Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић одржао је данас редовну месечну конференцију за новинаре у Министарству спољних послова на којој се осврнуо на најважније активности из протеклог месеца и најавио планове Министарства спољних послова за наредни месец.

"Свакако најживља дипломатска активност одвијала се у Њујорку на 70. заседању Генералне скупштине Уједињених нација. Том приликом учествовао сам на на скупу на високом нивоу „Очување културног наслеђа - императив за човечанство"; на радном ручку министара спољних послова у оквиру Процеса сарадње у Југоисточној Европи; на догађају на високом нивоу под називом „Јачање сарадње у погледу миграција и избеглица у контексту Нове развојне агенде"; самиту лидера о мировним операцијама УН-а; неформалном састанку Савета министара иностраних послова Организације за црноморску економску сарадњу у организацији Румуније као актуелног председавајућег; на отвореној дебати Савета безбедности Уједињених нација на министарском нивоу о очувању мира и безбедности на Блиском истоку и Северној Африци и борби против претње тероризма у региону, којој је председавао руски министар спољних послова Сергеј Лавров; трилатералном састанку министара иностраних послова Србије, Босне и Херцеговине и Турске; радном доручку министара спољних послова Западног Балкана са комесарем Европске уније за европску политику и проширење Јоханесом Ханом, као и на пратећем догађају на тему мировних операција ОЕБС-а, којим сам председавао.

Током овог заседања Генералне скупштине Уједињених нација, састао сам се и са министрима иностраних послова Демократске Народне Републике Кореје Ри Су Јонгом, са замеником председника Владе и министром иностраних послова Грузије Гиоргијем Квирикашвилијем, министром иностраних послова Јерменије Едвардом Налбандијаном, са министром иностраних послова Палестине Ријадом Ал Малкијем, са министром иностраних послова Киргистана Јерналом Абдилдајевим, са министром иностраних послова Фиџија Ратуом Инокеом Кубуаболом и аргентинским колегом Ектором Тимерманом, као и са копредседавајућим ОЕБС-овој Минск групи. Поред ових званичних сусрета, реализован је и већи број краћих билатералних сусрета (Мозамбик и Етиопија).

Учешће на свим овим бројним бројним пратећим скуповима на високом нивоу, који су се одржали у Уједињеним нацијама током генералне дебате, као и бројни билатерални сусрети, имали су циљ да представим ставове Републике Србије у вези са кључним питањима од међународног значаја и нашег приоритетног националног интереса.

Када је реч о захтеву Космета за пријем у Унеско, нагласио сам да Србија не може толерисати било који вандализам према споменицима културе. Уништавање и скрнављење историјског наслеђа наше културе, као и других, нажалост, све је присутније.

Када је реч о мигрантима, истакао сам да се Европа свакодневно суочава са великим бројем људи који долазе са Блиског истока, Африке и Азије, а посебно из Сирије, Авганистана и Ирака, који бежећи од бруталности ратова и насиља, траже сигурност, надајући се солидарности, заштити и бољем животу. У питању је најмасовнији покрет становништва после Другог светског рата на простору Европе, који је скопчан са озбиљним изазовима, како за земље из којих мигранти долазе, затим кроз које транзитирају, тако и за оне које представљају њихове жељене дестинације.

Србија је једна од земаља која је на главној транзитној рути великог таласа миграната из ратом захваћених подручја. Свакодневно хиљаде људи користе балканску руту ка земљама Европске уније. Од почетка ове године до средине септембра државну границу Србије прешло је преко 170.000 миграната. Иако њихова жељена дестинација није Србија, већ државе чланице ЕУ, из које нам мигранти и долазе, за нас то представља нову, веома комплексну, врсту изазова. Србија, у суочавању са овим изазовом, доследно је показала и показује одговорност и конструктивност, као и спремност да заједнo са својим европским партнерима трага за решењем.

Јасно је да су хитни и усаглашени међународни напори неопходни, нарочито напори који су усмерени на решавање криза и заустављање сукоба у земљама порекла. Без активног дијалога, уз подршку међународне заједнице, са циљем решавања криза у овим земљама, не може се очекивати ни адекватан, кохерентан и свеобухватан одговор на мигрантску кризу са којом се суочавамо, усмерен ка узроцима и коренима проблема. Једино право и ефикасно решење је стабилизација кризних подручја, на чему је потребно што одлучније радити како бу се постигла дугорочна решења и створили услови за повратак избеглица и миграната.

