Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић одржао је данас уводно предавање новој генерацији полазника Дипломатске академије, генерацији 2014/2015, Министарства спољних послова Републике Србије.

Шеф српске дипломатије пожелео је успешан почетак наставе полазницима Дипломатске aкадемије и истакао да је ова етапа професионалног усавршавања само корак на дугогодишњем путу стицања искуства.
Министар Дачић нагласио је и да ова Влада има историјску шансу да надокнади све до сада пропуштене политичке прилике, истакавши да ће Србији у будућности, све више, бити потребни дипломате, професионалци који ће умети и моћи да очувају, заштите и представе државне интересе.

"Драге, будуће колеге,

Дозволите ми да вас најпре поздравим, и пожелим вам успешно школовање. И то не само због вас, и ваших каријера, већ, пре свега, због чињенице да ће Србији, све више, у подељеном и ускомешаном свету, бити потребни људи, дипломате, који ће умети и моћи да очувају, заштите и представе њене интересе.
Лично, мислим да је дипломатија, у Србији, занимање будућности. Мала смо земља, на вековима нестабилном полуострву, окружени великим силама и њиховим савезима, зависни, пре свега економски, од света – другим речима, само од наше, а сутра ваше, мудрости, зависиће и изглед и будућност Србије, најпре у њеном корачању ка Европској унији, а затим и у самој Унији, већ и данас подељеној на велике и мале, и доста нарогушеној, често и с правом, на овај део континента.
Због свега тога, данас вам нећу причати о настанку дипломатије, још у време грчких полиса, нити о њеној ad hoc примени у време Рима, ни о њеном процвату у доба ренесансе, у Италији, нити о првом министарству спољних послова које је установио кардинал Ришеље, у Француској, 1626. године. Нећу чак ни о првом српском министарству спољних послова, као делу књажевске канцеларије, које је, половином деветнаестог века имало дванаест чланова.
О томе ће ваши предавачи, а моја дужност је, пре свега, да вам кажем шта ваша земља од вас очекује.
И имајте, одмах на почетку, у глави чињеницу да ваш посао, његов назив, потиче од грчке речи "диплома", која, у буквалном преводу, значи: "пресавијен на пола".
И размислите добро о томе, колико год вам, тренутно, изгледало шаљиво. Зато што ваша земља, с правом, очекује и то од вас.
Да знате да се савијете, и да знате да се усправите.
И да знате, када, и зашто, треба урадити једно, или друго.

И, још важније, да будете спремни на све то, без обзира на личну цену коју можете да платите.
Ви постајете представници Србије. То не значи ништа друго, него да дате све Србији.
Ваша слобода, неће бити више ваша, биће слобода Србије.
Ваша правда, биће правда Србије.
Ваш комфор, ваша удобност, могу бити само комфор и удобност Србије.
Сваки ваш добитак – добитак је искључиво Србије.

Дакле, драги пријатељи, ако сте спремни на све то, ако сте вољни и да савијете и подметнете леђа за своју земљу, ако ваш интерес можете да оставите испред ове зграде, и бринете само о интересу Србије – ако је тако, ја ћу бити први који ће вам, за који месец, пожелети добродошлицу у Министарство спољних послова Републике Србије.
И одмах затим, на делу ћу вам показати шта значи све ово о чему сам вам причао.
Упутићу вас на бављење питањима региона, у којем бивша браћа никако да постану добре комшије; гурнућу вас у рад на евроинтеграцијама, у којима је, и још ће дуго тако бити, много више услова него награда; трчаћете од једног до другог дела подељеног света; мораћете да будете и видљиви, али и прихватљиви, и Америци, и Русији, и Кини, и арапском свету и Израелу.
Мораћете да се по цео дан савијате и усправљате, и све то за своју земљу. Без пауза, празника и викенда.
Ми, који смо мали, да би преживели и напредовали, немамо времена за спавање.
Ми, од чијег умећа зависи будућност ове земља, можемо да имамо времена само за то умеће.
Због ње сте овде, и због ње ћете сутра у бели свет.
И запамтите, највећи део тог света, неће вас дочекати као старе пријатеље. Тражиће свашта од вас, гураће своје интересе и своје приче, грлиће вас да би вас угушили, тапшаће вас да би вас повредили.
И ви ћете, на све то имати само један одговор – може све, само Србија не може.
Њу једино не можете да дате.
Уосталом, ако вам то још нисам рекао, од тренутка када постанете дипломате, она више није ваша.
Ви сте њени. И то заувек.
Али, истовремено, и они, који њено име, данас, могу чинити славним. Који могу да се изборе за њено поштовање, њен углед и њену част.
Ви, и то највише ви, чак и када будете савијени, њу можете да учините усправном.
То ће вам, на крају, бити једини посао који имате. Ваша земља и њена усправљеност.
И за тај посао се овде, у овој академији, спремате.
И спремите се добро.

Жури нам се, даме и господо. Жури нам се у Европу, у стабилност, и у велику у лепу будућност.
Према томе, крените и не заустављате се. Србија вас чека. Предајте јој се, тако што ћете постати дипломате.

Хвала вам на пажњи. "