Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанку министара спољних послова Западно-балканске шесторке у Скопљу, 09. фебруар 2017. године.

„Желео бих да захвалим Николи Попоском, на организацији овог скупа, посебно имајући у виду да се формат „ЗБ6", у оквиру Берлинског процеса, показао као веома добар неформални форум за јачање регионалне сарадње на западном Балкану.

У вези са првом темом нашег скупа - Перспективама и могућим резултатима Самита о ЗБ у Трсту, будућности „Берлинског процеса" након 2018., најбољем коришћењу потенцијала ЗБ6, регионалној сарадњи и представљању у регионалним иницијативама, желим да подсетим да је „Берлински процес" уједно и „двосмерни пут" у сарадњи ЗБ и ЕУ на остваривању конкретне сарадње, која користи нашим европским аспирацијама, посебно сада када је политика проширења све ниже на листи приоритета ЕУ.

Наша очекивања од предстојећег Самита о ЗБ у Трсту су реална. Агилност и позитиван приступ који Италија показује у процесу припреме уверава нас да ће резултати бити позитивни.

Када је реч о питању да ли „Берлински процес" има будућност након 2018, наш одговор је – дефинитивно да. Сматрамо да о будућности БП треба ми, у оквиру овог формата, шире да разговарамо. Увођење полугодишњег ротирајућег председавања, као и успостављање редовних састанака ЗБ6 на нивоу Министара спољних послова, најмање два пута годишње, може значајно допринети нашој ефикасности у оквиру овог формата. Можемо разговарати и на теме које су у вези са Берлинским процесом, али и другим.

У вези са регионалном сарадњом и представљености у регионалним иницијативама, желим да нагласим три ствари: потребно је да водимо рачуна о балансираној представљености свих учесница. Користим прилику да вас подсетим да је Србија истакла кандидатуру за добијање Секретаријата Транспортне заједнице што је разумљиво и оправдано имајући у виду да је више од 10 година у Београду седиште Секретаријата Транспортне опсерваторије за ЈИЕ, која треба да „прерасте" у Транспортну заједницу. Београд је и са логистичког становишта и капацитета најлогичнији избор. Уколико се регион не договори око седишта, то ће учинити државе чланице ЕУ и седиште ће бити негде ван региона. Ово је испит наше зрелости и спремности да радимо у интересу региона.

Изражавам задовољство чињеницом да се поступак формалног успостављања Регионалне канцеларије за сарадњу младих остварује планираном динамиком. Очекујемо да се у најскорије време званично оконча избор генералног секретара који је спроведен у транспарентној процедури. Желим да вас подсетим да је председник Владе Републике Србије иницијатор идеје о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РКСМ), а Србија је и највећи контрибутор. Руководећа позиција у РКСМ за Републику Србију је значајна, имајући у виду наш целокупни ангажман у овом процесу и интерес да наставимо да унапређујемо регионалну сарадњу.

Када је реч о економском просперитету, јачању повезаности у транспорту, енергетици и трговини, владавини права и борби против корупције, морам да истакнем да Влада Србије наставља да спроводи убрзане реформе поштујући договоре да појачамо наше напоре у циљу бржег повезивања, отварања тржишта, јачања поверења инвеститора. Реформе ће, уверен сам, неизоставно допринети додатним инвестицијама у пројекте чија реализација ће донети добробит региону у целини. У прилог томе, навео бих неколико аргумената: ММФ је оценио да су резултати које постиже српска економија превазишли очекивања, пре свега услед јачања јавних финансија, унапређења структурних мера и повећања поверења инвеститора; фискални резултати у 2016. години, значајно су бољи од програмом планираних, пре свега услед остварених повећања пореских прихода и стриктне контроле расходне стране буџета; реални раст БДП у 2016. године, у односу на претходну годину, износи 2,7%; индустријска производња је већа за 2,7% у односу на прошлогодишњи просек; извоз расте брже него увоз, а покривеност увоза извозом у претходној години била је рекордна - ближи се стопи од 80%; директне спољне инвестиције у Србију прошле године биле су 2 милијарде евра.

Када је о сарадњи у области економије реч, подржавамо јачање економског повезивања у региону, о чему ће се разговарати на предстојећем Самиту ЗБ у Сарајеву и Трсту. Желео бих да истакнем и следеће: сачинили смо свеобухватан план активности председавања Републике Србије ЦЕФТА током 2017, које су у функцији даљег унапређења, продубљивања и јачања имплементације ЦЕФТА, кроз наставак рада у правцу олакшавања трговине, либерализације трговине услугама, подржане међусобним признавањем професионалних квалификација, унапређења система пуне кумулације порекла између региона и најважнијих трговинских партнера, као и унапређења система за решавање спорова.

