Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић одржао је данас предавање полазницима Бечке дипломатске академије и студентима са смера Међународни односи Клемсон универзитета, који су у оквиру традиционалних студијских посета земљама Западног Балкана, посетили Министарство спољних послова Републике Србије.

Министар Дачић упознао је студенте са приоритетима спољне политике Републике Србије. Шеф српске дипломатије посебно је нагласио чврсту опредељеност Србије да активним дипломатским наступом ради на очувању свог суверенитета и територијалног интегритета, наставку европског пута Србије до пуноправног чланства и стабилизацији прилика у региону Западног Балкана.

Министар је указао је да је Србија кредибилан партнер, да поседује капацитете за реално сагледавање прилика у међународним односима и да прагматично прилази решавању проблема у сарадњи са партнерским земљама, што је посебно дошло до изражаја током мигрантске кризе.

Шеф српске дипломатије указујући на појаву оживљавања одређених историјских пројеката којима би се стварале нове националне границе на Балкану, упозорио да би ово могло да представља изазов најширих размера и да би такве идеје требало вратити тамо где им је и место – у прошлост, а окренути се сарадњи и развоју на општу добит грађана читавог региона.




У наставку је интегрална верзија говора који је шеф српске дипломатије одржао студентима.

„Ваша екселенцијо,
Поштовани професори,
Драги студенти,

Велико ми је задовољство да се наставља традиција студијских посета Бечке дипломатске академије и Клемсон универзитета, Министарству спољних послова Републике Србије и да имам прилику да нову генерацију студената међународних односа упознам са спољном политиком Републике Србије.

Ви долазите из различитих земаља и верујем да имате основно знање о Србији које сте стекли на посредан начин, или из медија, или од ваших професора. Волео бих да време које ћете провести у Београду или у још неким градовима, искористите да Србију упознате на непосредан начин и да сами створите слику о њој. Уколико се препустите гостопримству мог народа, ако завирите у нашу традицију и упознате макар део историјских вртлога кроз који смо као народ прошли и ако успете да завирите у нашу душу, сигуран сам да ћете се својим кућама вратити богатији.

Разумевање међународних односа је комплексан задатак са којим се свакодневно суочавамо. Колико год добро познавали и проучавали међународне односе, константност промена стално нас тера на нова прилагођавања и дипломатско деловање. Прави изазов данас представља проналажење баланса између националних интереса и међународних обавеза, као и праве мере у степену политичке и економске интегрисаности.

У претходним деценијама Србија је прошла кроз изузетно тежак период. Распад Југославије, економске санкције, колапс привреде, пораст сиромаштва, огроман број избеглица и интерно расељених, присуство међународних трупа на делу своје територије, део је проблема са којим би се и много веће земље тешко носиле.

Током периода Хладног рата, Београд је био препознат као космополитски град, представљао је узор модерности и просперитета земљама иза гвоздене завесе. Сигуран сам да ће вас изненадити податак да су кинеске комунистичке власти слале своје студенте у Београд, током 70-их и 80-их година прошлог века, да изучавају југословенски привредни систем, како би најбоља искуства применили на кинеску економију. Неколико деценија касније, Кина представља једну од водећих економија света, а Београд се у међувремену суочио са бројним проблемима.

Промене које су се десиле у свету крајем прошлог века, оставиле су дубоке последице на Србију и земље у њеном непосредном окружењу. Упркос чињеници да је током 20. века српски народ увек био уз савезнике, као и да је дао огромне жртве у оба светска рата, крај века је дочекао оптуживан за агресију и бомбардован 1999. године унилатералном одлуком земаља чланица НАТО, уз кршење свих норми међународног јавног права.

Био је потребан огроман напор да се након свих ових догађаја ухвати корак са светом. Док су земље централне и источне Европе пролазиле институционалну и друштвену трансформацију како би постале равноправни члан европске породице, земље у региону Западног Балкана остале су на периферији, критиковане да су заробљене у својим национализмима и без визије. Док је Европска унија проживљавала своје најбоље године, Србија и регион су пролазили кроз период политичке нестабилности, економске и друштвене транзиције.

Настојање међународне заједнице да консолидује ситуацију на Балкану, као и наше схватање да је интеграција у већи економско-политички систем најбоље решење за успостављање стабилности у региону, допринело је да Србија започне своју реинтеграцију у међународни систем. Отварањем европске перспективе започет је пут помирења и сарадње међу земљама Западног Балкана. На овом путу, својим активним постављањем, нарочито последњих година, Србија је показала да поседује капацитет да реално и прагматично сагледава дешавања на међународној сцени.

