Иступање вршиоца дужности председника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Годишњем састанку министара спољних послова Централно-европске иницијативе (ЦЕИ) који се одржава у Минску:




„Господине председавајући,
Драге колеге,
Даме и господо,

На почетку желим да захвалим министру Макеју и генералном секретару Централно-европске иницијативе амбасадору ди Вијетрију на изразитом гостопримству и изврсној организацији Годишњег састанка министара спољних послова држава чланица Централно-европске иницијативе.

Задовољство ми је што данас имам прилику да учествујем у размени мишљења о повезивању унутар ширег европског региона, актуелној ситуацији након великих миграционих померања и нарастајуће безбедносне претње и реформи ЦЕИ, као моста између европских макро-региона.

Република Србија, у дужем временском периоду, а нарочито последњих пет година, не прави разлике у приоритетним циљевима које се односе на унутрашње реформе, европске интеграције и регионалну сарадњу. Кроз различите пројекте и повезивања, Србија ради на што ширем инфраструктурном умрежавању овог дела Европе, а у циљу представљања валидног, препознатљивог и конкурентног региона, како у погледу свих видова саобраћајница, тако и у смислу енергетске независности.

„Агенда повезивања", која је успостављена у формату „ЗБ6" у оквиру „Берлинског процеса", за нас има посебну важност. Наши приоритети су у том погледу познати, будући да смо их износили више пута на различитим скуповима. Поновио бих само један, а то је свакако изградња аутопута Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч. Наша очекивања од предстојећег Самита ЗБ у Трсту укључују и одобрење додатних финансијских средстава за примену три конкретна пројекта у износу од преко 60 милиона евра, што смо представили ЕК као приоритете.

На последњем Самиту централноевропских земаља са НР Кином, потписан је и уговор о модернизацији постојеће и изградњи брзе пруге на релацији Београд-Будимпешта, прве овакве саобраћајнице у региону.

У Београду, већ више од 10 година, успешно функционише седиште Секретаријата Транспортне опсерваторије (SEETO), које логично треба да прерасте у седиште Секретаријата будуће Транспортне заједнице. Имајући у виду све предности своје позиције, Србија је ЕК већ предала кандидатуру за ово седиште. Тиме би се обезбедио наставак већ постојеће институционализоване сарадње и структуре.

Паралелно са свим претходним, Србија активно узима учешће у пројекту Трансбалкански коридор, у вредности од 162 милиона ЕУР, а чијим завршетком би требало да буду завршени интерконективни далеководи између Србије и Румуније, Србије-Црне Горе и БиХ, те далеководи високе проводне моћи унутар Србије. Овим пројектима ће енергетска размена и сигурност региона бити у великој мери ојачана. Такође, у припреми је и рад на гасној интерконекцији Србија-Бугарска, пројекат за који наша страна апелује да се што хитније донесе коначна одлука о финансирању.

Свим овим пројектима, Србија показује спремност да се повезује са суседима, шире у региону, као и са остатком европског простора.

Даме и господо,

Поред нашег заједничког изазова за чвршћим повезивањем у ширем региону ЦЕИ, посебан безбедносни изазов за све нас и даље представља мигрантска криза. Упркос чињеници да је преко територије Србије у претходне две године прешло преко 1,4 милиона миграната, а у сваком тренутку их и даље борави око 7 хиљада, изузетним напорима сачувана је стабилност, није било значајних кршења безбедности, а Србија је према мигрантима све време поступала уз пуно поштовање међународних норми и стандарда. За нас је од круцијалне важности да не дође до обуставе спровођења договора постигнутог између ЕУ и Турске, те се надамо да ћемо појачати међусобну сарадњу, како на препознатим мигрантским рутама, тако и на ширем простору Европе, у циљу превазилажења овог проблема.

Будући да се Србија налази у најтежој ситуацији и да има знатно већи број миграната на својој територији у односу на остале земље Западног Балкана, сматрамо да највећи део средстава из нове специјалне мере треба да буде додељен Србији, с обзиром на понекад неједнак третман земаља које се суочавају са овим проблемом у зависности од тога да ли су чланице ЕУ или не.

