Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Првој конференцији држава страна Уговора о трговини наоружањем (АТТ) која се одржава у Канкуну у Мексику: 

„Уважени господине председниче,
Гoсподине председавајући,
Драге колеге,
Даме и господо,

Дозволите ми да изразим нашу захвалност Влади Мексика за организовање ове Конференције. Такође, желео бих да истакнем да високо ценим гостољубивост и топлу добродошлицу домаћина, приликом нашег боравка у предивном Канкуну.

Овом приликом посебно бих желео да захвалим господину председавајућем, као представнику Мексика за изванредне напоре које је ваша земља учинила током процеса усвајања Уговора у трговини наоружањем (АТТ), а посебно након што је АТТ ступио на снагу. Моја делегација веома цени вашу посвећеност у раду са циљем остваривања успешног резултата.

Присутност бројних министара спољних послова и других високих званичника на овом састанку на високом нивоу (High Level Segment) ми схватамо као снажан знак подршке за наша заједничка настојања за постизање сагласности о главним суштинским питањима којима се омогућава оперативност капацитета АТТ. Изузетно ценимо напоре Мексика на плану обезбеђивања услова да наш рад буде успешан, креативан и продуктиван.
Веома сам захвaлан другим државама, Уједињеним нацијама, као и другим међународним организацијама, те цивилном друштву и индустрији, који су били веома активни у припремању Конференције држава чланица.

Господине председавајући,

Ми смо се окупили да направимо преглед наших заједничких напора на имплементацији Уговора и да створимо потребан оквир за остваривање циљева установљених ATT-oм.

Пре нешто мање од годину дана наш Уговор је ступио на снагу. Испред нас су и даље бројни изазови, али смо ми одлучни и спремни да остваримо наше циљеве. Ми смо убеђени да смо способни да изградимо структуру АТТ-а и да је у потпуности имплементирамо.

Један од главних циљева АТТ-а је да допринесе међународној безбедности кроз усвајање специфичног скупа мера у осетљивим областима извозне контроле наоружања. Ми се сусрећемо са новим безбедносним изазовима, околностима и ситуацијама на глобалном нивоу које захтевају предузимање ефикасних мера. Из тог разлога, потпуна, ефикасна и транспарентна примена АТТ-a може суштински допринети умањењу опасности од ових ризика.

Амбициозни Дневни ред конференције показује нашу посвећеност, вољу и спремност за преузимање одлучујућих корака који ће омогућити да остваримо консензус о значајним питањима у вези са успостављањем структура Уговора о трговини наоружањем.

Како присуствујем овој конференцији као председавајући ОЕБС-у, желео бих да вас кратко информишем о главним активностима ОЕБС-а у области извозне контроле наоружања.

Ове године обележавамо 40 година од усвајања Хелсиншког завршног документа. Овај документ представља не само најзначајнији симбол детанта у Европи, већ и симбол слободе, безбедности, стабилности и сарадње. ОЕБС је промовисао мноштво посебних мера и пројеката, укључујући норме и принципе који регулишу трансфер конвенционалног наоружања. Наиме, ОЕБС је био међу првим организацијама која је, 29. новембра 1993. године, усвојила документ под називом Принципи који регулишу трансфере конвенционалним наоружањем. Веома смо поносни што су управо ови принципи били основа за документа које су усвојиле остале организације. ОЕБС је усвојио и бројне друге документе, посебно оне који регулишу процедуру извоза малог и лаког наоружања. Државе ОЕБС-а сваке године подносе одговоре на ОЕБС-ов упитник о извозној контроли наоружања. Такође, ОЕБС је усвојио Приручник са смерницама за најбољу праксу о различитим питањима. Већина ОЕБС држава ратификовало је Уговор о трговини наоружањем и ОЕБС у потпуности подржава и наставиће да подржава се активности и циљеве дефинисане овим Уговором.

Као Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова, желео бих да нагласим да је моја земља, од почетка, у потпуности подржала усвајање Уговора о трговини наоружањем. У априлу 2012. године Србија је, у сарадњи са УН Институтом за истраживање разоружање и ЕУ, била домаћин регионалног састанка у вези са Уговором о трговини наоружањем. Овај састанак је био последњи пред Дипломатску конференцију која је одржана у јулу 2012. године у Њујорку. Дозволите ми да напоменем да је Република Србија ратификовала Уговор о трговини наоружањем 29. октобра 2014. године, пре него што је он ступио на снагу 24. децембра 2014. године. Сходно томе, усвојили смо нови Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме и Закон о извозу и увозу робе двоструке намене у складу са критеријумима и принципима које дефинише Уговор. Предлог закона о међународним мерама ограничавања је тренутно у процедури пред Народном скупштином и очекујемо да ће овај Закон ускоро бити усвојен.

Србија је 29. маја 2015. године послала одговоре на Упитник о основној процени националних капацитета за примену Уговора. Представници Србије су учествовали на припремним састанцима за одржавање ове Конференције. Такође, активно радимо на националним институционалним модалитетима који ће омогућити успешну примену Уговора о трговини наоружањем.

Регионални приступ је други важан аспект извозне контроле наоружања, укључујући и сарадњу у вези са испуњавањем обавеза које произилазе из Уговора. Желео би посебно да нагласим одлучно искуство које у вези регионалне сарадње по овом питању имамо на Западном Балкану. Државе су на регионалном нивоу успоставиле успешан и ефикасан модел сарадње на пољу извозне контроле наоружања преко SEESAC – Центра за контролу малог и лаког наоружања у Југоисточној Европи. Подршка у овој области, коју пружа Центар, представља важан регионални пројекат.

Господине председавајући,

Уговор о трговини наоружањем је наш заједнички пројекат и одговор на нове ризике и изазове безбедности и сигурности. У претходном периоду смо урадили много и многи позитивни резултати су иза нас. Ипак, истовремено остаје још доста тога да се уради. Убеђени смо да ћемо током Конференцији бити у могућности да нађемо заједничку позицију о многим још отвореним питањима који ће омогућити успешну, одрживу и ефикасну примену уговора.

Хвала вам."

Поред учешћа у раду Високог сегмента конференције, шеф српске дипломатије Ивица Дачић имаће сусрете са министраима спољних послова Мексика, Луксембурга, Гватемале, Јамајке, Тринидада и Тобага, као и сусрете у оквиру конференције са министрима других латиноамаричких и карипских држава.