Потреси кроз које је Европа прошла у последње две године од терористичких напада у Паризу, Бриселу, Ници, Берлину, преко огромне мигрантске кризе и на крају Брегзита, показали су да Европа није досегла пуну политичку и социјалну кохезију за јединствено деловање. Показало се да су национални идентитети држава чланица надјачали заједнички европски идентитет упркос вишедеценијској интеграцији. Ово је дало ветар у леђа појединим заговорницима стварања нових националних граница на Балкану, што би могло да представља изазов најширих размера.

Будите сигурни да Србија својим поступцима никога не изазива и не представља опасност по друге. Учестале провокације неких наших суседа Србија је примила мирно и није реаговала. Чувајући стабилност како у својој земљи, тако и у окружењу, Србија на најбољи начин брани своје и интересе ширег окружења, па ако хоћете и целе Европске уније.

Истовремено, у Европи расту популизам и ксенофобија, подижу се ограде и затварају границе пред рекама миграната. Насупрот томе, Србија показује потпуну политичку и друштвену одговорност. Иако није чланица Европске уније, Србија је, препознавајући потенцијалне аспекте хуманитарне катастрофе, пружила медицинску и хуманитарну помоћ мигрантима. Иако је само транзитна земља и није њихово крајње одредиште, Србија се показала као поуздан и конструктиван партнер, потпуно координирана и са земљама у окружењу и са чланицама Европске уније, како у спречавању илегалних прелазака преко своје и спољне границе Европске уније, тако и у регистрацији и контроли прилива миграната.

Сагледавајући све промене које се дешавају на међународном плану, тражећи најбољи модалитет за очување својих интереса, Србија је за спољнополитичке приоритете поставила: потпуно очување свог суверенитета и територијалног интегритета, наставак преговарачког процеса са Европском унијом, даљи развој пријатељских односа са водећим актерима на глобалном плану, очување мира и стабилности у региону, добросуседске односе и војну неутралност. Чврсто је решена да све неспоразуме решава мирним путем и да дијалог користи као средство сарадње и помирења.

Своју снагу и одговорност Србија је показала смогавши снаге да се суочи и осуди злочинце и злочине који су се догодили на простору бивше Југославије. Због тога и посебно због наше обавезе да се ода пијетет и српским жртвама, доследно ћемо инсистирати да се казне они који су вршили злочине над српским становништвом.

Своју кооперативност Србија показује и учешћем у мировним мисијама Уједињених нација и Европске уније. Ангажман у мировним операцијама је израз воље и спремности државе и Војске Србије да се преузму најсложенији задаци у решавању савремених безбедносних изазова и подели одговорност са партнерима у успостављању и изградњи мира и креирању услова за изналажење политичких решења.

Желим да овом приликом укажем и на однос Србије и Аустрије, из којег може доста да се научи. Две, одувек повезане државе, у једном дужем интервалу и суседи, у турбулентним историјским догађајима, посебно у прошлом веку, сврстале су се на супротним странама, а својим улогама на историјској позорници, исписале су тешке и пресудне странице, чији је значај далеко превазилазио границе обеју земаља. И после великих ратова настављен је суживот, како би и будући нараштаји имали прилику да упознају лепоту бечке архитектуре и симболику београдске тврђаве за одбрану Европе.

Данас у Бечу живи велики број Срба, а Аустрија је један од највећих страних инвеститора у Србији. Такође, обе земље принципијелно истичу своју војну неутралност и спремност да учествују у међународним механизмима безбедности. Тренд сарадње и развоја, по мом дубоком уверењу, у нашем је обостраном интересу. Зато би било мудро да се узавреле страсти на Балкану не подгревају и да се вештачки започети историјски пројекти врате тамо где им је место – у прошлост. Београд је кроз историју често био последња линија одбране Беча и Европе, али је и Балкан био место на којем су, услед нереалних апетита, падала царства. Ову лекцију бисмо сви морали добро да научимо.

Волео бих да вам је ово моје излагања помогло да јасније препознате место које Србија има у међународној заједници, да увидите њене праве капацитете, као и искрену жељу да постане пуноправни члан Европске уније.

Можда, међу вама, у овој сали, баш сада, седи неки будући амбасадор који ће службовати у Србији и имати прилику да допринесе објективнијој интерпретацији покретачких фактора региона и који ће заједно са српским дипломатама радити на спровођењу неке будуће европске иницијативе, у циљу даљег јачања сарадње међу државама. Надам се да међу вама седе управо они који би такву шансу искористили.

Хвала."