На позив министра иностраних послова Аустрије Себастијана Курца и министарке унутрашњих послова Аустрије Јохане Микл-Лејтнер, данас се у Бечу одржава конференција министара иностраних и унутрашњих послова Европске уније (Аустрије, Италије, Словеније и Хрватске), као и министара иностраних и унутрашњих послова Западног Балкана под називом „Заједничка борба против џихадизма".

Теме скупа су актуелна ситуација у борби против тероризма, потенцијална претња коју представљају страни борци, као и спектар мера које могу бити примењене од стране ЕУ и Западног Балкана."

У наставку је говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на првом панелу конфереције "Заједничко решавање проблема џихадизма" :

„Екселенције,
Даме и господо,

Србија је чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима, међу којима, борба против тероризма, свих видова екстремизма и верског фанатизма представља наш хитан заједнички задатак. Србија је опредељена да са партнерима у свету, нарочито са ЕУ, допринесе сузбијању ових претњи на регионалном, европском и глобалном нивоу.

Сложеност питања захтева координирано деловање и посвећивање пажње свим аспектима овог феномена на националном и на међународном нивоу. Србија је увек осуђивала тероризам у свим његовим облицима и све врсте екстремизма и радикализма без обзира ко је виновник, где се он спроводи и који су мотиви извршилаца и присталица.

У суочавању са овим изазовима, од којих је најактуелнији онај оличен у деловању Исламске државе, Србија се одмах прикључила активностима на међународном плану и коспонзорисала је једногласно усвојену Резолуција 2178 у СБ УН, уз више пута поновљену спремност да појача сарадњу и координира активности са свим земљама у региону и ван њега. Србија даје свој допринос и као чланица Глобалне коалиције у борби против Исламске државе.

Србија је веома брзо променила Кривични законик како би био спречен одлазак или транзит лица преко њене територије ради учешћа у сукобима у другим земљама увођењем кривичних дела за такво учешће, као и за организовање, подстрекавање и регрутовање страних бораца.

Србија са посебном пажњом прати феномен џихадизма у свету јер се на њеној територији и најближем окружењу региструје ширење идеја радикалног ислама и регрутовања за џихад у Сирији и Ираку. Србија је и сама суочена са проблемом страних бораца, односно са одласком својих држављана да ратују у редовима Исламске државе, махом преко радикалних исламских проповедника и центара. Њих највише има из Рашке области и са КиМ. Број страних бораца из Србије је релативно мали у односу на укупан број страних бораца Исламске државе (око стотину), али није занемарљив.

Сузбијање тероризма и екстремизма репресивним, војним и полицијским мерама није довољно. Желим да истакнем да је и данашња расправа на овом панелу више него корисна за сагледавање комплементарних мера које треба да делују на саме корене ових феномена. Исламскa државa потенцијалне регруте у Европи тражи међу грађанима исламске вероисповести који се из различитих разлога осећају маргинализовани и као такви представљају лаку мету исламских фундаменталиста.

Веома је важно питање интеграције грађана свих вероисповести и политичких убеђења у модерно друштво засновано на заједничким вредностима и оно је кључно у борби против тероризма, екстремизма и радикализма. Интеграција подрaзумева и слободу верског опредељења и право на идентитет, али и схватање популације која се интегрише да то није на штету њене религијске, етничке и друге припадности и наслеђа.

Посебну пажњу заслужује разматрање места ислама у данашњем модерном европском друштву и неговање културе међуверског дијалога у циљу промоције разумевања и заједничких вредности. Одговорност за то заједнички лежи на држави и њеним институцијама, верским лидерима и друштву у целини, како се не би стварало погодно тло за фундаменталистичке циљеве. У том смислу мора се избећи свако поистовећивање ислама и екстремизма и тероризма. Зато посебна пажња мора бити посвећена паралелној борби против исламофобије.

Србија жели да да допринос свим мерама на међународном плану у правцу искорењивања екстремизма и радикализма и спречавања терористичких активности. Свака земља без обзира на величину требало би да има своју улогу у складу са својим ресурсима и могућностима, јер тероризам, екстремизам и радикализам не знају за границе.

Хвала на пажњи."