Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић одржао је данас у Министарству спољних послова редовну месечну конференцију за новинаре, на којој је сумирао активности из марта месеца и најавио предстојеће активности Министарства спољних послова у априлу месецу.

Министар Дачић је, на самом почетку излагања, истакао је да је Министарство спољних послова и током априла месеца било посвећено евроинтеграцијама Србије и јачању биларералне и регионалне сарадње. Говорећи о просесу евроинтеграција, министар се осврнуо на посету високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини Београду, 27. марта. Она је том приликом констатовала напредак у европским интеграцијама Србије и изразила очекивање да ће ускоро бити отворена прва преговарачка поглавља. Такође, Могерини је афирмативно и оценила улогу Србије у региону, нарочито на билатералном плану.

Шеф српске диполоматије је током марта месеца учествовао на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата за чланство у Риги, на коме су учествовали висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан.

Када је у питању посета од регионалног значаја, Дачић је истакао посету Хрватској где је разговарао са највишим званичницима те земље, председницом Колиндом Грабар Китаровић, премијером Зораном Милановићем, министарком спољних послова Весном Пусић, председником Сабора Јосипом Леком, представницима Срба у Хрватској, председником Српског националном вијећа Милорадом Пуповцем и митрополитом загребачко-љубљанским господином Порфиријем. У свим разговорима са хрватским званичницима потврђена је обострана спремност и добра воља за решавањем отворених билатералних питања, а разматрана је могућност заједничког учешћа у пројектима од обостраног интереса за регион, као што је пројекат превенција од поплава. Током посете, јасно је истакнут став Србије да је унапређење односа и сарадња са Хрватском и решавање свих отворених питања од приоритетног значаја за Србију и за стабилност читавог региона. Како је рекао министар Дачић: „Ми смо наша питања поделили у 3 групе: једна су питања из прошлости, отворена питања, и свесни смо да она не треба да оптерећују нашу садашњу и будућу сарадњу. Следеће две групе питања тичу се билатералних односа и економске сарадње, као и питања из области европских интеграција, односно питања у евентуалним заједничким пројектима, међусобне сарадње у области инфраструктуре, енергетике и разним другим међусобним релацијама које су веома значајне."

Претходног месеца шеф српске дипломатије састао се и са министрима спољних послова Бугарске, Португалије и Италије који су посетили Београд.

Посебан значај имала је посета министра спољних послова Дачића и министра одбране Братислава Гашића седишту НАТО-а у Бриселу где су одржани билатерални сусрети са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом и учешће на састанку Северно-атлантског савета. „Недавно усвојени Индивидуални акциони план партнерства (IPAP) између Републике Србије и НАТО-а представљаће оквир за даље јачање сарадње, као и средство за ангажовање у свеобухватним реформским процесима, без утицаја на војну неутралност Србије. Посебно смо указали на значај несмањеног присуства снага КФОР-а на КиМ. Посета је оставила јасну политичку поруку да Србија жели продубљивање сарадње на обострану корист, да остаје на позицији војне неутралности и да не намерава да постане члан НАТО-а. Ова позиција Србије се добро разуме и поштује у НАТО-у и државама чланицама. Нагласићу, као што је и генерални секретар Столтенберг рекао у недавној изјави, НАТО уважава специфичност Србије као партнера и жели да унапређује сарадњу", рекао је шеф српске дипломатије.

У оквиру јачања регионалне сарадње, заједно са министарком Зораном Михајловић министар Дачић учествовао је на министарском састанку „Балканске шесторке" - ЗБ6 под називом „Унапређење повезаности и јака главна мрежа" ("Improved Connectivity and a Strong Core Network"), који се одржао у Приштини, на којој је учествовао и комесар Јоханес Хан.

На позив министра иностраних послова Аустрије Себастијана Курца и министарке унутрашњих послова Аустрије Јохане Микл-Лејтнер, министар Дачић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић заједно су учествовали на конференцији министара иностраних и унутрашњих послова Европске уније и министара иностраних и унутрашњих послова Западног Балкана под називом „Заједничка борба против џихадизма" која је била одржана у Бечу. Теме скупа биле су актуелна ситуација у борби против тероризма, потенцијална претња коју представљају страни борци, као и спектар мера које могу бити примењене од стране ЕУ и Западног Балкана.

Када је у питању српско председавање ОЕБС-у, министар је посебно истакао значај донете одлуке на Сталном савету ОЕБС-а 12. марта, о продужењу мандата Специјалне посматрачке мисије у Украјини на 12 месеци као и о потенцијалном повећању броја посматрача на 1,000. Србија је добила похвале за успешно вођење преговора, баш као што је био случај и са претходним преговорима које је водила унутар ОЕБС-а, о усвајању буџета Организације.

