за укидање безвизног режима Западном Балкану "највиши аларм за политичке елите" у региону, а да већина у Европском парламенту тај захтев не подржава.
"Све зависи од реакције у државама које тангира поновно увођење виза...државе Западног Балкана сада морају у рекордном времену показати колико су оперативне и способне направити промене у својим приоритетима...Владе морају показати колико је њима, а у име држава које представљају, стало до опстанка у безвизном режиму и колико су оне, заправо, посвећене приближавању и уласку у ЕУ", рекао је Кацин, пренела је агенција Анадолија. По његовим речима, захтев шест држава је "политичка акција" и зато захтева одговор балканских држава.
Захтев су поднеле Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Аустрија и Луксембург, а биће разматран 25. октобра на састанку министара унутрашњих послова земаља ЕУ.
Кацин тврди и да ће Европски парламент "направити све што је у његовој моћи" да би "дао своје негативно мишљење на овакав захтев". "Морате знати да већина чланова Парламента ЕУ не подупире такав приступ других институција ЕУ. Ми се залажемо за слободан проток", додао је он.

СВОБОДА: СВЕ УЧИНИТИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ УВОЂЕЊА ВИЗА

БЕЧ , 16. октобра (Танјуг) – Укидање виза за земље Балкана је фундаментално достигнуће за европску интеграцију које се не сме поништити, изјавио је председник социјалдемократске фракције у Европском парламенту Ханес Свобода.
"Мора бити учињено све како би се спречило поновно увођење виза за грађане западног Балкана", навео је Свобода у саопштењу додајући да би укидање визне либерализације било велики корак уназад за европску интеграцију.
Свобода је, истовремено, нагласио да је потребно да се воде озбиљни разговори са свим забринутим земљама и затражио заједничке активности против злоупотребе слободе путовања и система за добијање азила. Уместо поновног увођења виза, потребна је заједничка борба против злоупотребе азила, закључио је аустријски политичар.

СРБИЈА

СРБИЈА ПРИХВАТА ДА ОТВОРИ АМБАСАДУ У ПАКИСТАНУ

БЕОГРАД, 17. октобра (Танјуг) - Премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар одбране Пакистана Саид Навед Камар оценили су у данашњем разговору у Београду да пријатељске односе Србије и Пакистана треба унапређивати бржим развојем економске сарадње.
Дачић је прихватио захтев да се у Пакистану отвори амбасада Републике Србије, а на састанку је констатовано да постоје могућности сарадње у области одбране, војне индустрије и војног образовања, саопштено је из Владе Србије.
Договорено је и да се формира мешовити комитет чији ће задатак бити унапређење односа Србије и Пакистана, наведено је у саопштењу.

ВЛАДА И ИНВЕСТИТОРИ ЗАЈЕДНО ЋЕ РАДИТИ НА НАСТАВКУ РЕФОРМИ

БЕОГРАД, 16. октобра (Бета) - Представници Владе Србије и Савеза страних инвеститора усагласили су се данас да су Србији неопходне реформе и да ће заједнички радити на унапређењу пословног окружзења.
Савет страних инвеститора поручио је Влади Србије да настави либерализацију тржишта, успостави стабилност и предвидљивост пословног окружења и настави приближавање Европској унији.
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је на представљању Беле књиге 2012. Савета страних инвеститора у којој се наводе препоруке за побољшање пословног амбијента у Србији, да је решавање економских проблема приоритет за његову владу и да су страни и домаћи инвеститори једнаки. Он је оценио да је економска ситуација у Србији тешка, да се ове године не може очекивати привредни раст и да ће, према проценама, инфлација бити двоцифрена.
Дачић је нагласио и да Влада Србије остаје доследно посвећана идеји придуживања Европској унији и наставку хармонизације законодавства.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да у 2013. години очекује директне стране инвестиције од 1,2 милијарде евра, од чега би трећина требало да буде уложена у енергетски сектор. Како је рекла, у 2011. инвестиције су износиле 1,8 милијарди евра, а у првој половини 2012. око 600 милиона евра. Она је навела да се због динамике интересовања очекује да се тај износ повиси и додала да се очекује да би прилив директних страних инвестицјиа и у економски тешкој години као што је 2012. требало да буде до једне милијарде евра.
Према њеним речима, НБС ће да спречи превелике осцилације курса динара, а најавила је и да се ове године очекује инфлација од око 12 одсто, која ће у планиране оквире бити враћена средином следеће године.
Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је наставак пореске реформе у Србији. Прецизирао је да ће бити уведен порез по одбитку за трансфере у пореске рајеве и да ће та пореска стопа највероватније износити 30 одсто и да ће у оквиру пореске реформе бити уведено и опорезивање некоришћеног пољопривредног и градског земљишта. Од других реформи, Динкић је најавио и ограничавање такси и накнада на фиксни износ, унапређење у области грађевинских дозвола и електронске управе.
У Белој књизи 2012. наводи се да се током протекле године није поправила пословна клима у Србији и да циљ повећавања конкурентности Србије још није остварен.
Динкић је казао и да од септембра расте интересовање страних инвестирора за улагања у Србији и да је много веће него што је икада било.
Највеће интересовање инвеститора је за улагања у енегетику и инфраструктуру, речено је на скупу.
Министарка енергетике, развоја и заштите животне среднине Зорана Михајловић казала је да инвестиције у енергетику могу да буду покретач развоја целе Србије. Најавила је постепено отварање тржишта струје и гаса у Србији од 2013. године и наставак рада на поједностављивању процедура за инвестиције у енергетици.
Савет страних инвеститора у Србији постоји 10 година и окупља 130 компанија које чине 16 одсто БДПа Србије и запошљавају више од 88.000 људи.

ЕБРД ЗА СРБИЈУ ИЗДВАЈА 400 МИЛИОНА ЕВРА У 2012.

БЕОГРАД, 17. октобра (Танјуг) - Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је ове године за Србију предвидела буџет између 350 и 400 милиона евра, изјавио је данас нови директор ЕБРД за Србију Матео Патроне.
Он је на конференцији о прехрамбеној индустрији казао да ће ЕБРД наредне три године за Србију годишње издвајати средства од по 400 милиона евра.
Патроне је подсетио да је ЕБРД у Србији активан од 2001. године, као и да је кумулативан износ инвестиција око 3,2 милијарду евра, од чега је 50 одсто средстава уложено у приватни, а преосталих 50 одсто у јавни сектор.
Он је прецизирао да је милијарду евра уложено у инфраструктуру, односно превоз, око 500 милиона евра у енергетски сектор и око 1,5 миијарди евра у предузећа и финансијски сектор, од чега половина – 750 милиона евра у прехрамбену индустрију.
Патроне је указао и да је ЕБРД у последње три године у 53 операције уложио 1,6 милијарди евра , додајући да је циљ те банке у Србији сличан као и у другим земљама – одрживи услови за пословање и добра пракса управљања.
Он је рекао и да је у 2011. дошло до промене фокуса, јер је 60 одсто капитала отишло у приватни сектор, као и да ће тај тренд бити настављен.