gototopgototop
уторак, 31. март 2015. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Иступање министра Дачића на 88. „Роуз-Рот“ семинару Парламентарне скупштине НАТО
+ larger fontnormal font- Smaller font
skupstina seminar_natoИступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на 88. „Роуз-Рот" семинару Парламентарне скупштине НАТО који се одржава данас у Народној скупштини Републике Србије: 

„Уважени потпредседниче Народне скупштине,
Поштовани потпредседниче Парламентарне скупштине НАТО,
Поштовани посланици,
Екселенције,

Желим да вас поздравим и изразим задовољство поводом одржавања 88. "Роуз-Рот" семинара Парламентарне скупштине НАТО у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије, у Београду. Уверен сам да ће овај семинар у склопу редовног интерпарламентарног дијалога допринети бољем разумевању питања од значаја за Србију и регион Западног Балкана на путу европских интеграција и јачања регионалне сарадње и безбедности.

Са задовољством могу да констатујем да је Република Србија захваљујући реформским процесима у свим сегментима друштва, јачању међународног поверења у Србију и унапређеној регионалној сарадњи постала фактор који значајно доприноси безбедности и стабилности на Западном Балкану, чија је дугорочна стабилност један од заједничких приоритета свих држава у региону. Наставићемо да улажемо напоре у циљу промоције политичке и економске стабилности Србије и региона Западног Балкана, свесни да унапређење регионалне сарадње и процес помирења представљају средство међусобног приближавања и проналажења заједничких интереса.

Регионална сарадња је један од спољнополитичких приоритета Србије и ми смо јасно у протеклом периоду показали опредељеност за неговање добросуседских односа и конструктивног дијалога у региону, што видимо као предуслов за развој и просперитет овог дела Европе. Истовремено, регионална сарадња убрзава европске интеграције Западног Балкана и ствара услове за инфраструктурно повезивање, економски напредак и побољшање животног стандарда становништва, односно успешну реализацију политичких и економских приоритета у региону.

Србију, као државу која ради на томе да постане чланица ЕУ, охрабрује да европске интеграције Западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, још увек заузимају значајно место на агенди европске политике. Западни Балкан јесте део европске заједнице и чвршће повезивање региона убрзаће европске, као и евроатлантске интеграције за земље региона којима је то приоритет.

Као што вам је познато, први стратешки приоритет Републике Србије је чланство у ЕУ, о чему постоји најшири друштвени и политички консензус. Србија овај пут види као историјску шансу за модернизацију и промене, у складу са европским вредностима и стандардима. Важне политичке одлуке које је донела и које спроводи Влада Републике Србије препознате су и од стране ЕУ и у том контексту очекујемо још снажнију подршку чланица ЕУ Србији у овом процесу и што скорије отварање првих преговарачких поглавља. У том смислу охрабрује нас позитиван тон недавно усвојене Резолуције Европског парламента о напретку Србије у процесу европске интеграције и спремност ЕУ да прва преговарачка поглавља буду отворена ове године коју је пренела висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини током посете Београду претходне седмице. Стога овде желим да поновим нашу спремност да, у складу са сугестијама изнетим у Резолуцији као и у Извештају о напретку, наставимо да спроводимо суштинске реформе, како бисмо у потпуности усвојили европске стандарде и норме.

Познато вам је, такође, да је Србија у години у којој се навршава 40. годишњица потписивања Завршног акта из Хелсинкија, преузела председавање ОЕБС-у и то у веома сложеном геополитичком тренутку. ОЕБС као организација обухвата широк спектар држава које учествују у различитим политичким, војним и економским интеграцијама. Без обзира на ту сложеност, све државе учеснице су препознале значај ОЕБС-а као платформе за доношење одлука у правцу смиривања криза.

Криза у и око Украјине доминира дневним редом не само ОЕБС-а, него и других форума, који разматрају питање безбедности у Европи. Србија поштује територијални интегритет и суверенитет свих земаља чланица УН, укључујући и Украјину. Уверени смо да је кризу у Украјини могуће решити једино мирним путем и дипломатским средствима, уз политичку вољу и свесрдно залагање свих заинтересованих актера.

Када је реч о нашој сарадњи са НАТО, Србија је војно неутрална и не тежи чланству у НАТО, али истовремено види простор за даље унапређење сарадње у оквиру механизма Партнерство за мир. НАТО препознаје и поштује специфичност Србије у односу на све остале државе чланице и партнере Алијансе. Истовремено, Србија препознаје важност и улогу коју НАТО има у систему регионалне безбедности, пре свега, улогу коју има на очувању мира и безбедности, посебно безбедности српског народа на Косову и Метохији чији је гарант управо НАТО. Србија жели да буде поуздан, одговоран и предвидив партнер и саговорник НАТО у циљу заједничког доприноса очувању мира и стабилности у региону. Наше активно учешће у програму Партнерство за мир од децембра 2006. године, укључујући и сусрет премијера Александра Вучића са ГС НАТО Јенсом Столтенбергом на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару ове године, као и моја и министра одбране Гашића посета седишту НАТО у марту ове године, потврда су овакве наше опредељености. Усвајање Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP) 15. јануара ове године ће дати посебан допринос даљем унапређењу сарадње у свим областима од заједничког интереса. Србија жели продубљивање сарадње на обострану корист, иако не намерава да постане члан НАТО, и поштује аспирације за чланство у НАТО својих суседа.

Желим вам конструктиван и успешан дијалог током овог семинара, као и пријатан боравак у нашој земљи.

Хвала на пажњи."