Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић учествовао је данас у Темишвару на конференцији „Безбедносни изазови на Балкану". Министар Дачић отворио је конференцију са министром иностраних послова Румуније Теодором Малешкануом.

Шеф српске дипломатије је у свом обраћању учесницима Конференције истакао да је стратешко опредељење Србије чланство у ЕУ, за шта су докази обимне реформе које спроводимо, да такву одлуку Србија види као добру за њену будућност, а не као резултат нечега што јој се намеће. У том контексту у потпуности је одбацио могућност да Србија прихвати да се њено приступање ЕУ условљава признањем независности тзв. Косова.

Министар Дачић искористио је прилику и поновио захвалност Румунији што није признала самопрокламовану независност Косова.

У контексту условљавања Србије чланством у НАТО-у навео је да војна неутралност Србије произилази из одговарајућих одлука Народне Скупштине и подсетио на људска страдања и материјалну штету коју је Србија претрпела током НАТО бомбардовања, као негативну перцепцију који српски народ има према НАТО-у.

Министар Дачић je изјавио да је много "политичких доктора" који саветују Србији да се окрену будућности, а под тим мислe признавање Косова, и питао зашто не кажу Приштини да се "окрене будућности" и призна аутономију Косова у Србији.

У наставку је интегрална верзија говора министра Дачића.

„Задовољство ми је што сам данас овде међу вама и што ћу са са мојим уваженим колегом и пријатељем министром Малешкануом бити у прилици да отворим ову конференцију, за коју сам уверен да ће понудити одговоре на бар неке од проблема које делимо сви у региону.

Говорити данас о Балкану и Европи није једноставно. Мој пријатељ Малешкану говорио је о догађајима у Румунији из 1989. године, 29 година након тога, Румунија је у ЕУ, а највећи део бивше Југославије тек чека на то. Шта се десило?

Десио се распад Југославије, неконтролисани распад, и то је нешто за шта највише треба оптужити међународну заједницу. Југославија је била састављена од 6 народа и 6 федералних јединица. ЕУ уместо да је контролисано моделирала распад Југославије, дозволила је једностране акте појединих актера и признала их. Тако се десило да је призната и седма јединица која никад није постојала - то је Косово, које је једностраним актом прогласило независност. ЕУ се понашала као филозофи са Тибета. Никаква решења, нити иницијативе није понудила...
И данас када говоримо о дијалогу Београда и Приштине и када кажете да треба да буду решења која неће да утичу на друге, заборављате да су донета решења која су срушила територијални интегритет Србије.

У ЕУ говоре да нема промена граница, а шта је са границама Србије. Прво су их срушили, а после тога нема више промене граница. Ми то не прихватамо, па макар то долазило из Брисела, Вашингтона, Москве. Кад Каталонија хоће да се отцепи то не може, а кад Косово хоће онда може. То није поштено.

И дан данас желимо да се дође до компромиса на Косову. На Косову је створена Србија, тамо је био први српски главни град, тамо је Српска патријаршија. На Косову је била чувена битка са Турцима у којој се бранила Европа. Ми смо пет векова били под Турцима. Они су протеривали Србе и доводили исламизиране Албанце и сходно томе број становника је данас другачији. У 14. веку главни град Србије био је на Косову. То је Призрен у којем данас живи свега 23 Срба. Шта је то него етничко чишћење... Ако се руше цркве, пале манастири, уништавају гробља, како ми то можемо да прихватимo?

Ми смо веома захвални Румунији на разумевању, која није признала једнострани акт Приштине. Али цинично делује да земље које су признале Косово говоре да нема промена граница.

Проблеми постоје на Балкану, али они не морају да буду основа за ратовање. Потребно је више разумевања од међународне заједнице и у том погледу се трудимо да водимо балансирану спољну политику која уважава све наше стратешке циљеве.

Наш стратешки циљ је улазак у ЕУ, а не можемо да уђемо док не постигнемо правно-обавезујући споразум са Косовом. А да ли неко у ЕУ зна шта треба да пише у том споразуму? Да ли то значи да Србија треба да призна Косово? Румунија и 4 земље ЕУ које нису признале Косово ће рећи да то не мора, али многе друге земље ће рећи да то мора.
С друге стране, то отвара дилему у нашем друштву - ЕУ или Косово. То су веома велика и тешка питања и мора да постоји дубоко разумевања о томе оних који о томе причају. Нарочито јер распад бивше Југославије није био контролисан. То нас је довело да смо имали заостајање од 30 година у односу на вас, земље источне Европе, које су све постале чланице ЕУ.

