Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић борави данас у Варшави, где је у својству председавајућег ОЕБС-у отворио Имплементациони састанак људске димензије, највећу годишњу конференцију из области људских права у организацији ОЕБС-а. 

Министар Дачић, такође је данас у Пољској имао прилику да разговара са министром иностраних послова Пољске Гжегожем Схетином. Након састанка, два министра обратила су се медијима на заједничкој конференицији за новнаре:

„Изузетно ми је драго што сам данас у Варшави, што сам имао прилику да као председавајући ОЕБС-у отворим Имплементациони састанак људске димензије. Ово је најважнији годишњи састанак људске димензије и захвалан сам ОДИХР-у, директору Линку, као и Пољској на организацији овако великог и значајног скупа.

Као што сам данас раније рекао, овај састанак представља одличну прилику да се оствари увид у резултате држава учесница на плану испуњења обавеза које произилазе из људске димензије, али и да се разговара о изазовима са којима се сви суачавамо.

Као председавајућа ОЕБС-у, Србија је посебно посветила пажњу питањима слободе изражавања и слободе медија, о чему смо организовали и Конференцију у марту у Београду.

Питања попут владавине права, јачања институција за заштиту људских права, слободе вероисповести, слободе окупљања и удруживања, заштита националних мањина, су питања којима смо се интензивно бавили и организовали састанке. Питање жена и њихове улоге у оквиру све три димензије ОЕБС-а, питања рањивих друштвених група, као што је ЛГБТ популација. Веома смо се бавили и питањима младих. Наше председавање је са швајцарским председавањем именовало и своје представнике за младе.

Не морам да наглашавам да је криза у и око Украјине озбиљан изазов за европску безбедност. Као председавајући снажно подржавамо политички процес који се одвија кроз рад Трлатералне контакт групе и радних група. Уверени смо да је политички процес једини начин за постизање одрживог решења, подржавамо рад Нормандијског формата и договора из Минска.

Последњих недеља, један број држава учесница ОЕБС-а, укључујући и моју земљу, суочава се са приливом огромног броја избеглица које долазе из ратом захваћених земаља, ирегуларних миграната са Блиског истока, а највише из Сирије.

Мигрантска криза која је погодила земље Балкана поред хуманитариног, представља и безбедносни проблем. Због начина на који поједине земље покушавају да изађу на крај са приливом миграната јасно је да је реч и о кризи вредности, солидарности па и хуманости.

Неке од тема овогодишњег састанка људске димензије биће посвећене и проблемима миграната, избеглица и расељених лица.

Као представник земље која има искуства у суочавању са ове три категорије, желео бих да нагласим да је кључно овим људима обезбедити пуно поштовање њихових основних људских права.

Надам се да ће овај састанак омогућити квалитетну дискусију и произвести корисне препоруке за решавање проблема миграната и избеглица.

Пре два дана био је састанак Тројке ОЕБС-а у Магдебургу, договорили смо се да и ову тему уврстимо у ред тема о којима ћемо разговарати на Министарском савету у децембру у Београду.

Оно што је неопходно, јесте да земље, укључујучи и Европску унију, морају да нађу зеједнички приступ, да имају заједничку политику када је мигрантска криза у питању.

Мигрантска криза је највећа криза у Европи од Другог светског рата. Она не погађа земље појединачно, она удара на структуру Европске уније, изазивајући тектонксе поремећаје у систему вредности, па и у механизмима који су успостављени унутар ЕУ.

Говорим о шенгенском систему, политици Европске уније без граница, а Србија је данас директно суочена са последицом тога што Европска унија нема јединствену и заједничку политику. Налазимо се између два крака Европске уније - једног који представљају Грчка и делимично Бугарска, одакле нам долазе мигранти и другог дела који једноставно блокира границе како би ти мигранти ишли даље.

Ми смо са Мађарском после инцидената који су били на мађарско-српској граници договорили да се отвори ауто-пут и то се јуче и десило. Али смо суочени и са чињеницом да су, на пример, према Хрватској затворени готово сви прелази за саобраћај. Ја сам данас покушавао да телефоном добијем своју колегиницу Весну Пусић, како бих добио објашњење зашто је затворен саобраћај за теретна возила. Колона камиона је дужа од 20 километара на граници са Хрватском.

Јесмо ли сада уместо Европе без граница, поново добили Европу са железном гвозденом завесом? Како једна земља чланица Европске уније може да забрани саобраћај са другим земљама које су њени суседи. Колике су штете које због тога трпи наша економија? То не може бити политика Европске уније и ми тражимо њено хитно реаговање на ову ситуацију. Због чега се блокира саобраћај за теретна и путничка возила? Какве то везе има са избегличком кризом?

У Европи су се границе затварале само у време ратова. А реакције Европске уније нема, она изостаје. У среду се одржава ванредни састанак шефова држава и влада Европске уније. Мислим да је ред да донесу одлуку о томе како ће се односити према овом постојећем проблему. Кроз Србију је прошло 150 000 миграната у последњих неколико месеци. Од тог целокупног броја, њих свега 600 је и затражило азил у Србији. Сви они желе да иду даље. Подсетићу да је у ових последњих пар дана још 5000 миграната дошло у Србију из правца Македоније. У Македонију су дошли из правца Европске уније.

Да ли је решење да Србија подигне гвоздену завесу према Европској унији? Сећате се колико се народ радовао рушењу Берлинског зида, колико су се народи у Европи радовали када су могли слободно да путују. Југославија никада није била део Совјетског блока и увек је имала отворену политику према свима. Ми не пристајемо на политику да се Србија затвара гвозденим вратима, да се прекида саобраћај и затварају ауто-путеви. Да ли је Европа способна да управља једном организацијом као што је Европска унија? Ако није, ово кажем у име Србије, ми ћемо бити принуђени да приступимо контрамерама.

Земље Европске уније су такође део ОЕБС-а. Мислим да на ову тему не можемо да ћутимо. Ова тема се не тиче само Србије, већ и других земаља које такође учествују у овој нашој трећој димензији ОЕБС-а, због које смо се данас окупили. Председавање Србије ОЕБС-у започело је процес израде нацрта одлука за Министарски савет ОЕБС-а који ће се одржати 3. и 4. децембра у Београду. Преговоре о нацртима тих одлука ћемо наставити овде у Варшави, због чега бих позвао све делегације да се укључе у преговоре и допринесу да одлуке које ће бити усвојене у Београду, буду суштинске и релевантне са аспекта унапређења нивоа испуњености постојећих обавеза", рекао је шеф српске дипломатије у Варшави.