Данашње излагање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића у Центру за европску политику у Бриселу:


„Даме и господо,

Дозволите ми да вам се захвалим на доласку и Центру за европску политику на позиву да вам презентујем актуелни политички тренутак у ЕУ интеграцијама Републике Србије. Иако постоји доста тема о којима можемо да дискутујемо, фокусираћу се на неколико питања - актуелно стање у преговарачком процесу и усаглашавање спољне политике Рeпублике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Као што вам је познато, као први спољнополитички приоритет Република Србија је поставила пуноправно чланство у Европској унији.

Европска перспектива била је кључни фактор који је допринео успеху дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на Западном Балкану. На овом примеру показује се и међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.

Захваљујући европској перспективи, отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема – решавају се дијалогом. У том смислу, европска перспектива је суштински допринела унапређењу регионалне сарадње и свеопштем јачању односа. Кризна ситуација изазвана поплавама у мају ове године још једном је показала величину, снагу и значај солидарности у региону.

Данас сам у Бриселу учествовао на билатералном скринингу за поглавље 31, Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика, у намери да својим личним присуством покажем значај коју придајемо овом питању.

Дозволите ми да вас подсетим да је процес анализе усклађености правних тековина Републике Србије и ЕУ, тзв. скрининг, почео септембра 2013. године поглављима 23 и 24. До сада су завршени скрининзи за четрнаест поглавља (2, 3, 5, 10, 11, 15, 19, 20, 23, 24, 26, 29, 32 и 35), док су за седам поглавља (1, 8, 12, 18, 21, 30 и 31) скрининзи у различитим фазама. Свеукупно, интензивно се ради на 21 поглављу.

Свесни смо да неке од чланица ЕУ још увек нису заузеле дефинитиван став око динамике и редоследа отварања преговора по поглављима, али ће и поред тога Република Србија несмањеном динамиком наставити процес свеобухватних реформи и испуњавања постављених циљева, како би и на тај начин показали да смо поуздан и предвидљив партнер Европској унији.

Усвајањем Извештаја о скринингу за Поглавље 32 (Финансијска контрола), испуњен је први формални услов за отварање преговора у овом поглављу. И наша преговарачка позиција је тренутно у фази усвајања. Србија очекује да, у току италијанског председавања, дође до отварања Поглавља 32, које нам је посебно важно у контексту реформи финансијског сектора и обезбеђивања макроекономске стабилности. Свесни смо да се отварање поглавља 32 често везује за претходно отварање поглавља 35 али ту реално постоје објективни проблеми.

Питање поглавља 35 (мониторинг имплементације договореног у дијалогу Београда и Приштине) је нешто чему придајемо велику пажњу. Непостојање владе у Приштини онемогућава наставак дијалога на високом политичком нивоу и отежава спровођење до сада постигнутих договора и самим тим додатно компликује процес нормализације односа Београда и Приштине, а самим тиме, и за нас изузетно важно, отварање поглавља 35. Независно од тога, Србија остаје доследна у свом опредељењу за имплементацију Бриселског споразума у циљу нормализације и стварања услова за миран суживот Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

У периоду до приступања ЕУ, од Републике Србије се очекује да постепено усклађује своју спољну политику са ставовима ЕУ (члан 10. Споразума о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ).

Након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године и подношења захтева за чланство у ЕУ, 2009. године, Република Србија је урадила пуно на обезбеђивању што већег степена сагласности са спољном и безбедносном политиком ЕУ. У том смислу, уколико посматрамо ниво придруживања Србије декларацијама Савета ЕУ од 2010. године, видимо константан раст у придруживању – 2010. године, од 48 декларација, подржали смо 33 (68,7%); 2011. године, од 65 декларација, подржали смо 60 (92,3%); 2012. године, од 66 декларације, подржали смо 64 (97%); 2013. године, од 32 декларације, подржали смо 29 (90%).

До пада у стопи придруживања поднесцима ЕУ дошло је током функционисања Владе у техничком мандату, због тога што се она у том капацитету није изјашњавала по оваквим питањима, али је, након формирања нове Владе, настављен позитиван тренд, те се Република Србија придружила практично свим декларацијама Савета ЕУ, изузев оних које су се тицале кризе у Украјини.

Континуирано истичемо нашу пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету свих чланица УН, укључујући Украјину, али се Република Србија – имајући у виду сопствена искуства из прошлости, као и историјске, културне и економске везе за Руском Федерацијом – не може придруживати санкцијама ЕУ према РФ. То, међутим, не значи да ће користити ситуацију која је настала међусобним увођењем санкција између РФ и ЕУ да би подстицала свој извоз на руско тржиште. За Републику Србију је Руска Федерација изузетно значајан партнер и са великом пажњом радимо на развијању међусобних односа. Уз то, Република Србија је у највећој мери енергетски зависна од Русије, што је позиција коју свакако разуме велики број држава чланица ЕУ.

Даме и господо,

Дозволите ми на крају да вам укажем на једну чињеницу а то је да процес усаглашавања ставова између Републике Србије и ЕУ заправо не постоји, јер Република Србија у њему не учествује, односно није консултована у процесу формирања ставова, нити је представник Републике Србије икада позван на састанак тим поводом. Имајући у виду да је Србија кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, тај процес би морао да одражава наш партнерски однос, а не да се своди на достављање захтева e-mailom. Питања која се на овај начин третирају су веома озбиљна и треба да одражавају заједничке позиције ЕУ и нас кандидата. Oна заслужују да буду третирана на адекватан и конструктиван начин.

Хвала на пажњи."