Иступање првог потпредседника Владе Републике Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанаку министара спољних послова држава чланица ЕУ и држава кандидата за чланство који је одржан данас у Риги:

"Уважена висока представнице ЕУ за спољну и безбедносну политику,
Поштовани министре Ринкевичс,
Драге колеге министри,
Даме и господо,

Желим да Вас поздравим и изразим задовољство поводом данашњег министарског састанка који ће, уверен сам, путем размене мишљења о најактуелнијим темама у Европи и њеном суседству, допринети бољој сарадњи држава чланица ЕУ са земљама кандидатима. За нас, као државу која ради на томе да постане чланица ЕУ, драгоцена је прилика да из прве руке будемо упознати са смерницама за дефинисање нове политике европског суседства. Желео бих и да се захвалим нашем домаћину – Летонији за гостопримство.

На почетку, желим да истакнем да је први стратешки приоритет Републике Србије чланство у ЕУ, о чему постоји најшири друштвени и политички консензус. Пут ка чланству у ЕУ сагледавамо као историјску шансу за модернизацију и промене, у складу са еврпским вредностима и стандардима.

Иако политика проширења није тема овог уваженог скупа морам да нагласим важност овог питања за наш регион и моју земљу, и да затражим вашу подршку за што скорије отварање првих приступних поглавља. И овом приликом бих подсетио на резултате дијалога између Београда и Приштине, као и на важне политичке одлуке које је донела и које спроводи Влада Републике Србије препознате и од стране ЕУ. Посебно бих се захвалио Високој представници Фредерики Могерини на опредељености да се лично ангажује у нимало лакој улози посредника у овом процесу.

Република Србија посебну пажњу придаје јачању регионалне сарадње и просперитета. Веома смо охрабрени што је ЕУ утврдила нови правац деловања и према нашем региону, а чији је циљ јачање повезаности, пре свега на економском и инфраструктурном плану и привлачење инвестиција, које су кључ развоја.

Екселенције,
Даме и господо,

Желео бих да искористим ову прилику и да се осврнем на председавање Републике Србије ОЕБС-у, које се одвија у изузетно тешком тренутку за Европу.

Од преузимања председавања Организацијом почетком ове године, мојом агендом доминирао је и наставља да доминира конфликт у и око Украјине. Преко милион људи је расељено, више од пет и по хиљада убијено и преко 12.000 рањено.

Крајње је време да се мир устали. Пакет мера договорених у Минску 12. фебруара представља најбољу расположиву мапу пута која води смиривању на истоку земље.

Украјина је на критичном раскршћу. Иако се и даље бележе поједини оружани инциденти у зони конфликта, примирје се, за сада, углавном поштује, али су још увек потребни додатни напори свих страна да би оно постало одрживо и трајно. Наше председавање је у бројним саопштењима позвало стране да истрају у поштовању примирја, како би се омогућило спровођење других елемената Пакета, пре свега, повлачења тешког наоружања и опреме. Желим да подвучем значај и улогу Трилатералне контакт групе, посебно мог представника Хајди Таљавини, за наставак мировног процеса. Протеклих дана Трилатерална контакт група је више пута одржала видео-конференције, са циљем да се обезбеде поштовање примирја, повлачење тешког наоружања и процес верификације. Стране које учествују на овим састанцима, укључујући представнике Специјалне посматрачке мисије, констатују известан напредак у погледу повлачења тешког наоружања. СПМ поздравља до сада постигнути напредак, али за сада не може да га верификује, јер је за то неопходан потпуно неометан приступ читавој територији и појединим локацијама, укључујући зграде. Надамо се да ће у наредним данима по овим питањима бити остварен напредак, како бисмо пуну пажњу могли да посветимо имплементацији политичког дела Пакета мера из Минска. Поздрављамо континуиране напоре лидера „Нормандијског формата". Очекујемо да договор о успостављању 11 кључних тачака за вршење мониторинга од 2. марта значајно допринесе испуњавању задатака Специјалне посматрачке мисије.