Мислим да је веома важно председавање Румуније ЕУ. Румунија је наш велики пријатељ и уздамо се да ће имати више разумевања за све наше проблеме у региону.

Да се подсетимо - 100 година је од завршетка Првог светског рата. Бившу Југославију је створила Србија победом у Великом рату, тада је трећина нашег укупног становништва је погинула.
20. век је био век Југославије, мултинационалне државе, али и пре тога мултинационалне су биле Аустроугарска монархија и Османско царство. Српски народ није живео само у Србији, него и у другом делу региона. Када је Србија победила у Првом светском рату, нуђена је опција, од стране сила Антанте, да Србија не ствара Југославију него да се прошири на делове где су живели Срби. Вилсон је написао да Србији треба омогућити излаз на море. У историји Беле куће се само два пута страна застава вијорила, пре 100 година то је била српска застава, а након тога и француска. Зашто српска - због страдања у Првом светском рату. Погинуло је 40 посто мушког становништва. И када се завршио Први светски рат нама нуђемо да створимо Србију коју ће обухватати и Срби који су живели ван тадашње територије, ми то нисмо хтели. Ми смо хтели Југославију, јер су то од нас тражили Хрвати и Словенци, који су је први рушили после тога. Дакле, 20. век је изгубљени век за Србију и српски народ.
Са Косова је протерано 200.000 Срба после 1999. године, а за ових 20 година се вратило 1,9 посто. У Приштини је било 40.000 Срба пре двадесет година, а сад их има неколико стотина. Да ли је то мултиетничко Косово? У Сарајеву је било 150.000 Срба 1991. године, данас их има 2000. У Хрватској 1991. године било 560.000 Срба, сада их је 180.000. То је поразан крај 20. века за Србију, која је победила у оба светска рата.

Како да уведемо санкције Русији кад су они основни темељ одбране територијалног интегритета Србије у УН-у? Како да разумемо да неко инсистира на територијалном интегритету Крима и Украјине, а признаје Косово.
То су тешки проблеми и све више земаља увиђа да су погрешиле кад су признали Косово. Приштина каже да их је признало 116 земаља, али то је лаж. Ја сам разговарао са највећим бројем тих земаља. Уганда, Нигерија се налазе на њиховом списку да су признале Косово, али они се увреде кад им то кажете.
Био сам недавно у Њујорку и америчка администрација нам каже да престанемо да лобирамо да земље повуку признања Косова, а на истом састанку председник Албаније позива све земље да признају Косово. Морате да знате да двоструки стандарди постоје и ми то одлично знамо.

Ми желимо да влада мир због великих жртава које смо поднели и изражавам велику наду да ћемо током румунског председавања ЕУ отворити што више поглавља. ЕУ тренутно има веће проблеме него што је улазак земаља ЗБ, али ЕУ је добар пројекат за нас. Стабилност региона је важна за стабилност Европе и зато морају да се траже компромиси, а не да се прихватају једнострани акти. Нећемо признати Косово ни по коју цену, јер то није питање ЕУ или Косово. Не желимо да нам се тако постављају питања. Хоћемо мирно решење, али понижење Србије не.

Обама је говорио да се не признаје Палестина, док се Палестина не договори са Израелом, па зашто сте признали Косово док се није договорило са Србијом? Кажу да је Косово нешто друго, а шта је то...

Генерални секретар НАТО-а је био јуче у Србији и ми хоћемо да са НАТО-ом имамо што боље односе али требаће времена да се избрише сећање да је НАТО бомбардовао једну земљу која је дала толике жртве за слободу Европе. Због чега... Због терора над Албанцима. А какав је то терор ако данас има мање од дупло Срба на Косову него раније? Данас албански народ има две државе, Албанију и Косово. Да ли мислите да на Косову неко себе назива „косоварем". Шта је следећи корак? То је стварање једне државе на рачун територијалног интегритета Србије.

Да завршим, реч Балкан – састоји се од турских речи крв и мед и то је најбоља слика Балкана. С тим да је било много више крви него меда и мислим да је време да се то промени.

Хвала."