Србија предузима значајне мере у борби против корупције. Заузет је став „нулте толеранције" за корупцију и настављено је са спровођењем Стратегије за борбу против корупције. Акционим планом за поглавље 23, предвиђена су проширења надлежности Агенције за борбу против корупције, кроз измене и допуне Закона о Агенцији. Усвојена је Стратегија развоја јавних набавки за период од 2014-2018, године, као и акциони план за њено спровођење а захваљујући отварању преговарачког поглавља 5 (Јавне набавке) додатно ћемо унапредити ефективност и ефикасност наведеног процеса.

„Агенда повезивања" (Connectivity Agenda) је један од кључних „стубова" „Берлинског процеса", међусобне сарадње у региону, као и сарадње са ЕУ. Овом приликом желим још једном да нагласим да у погледу инфраструктурних пројеката, приоритети за Србију остају: Аутопут Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч; као и Реконструкција и модернизација пруге Ниш-Димитровград. Када је реч о спровођењу договореног на Самиту у Паризу, Република Србија је у оквиру ЗБ6 од стране ЕК оцењена као најуспешнија у имплементацији меких мера, посебно оних које од нас зависе. Издвојио бих: отварање тржишта железница на бази пилот програма на коридору Оријент /источни Медитеран; дефинисање мреже за имплементацију ЕУ теретних коридора; спровођење споразума о пружном граничном прелазу између Србије и Македоније; значајан броја мера у области енергетике – у оквиру Развоја спот тржишта, Прекограничног балансирања и Cross-cutting, које су у потпуности имплементиране. Када су у питању мере раздвајања оператора дистрибутивног и преносног система, имплементација је у току и на добром је путу, активно радимо на имплементацији мера у оквиру Повеље одрживости и бележимо напредак у области енергетске ефикасности, а на добром смо путу када се ради о обновљивим изворима енергије. Недавно потписани Меморандум о разумевању између влада Србије и Бугарске, поред до сада спроведених активности, даје нови подстицај и основу за реализацију пројекта изградње гасне интерконекције, а у току су и активности на реализацији изградње Трансбалканског коридора.

Када је реч о мерама у којима, према оцени ЕК - није постигнут одговарајући напредак, желео бих да истакнем да се ту ради пре свега о мерама које не зависе само од Србије.

Наша очекивања од предстојећег Самита о ЗБ у Трсту су реална. Свесни смо да је примена договореног са ранијих Самита о ЗБ процес, а не чин, и да само сарадњом и доследном применом договореног, можемо постићи напредак. Србија је спремна да испуни све договорено, а отворени смо за разговоре о увођењу нових области, као што је нпр. јачање регионалне интеграције у области економије, као и јачање сарадње у области заштите животне средине. Охрабрује нас и агилност и посвећеност Италије.

Са друге стране, пратећи изузетно динамична дешавања на глобалној и континенталној политичкој сцени на којој смо претходне године имали три догађаја од изузетног значаја – „брегзит", покушај пуча у Турској и промену у америчкој администрацији, поставља се питање како ми у региону треба да се поставимо у контексту наших напора да постанемо део ЕУ.

Проширење се све ређе спомиње као важна политика ЕУ, због свих изазова с којима се ЕУ суочава – вишегодишњих економских проблема, мигрантске кризе, све присутнијег тероризма и насилног екстремизма, што све додатно јача популистичке ставове у државама чланицама ЕУ и додатно урушава поверење грађана ЕУ у институције ЕУ. Ова година доноси и додатне изазове – изборе у земљама које су основале Европску заједницу – Француској, Немачкој, Холандији, чији резултати могу имати последице по будућност Уније. Сведоци смо да се по први пут говори о томе да је ЕУ у егзистенцијалној кризи.

Србија је отворена за процес помирења, за који је потребно узајамно уважавање и договорoм, а не једнострани потези. Опредељени смо за чланство у Европској унији, али је реалност да је питање политичке одлуке и сагласности свих држава чланица ЕУ када ћемо постати део ЕУ. Очигледно је да се критеријуми све више пооштравају, чланство постаје покретна мета, а непознаница је којом ће се брзином тај процес одвијати током периода реформе ЕУ која је у току. Непознанице су не само пред нама, већ и пред Европском унијом и целим светом. Европска унија је свесна да њена стабилност и безбедност зависе од стабилности нашег региона. Регионална сарадња на Балкану била је у највећој мери подстакнута управо процесом европске интеграције и велико је питање какве последице би имао недостатак јасне европске перспективе.

Србија остаје дубоко посвећена стабилности региона, свом приступном процесу и искрено се надамо да ће сви наши напори од стране ЕУ бити уважени на адекватан начин. Прва потврда тога биће спремност Европске уније да током ове године омогући отварање већег броја преговарачких поглавља него што смо успели да отворимо у претходне три године, од када смо започели преговоре – шест."