Решење не може бити у парцијалним и локалним корацима, као што су затварање граница или подизање ограда, већ у сарадњи и координацији на нивоу ЕУ и међународне заједнице у целини. Ово министарство више пута је реаговало претходног месеца када су Мађарска и Хрватска затвориле граничне прелазе са Србијом. У оба случаја реч је о ситуацији која је ескалирала мимо стандарда Европске уније. Подизање физичке ограде или мере забране уласка у Хрватску, које су надлежни органи примењивали према носиоцима путних исправа Републике Србије и возилима српских регистарских ознака на граничним прелазима између Србије и Хрватске, нису допринеле стабилизацији региона и нарушиле су темељне принципе Европске уније и међународне заједнице.

Србија је на свим нивоима показала спремност да се, у границама својих могућности, суочи са ситуацијом и одговорно уради свој део посла, што је наишло на позитивне оцене Европске уније и широм света. У том контексту, затражио сам солидарност, помоћ и подршку, укључујући и финансијску, наших развијенијих партнера, посебно из ЕУ, јер Србија, упркос показаној доброј вољи и спремности да поднесе своје део терета и одговорности, са овим проблемом не може да изађе на крај препуштена сама себи.

Овог месеца састао сам се и са председавајућим Савету ЕУ и министром иностраних и европских послова Великог Војводства Луксембург Жаном Аселборном, као и са министром иностраних послова Краљевине Норвешке Берге Брендеом, на кратко нажалост, јер је посета прекинута пошто је морао хитно да се врати у Осло, јер су припадници Исламске државе заточили норвешког држављанина. МИП Норвешке је најавио помоћ од укупно око 6,5 милиона евра коју ће упутити Србији и Македонији, од чега ће половина бити намењена јачању пријемних центара за избеглице у Србији пре доласка зиме, а половина хуманитарној помоћи Србији и Македонији. Норвешка хуманитарна помоћ ће бити каналисана преко УН-а, Црвеног крста и одговарајућих НВО.

Наравно, у току су активности у погледу даље визне либерализације, нарочито према државама Латинске Америке. Иницирано је закључивање споразума о укидању виза на све врсте пасоша са Венецуелом, Панамом, Парагвајем, Гватемалом, Колумбијом и Јамајком; појединим државама Азије. Споразуми о укидању виза на дипломатске и службене пасоше са Киргизијом и Таџикистаном усвојени су на седници Владе Републике Србије, 19. септембра и спремни за потписивање током првих билатералних контаката са поменутим државама; државама АСЕАН-а. Спремни су за потписивање и споразуми о укидању виза на дипломатске и службене пасоше са Индонезијом, Тајландом и Камбоџом. Усаглашен је текст споразума о укидању виза на дипломатске и службене пасоше са Мјанмаром. У току је усаглашавање текста Споразума о укидању виза на дипломатске и службене пасоше са Филипинима и Споразума о укидању виза на све врсте пасоша са Малезијом. У поступку ратификације у Народној скупштини Републике Србије су споразуми о укидању виза на дипломатске и службене пасоше са Либаном и Грузијом. Процес визне либерализације се наставља, у складу са спољнополитичким приоритетима Републике Србије и преговарачким процесом са ЕУ и, у овом тренутку, држављани Републике Србије, без виза, могу да уђу и бораве у 63 државе у свету, док су им визе потребне за 131 земљу.

Када је реч о наредним активностима које нас очекују у октобру месецу, 5. октобра учествоваћу на Извршном комитету Високог комесаријата УН-а за избеглице у Женеви када ћу, поред представљања националних приоритета – проналажењу трајних решења за велики број избеглица и интерно расељених лица у дуготрајном расељењу у Србији – говорити и о актуелном проблему миграција, како са националног, тако и са међународног аспекта.

Конференција о источно-медитеранској и западнобалканској рути се одржава 8. октобра у Луксембургу. Висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Федерика Могерини најавила је да ће се у Луксембургу одржати конференција о земљама Западног Балкана на којој ће учествовати министри спољних и унутрашњих послова земаља чланица и земаља западног Балкана и Турске. Основне теме разговора биће: управљање мигрантском кризом и прихват миграција.

Увелико су почеле припреме за организацију XXII Министарског савета ОЕБС-а који ће се одржати 3. и 4. децембра у Београду.

У току су ,такође, припреме за посету председника Владе Републике Србије Александра Вучића Руској Федерацији, где ће имати састанке са највишим званичницима ове земље", рекао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.