петак, 30. јун 2017. | |
Србија ће наставити да пружа максималан допринос развоју Процеса сарадње у југоисточној Европи |
+ larger fontnormal font- Smaller font | ||||||
Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ) који се одржава у Дубровнику:
„Поштовани председавајући, Даме и господо, Дозволите ми да се, на почетку, захвалим домаћинима на организацији овог састанка, као и на уложеном труду и свему што су учинили током претходних годину дана председавања ПСуЈИЕ. Задовољство ми је што сам у могућности да присуствујем данашњем састанку и да учествујем у дискусији о значају регионалне сарадње за стабилност региона као целине. Уважене колеге, Чланство у ЕУ за Србију свакако остаје један од највиших спољнополитичких приоритета, а перспектива чланства даје снажан подстрек свеобухватним реформама које Србија спроводи и подстицај је помирењу и регионалној сарадњи на читавом Балкану. Србија се константно креће путем ка Европској унији, са веома добрим економским показатељима. Иако из ЕУ повремено стижу поруке које нас не охрабрују, ми интензивно радимо како би с наше стране били испуњени услови за отварање нових поглавља. Дубоко смо захвални малтешком председавању на подршци и посвећености коју су показали. Наша је жеља да предстојеће председавање Естоније памтимо по томе што је Србија у том периоду отворила већи број преговарачких поглавља. Надамо се да ће и наши саговорници у Бриселу увидети колико је важно да се наш приступни процес одвија одређеном динамиком и колике могу бити последице, уколико би поново дошло до застоја. До сада смо отворили 10 преговарачких поглавља и два привремено затворили. Циљ нам је да очувамо успостављену динамику одржавања међувладиних конференција и да у наредном периоду отворимо сва поглавља за која у датом моменту покажемо да смо технички спремни, а свако отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ представља додатни замајац и реформама које спроводимо. Будимо искрени, сви смо свесни реалности, процес приступања ЕУ јесте примарно технички, али је у великој мери и политички. За нас је веома битно да нам се пружи извесност чланства у ЕУ, какву су имале садашње чланице ЕУ, јер смо сви сведоци да су последњих година критеријуми за чланство постајали све бројнији и сложенији, док се истовремено ситуација у ЕУ и у нашем региону додатно компликовала, због бројних криза с којима смо се заједно суочавали. Без јасне европске перспективе, тешко је очекивати да ће регион остати стабилан и на европском курсу. На жалост, у односу на друге кандидате, преговарачки процес Србије додатно је оптерећен условљавањем напретка у преговорима напретком у дијалогу Београда са Приштином. Ми смо скоро две године чекали да отворимо прва преговарачка поглавља, јер нисмо имали с ким у Приштини да водимо дијалог. Тако нешто не сме да се понови, зато што би се на тај начин Србија, која свесрдно спроводи реформе, казнила због туђе опструкције. Сви смо сведоци да се чак ни постигнути договори не поштују – због чега ни након 4 године није формирана Заједница српских општина? Да ли бисте седели скрштених руку и чекали да Београд не испуњава своје обавезе? Да ли бисте ћутали да ми вербално нападамо друге у региону и изражавамо територијалне претензије? Без намере да данас заоштравам дискусију, јер је вербални дискурс у региону последњих месеци превише оптерећен високим тоновима, желим да кажем да ми од ЕУ очекујемо принципијелност, доследност и поштовање сваког према његовим делима. Поновићу стога наш став да сва спорна питања треба решавати у одговарајућем форуму у непосредним разговорима двеју заинтересованих страна, а у оквиру преговарачког процеса искључиво питања из домена правних тековина и позитивне праксе ЕУ. Даме и господо, Упркос постојања одређених међусобних разлика и повремених неслагања, проузрокованих нерешеним питањима из прошлости, оно што је најважније, а што се може видети на састанцима Процеса сарадње у ЈИЕ, као важног политичког форума, али и на састанцима Западно-балканске шессторке или Берлинског процеса, јесте да углавном постоји политичка воља за помирењем и бољом будућности за све грађане у региону. Ипак, европски правац који смо изабрали сви ми у југоисточној Европи, није битан само за грађане у региону, већ је веома важан и за све грађане Европске уније, јер без стабилног и интегрисаног региона, нема ни стабилности ни безбедности ЕУ. Економски развој сваког од нас појединачно, али и региона у целини, представља предуслов за стабилност региона, али и за наставак процеса приступања ЕУ. Сматрам да би јачање економске сарадње, на чему већ радимо тежећи да успоставимо регионални економски простор, а посебно повећање европских инвестиција у региону, био веома значајан, и за нас у региону, и за инвеститоре из ЕУ, јер би се, уместо малих и неконкурентних тржишта, радило о тржишту од 20 милиона људи. Такође, сматрам да је неопходна заједничка борба свих у региону против нарушавања принципа доброг економског управљања, а ту пре свега мислим на борбу против корупције и организованог криминала. Регион ће ускоро, након што у Трсту буде потписан Уговор о транспортној заједници, кренути корак даље и у овом сегменту. Желео бих поново да вас замолим да нам пружите подршку да у Београду буде седиште Секретаријата Транспортне заједнице, што је логичан корак, јер већ више од 10 година у Београду успешно ради Транспортна опсерваторија за југоисточну Европу, која треба да прерасте у будућу Транспортну заједницу. Желео бих да додам и да Србија у потпуности подржава даље интензивирање регионалне сарадње као суштинске базе за стабилност региона. Србија ће наставити своје напоре за очување мира и стабилности у региону, а то се односи на све политичке и економске проблеме који постоје и које можемо решавати искључиво путем отвореног и континуираног дијалога. Ми се морамо окренути будућности, јер смо предуго једни друге оптуживали за прошлост, која никоме није добро донела. Морамо наставити да радимо заједно, уважавајући једни друге а пре свега, уважавајући заједничке интересе, којих није мало. Искористио бих ову прилику и да пожелим Словенији пуно успеха поводом преузимања места председавајућег ПСуЈИЕ. Допустите ми и да на крају истакнем да је Србија отворена за сарадњу са новим председавајућим ПСуЈИЕ и да ће, користећи све своје расположиве капацитете, наставити да пружа максималан допринос развоју ПСуЈИЕ, као и другим облицима регионалне сарадње. Хвала."
|