Такође, у својству председавајућег ОЕБС-у, Дачић је 26. марта у Београду отворио први скуп који је организовала Србија као председавајућа - Конференцију о заштити безбедности и интегритета новинара у региону ОЕБС.

Као председавајући ОЕБС-у, министар Дачић учествовао је на састанку министара спољних послова чланица Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) у Душанбеу. Све државе чланице Организације Споразума о колективној безбедности су истовремено државе учеснице ОЕБС. Током посете Таџикистану, шеф српске дипломатије срео се са председником и министром спољних послова Републике Таџикистан, као и са министрима иностраних послова Белорусије, Јерменије, Киргистана и Казахстана.

Када су у питању активностима министарства на мултилатералном плану Дачић је у марту имао састанак и са директорком Канцеларије за пројектне услуге УН-а (UNOPS) Гретом Фаремо и захвалио на помоћи и посвећености у санирању последица прошлогодишњих поплава. Укупна вредност пројеката које је у Србији од 2010. године спровео UNOPS износи око 65 милиона евра. Преко UNOPS-а се реализују пројекти намењени санацији штета од поплава у вредности од 25 милиона евра, а највећи донатори су IPA фондови ЕУ, Норвешка, Канада, Велика Британија, Швајцарска и Француска. Ово је била прва званична посета директорке UNOPS-а некој европској земљи од ступања на дужност.

Када је реч о редовним активностима Министарства, на конференцији је наглашено да ефекти примене Одлуке о либерализацији визног режима Владе Републике Србије о уласку без виза носиоца страних путних исправа, који поседују важећу Шенген визу, визу Велике Британије и осталих чланица Европске уније или визу САД-а и носиоца страних путних исправа који имају регулисан боравак у државама Шенген зоне, чланицама ЕУ или САД, показују да, по овом основу, на месечном нивоу улази око 800 страних држављана (за протеклих пет месеци примене ушло је око 4.000 лица), што се у највећем броју случајева односи на пословне људе и туристе из Кине, Индије, Азербејџана и држава Блиског истока ( примењује се од 8. новембра 2014).

На основу Споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица, која незаконито бораве на територијама држава чланица ЕУ, а који је потписан 18. септембра 2007. године у Бриселу, Србија је потписала 18 протокола о спровођењу са чланицама ЕУ, чиме је исказала пуну спремност да се учествује у борби против илегалних миграција. По основу споразума о реадмисији са ЕУ, у периоду од јануара до марта 2015. године, ДКП Р. Србије су издала 1.200 путних листова за враћање наших држављана у Републику Србију. Према извештајима ДКП Републике Србије, споразуми о реадмисији се спроводе без тешкоћа и у складу са динамиком чланица ЕУ.

Шеф српске дипломатије посебно се осврнуо на актуелну политичку ситуацију у Либији, упозоривши да је она погоршана, упутивши овом приликом апел грађанима Републике Србије да избегавају одласке у Либију, а онима који се већ налазе у Либији рекао да Министарство спољних послова препоручује напуштање те земље.

Када је реч о многобројним посетама које министра очекују у априлу месецу, Дачић је истакао да ће 7. априла учествовати на састанку министара иностраних послова Мађарске, Србије, Македоније, Грчке и Турске који се одржава у Будимпешти. Тема овог скупа је енергетско снабдевање и енергетска безбедност и овај скуп представља форум за размену мишљења о овој важној теми која постаје све више актуелна.

8. априла у Београду министар ће одржати консултације са генералним секретарем ОЕБС-а Ламбертом Занијером, шефом Специјалне посматрачке мисије у Украјини амбасадором Апаканом и његовом личном представницом у Трилатералној контакт групи амбасадорком Таљавини.

Шеф српске дипломатије учествоваће на 13. конференцији УН о превенцији криминалитета и кривичном правосуђу, која се 12. и 13. априла одржава у Дохи.

Шеф српске дипломатије састаће се овог месеца и са министром иностраних послова Замбије који ће боравити у посети Републици Србији, од 14. до 16. априла. Посета министра Замбије Србији је специфична, јер се ради о првој билатералној посети на министарском нивоу након 25 година.

Као веома битну билатералну посету која предстоји у овом месецу, министар је навео посету министра иностраних послова Немачке Франк-Валтера Штајнмајера.

Такође, министар Дачић најавио је да ће Београд у априлу посетити министар спољних послова Летоније, као и да ће 23. априла учествовати на министарском састанку „Брдо процеса" на Брду код Крања. Поред министара спољних послова учесница „Брдо процеса" (Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија и Косово*), предвиђено је да састанку присуствују и француски министар иностраних послова Фабијус, као и висока представница ЕУ Могерини и министар иностраних послова Немачке Штајнмајер.