Даме и господо,

Показало се да је Специјална посматрачка мисија јединствена и драгоцена у смислу међународног одговора на ову кризу. Посматрачи ОЕБС-а раде под значајним оперативним ограничењима и у изузетно нестабилном окружењу. Поздрављам њихову храброст и посвећеност. Њихова сигурност је за нас од примарног значаја.

Наше председавање је тренутно у пуној мери ангажовано да се Специјална посматрачка мисија ојача кадровски, финансијски и технички. О актуелним потребама Мисије детаљније вас је јуче обавестио генерални секретар Ламберто Занијер. Мандат мисије истиче 21. марта и водимо преговоре о његовом продужењу. Постоји начелна сагласност да мандат буде продужен за 12 месеци, али су још увек отворена нека питања у вези са финансирањем. У циљу јачања и обезбеђивања финансирања мисије, као председавајући ОЕБС-у сам се управо обратио писмом министрима спољних послова држава учесница ОЕБС-а и партнера. Користим и ову прилику да вас, као председавајући ОЕБС-у, позовем да у што краћем року усвојимо одлуку о продужетку мандата СПМ, чиме ће се допринети стабилности и извесности њеног финансирања и функционисања. Посебно бих желео да се захвалим Европској унији и њеним државама чланицама, које, поред осталих видова помоћи, финансирају око 70% буџета СПМ, на свеобухватној помоћи и подршци коју су пружиле Специјалној посматрачкој мисији.

Што се тиче питања везаних за границе, желим да подвучем актуелни значај Посматрачке мисије ОЕБС-а на руским контролним пунктовима Гуково и Доњецк. Упркос ограниченом обиму њених активности, она је и даље једино међународно присуство на међународној украјинско-руској граници. Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а ће наставити да патролира на локацијама на украјинској страни границе, међутим, повећање активности контроле границе ће зависити од безбедносне ситуације на терену.

Даме и господо,

Желео бих да вас укратко информишем да, и поред украјинске кризе као доминантне теме, председавање Србије значајну пажњу посвећује решавању замрзнутих конфликата. Све стране треба да појачају напоре у оквиру договорених формата да се превазиђе постојећи status quo и да покажу више политичке воље за напредак у правцу мирног решења. Верујемо да ће мали, али конкретни кораци допринети унапређењу поверења међу странама и отворити пут за ефикасно решавање проблема. Спремни смо да уложимо додатне напоре како би се обезбедила неопходна политичка воља и подршка њиховом решавању. У том циљу, планирам да као председавајући ОЕБС-у посетим све земље Јужног Кавказа (Грузију, Азербејџан и Јерменију), као и Молдавију.

Даме и господо,

Као председавајући ОЕБС-у, посебно имамо у виду да безбедност у Европи и на ширем простору ОЕБС-а значајно зависи и од ситуације у суседним регионима. У том смислу, желео бих да нагласим значај „Декларације о сарадњи са Медитеранским партнерима ОЕБС", усвојене на Министарском савету у Базелу. Наше председавање посвећује дужну пажњу питањима која су релевантна за шест земаља Медитеранских партнера ОЕБС-а, које су, уједно, и земље Јужног суседства Европске уније. Међу тим питањима, је, свакако, и тероризам и феномен страних терористичких бораца, који представљају озбиљну безбедносну претњу како за регион ОЕБС-а, тако и за његово шире суседство. Због тога смо се определили да током нашег председавања тема конференције ОЕБС-а у првој, политичко-војној димензији, буде борба против тероризма са посебним фокусом на проблем страних терористичких бораца. Сматрамо да након трагичних догађаја у Паризу и Копенхагену дужну пажњу треба да посветимо овом феномену, као значајном за европску безбедност.

Даме и господо,

Чинимо све напоре у правцу обнављања поверења међу државама учесницама. ОЕБС се непрестано ангажује у настојању да се пронађе дипломатско решење за постојећу кризу. Највећи приоритет се даје заштити инклузивног и кооперативног карактера рада ОЕБС-а, као и спречавању да криза ескалира у већу конфронтацију. Европска безбедност и ОЕБС налазе се на критичном раскршћу. Србија као председавајући је у потпуности посвећена раду са главним актерима како би се поново успоставили мир и стабилност у Украјини.

Хвала на пажњи."