Моја земља је чврсто опредељена да одговори на евентуалне терористичке претње и све видове екстремизма и да у сарадњи са партнерима у свету дâ допринос у њиховом сузбијању, како на регионалном и европском, тако и на глобалном нивоу. Иако смо на овај проблем међу првима у региону упозоравали, како у смислу исламског радикализма, тако и везано за ланчану реакцију тзв. Арапског пролећа, на жалост тек се данас схвата сва погубност сваке врсте радикализма и коришћења силе у међународним односима, без обзира на мотиве, виновнике и налогодавце.

Србија је једна од двадесетпет чланица Групе владиних експерата Уједињених нација задужених за развој у области информација и телекомуникација у контексту међународне безбедности и као једина земља чланица из региона уложила је препознатљив напор у проналажењу глобалних решења за јачање поверења међу државама и успостављању међународних правила, норми и понашања. Са дужном пажњом се усклађујемо и са Глобалном стратегијом ЕУ о спољној и безбедносној политици, којој је један од приоритета сајбер безбедности.

Даме и господо,

Можемо слободно рећи да ЦЕИ представља „мост" између земаља чланица Европске уније и оних земаља кандидата и аспираната које своје чланство у Европској унији још увек нису оствариле. Припадност овој регионалној иницијативи, која представља оквир за унапређење регионалне сарадње и бржу европску интеграцију, за Србију је веома значајно, нарочито у светлу преговора о приступању ЕУ. У том смислу, подршка чланица ЕУ које су нам партнери у ЦЕИ, нама је од изузетног значаја.

ЦЕИ је, такође, као једна од најстаријих регионалних иницијатива на европском континенту, која данас окупља 18 држава, и која својим искуством и угледом који ужива може остварити значајну додатну вредност у процесу повезивања европских макро региона. У том смислу, са задовољством могу да констатујем значај напора који се на овом пољу улаже.

Без обзира на друге формате и организације, ЦЕИ је успела да остане актуелна, што ће се, чврсто сам уверен, само потврдити ревизијом аката и новим Акционим планом.

Србија и њене институције, на локалном нивоу, универзитети, цивилно друштво, препознали су у пуном обиму капацитете фондова и позива за сарадњу који долазе из ЦЕИ, што се огледа и у великом одзиву на последњем позиву за средства из Фонда за сарадњу.

У периоду пред нама, сматрам да би требало уложити додатни напор ка ширењу дијапазона деловања и већу видљивост ове регионалне иницијативе као форума за дискусију о политичким и секторским економским питањима на високом нивоу. У том смислу, надам се и продубљивању сарадње ове организације са другим регионалним и глобалним актерима, слично ономе што је већ успостављено са УН-ом и ЕУ. Добар пример за то јесте и најављено јачање сарадње са ОЕБС-ом и заједнички пројекти које подржавамо, као земља која је из различитих перспектива свесна важности ове организације на терену. Подједнако сматрамо да, увећањем фондова и можда индивидуалних контрибуција, као што смо то и ми 2014. године учинили, постоји простор и потреба за снажење фонда ЦЕИ за заједничке пројекте.

Србија је препознала потребу измена унутрашњих аката ЦЕИ и подржава настојања да се ојача секторска интеракција у оквиру ЦЕИ, додатним министарским састанцима на теме које се тичу повезивања ширег региона, у области саобраћаја, царина, транспорта, енергије, те другим за које се нађе адекватна потреба. Такође, постоји наша јасна заинтересованост за интензивнију сарадњу кроз међу-парламентарне форуме. Србија је пружала подршку раду експертске групе за ревизију Смерница и надамо се да ће се ускоро видети резултат.

Даме и господо,

Желео бих на крају да похвалим напоре које улаже Република Белорусија, као тренутни председавајући ЦЕИ, и пожелим много среће у периоду који предстоји, као председавајућем овом регионалном иницијативом.

Хвала."