Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић рекао је данас у говору на Министарском састанку ОЕБС на маргинама 69. заседања Генералне скупштине Уједињених нација да процес и решавање кризе у Украјини треба посматрати у ширем контексту, што ће резултирати смањивањем могућности да се овакве кризе понављају у региону ОЕБС-а у будућности. „Украјински криза недвосмислено указује да је без одлагања потребна заједничка акција и приступ заснован на дијалогу", рекао је министар Дачић.

"Господине председавајући,

Поздрављам ову вашу иницијативу да разменимо мишљења о европској безбедносној структури у светлу актуелне кризе у Украјини. Иницијатива је правовремена и помоћи ће да сагледамо како да у наредном периоду оснажимо ОЕБС.

Делимо оцену да криза у Украјини представља велики изазов за европску безбедност и доводи у питање сам концепт заснован на темељним политичким документима као што су Хелсиншки финални документ, Париска повеља за нову Европу из 1990. године и Истамбулска повеља за европску безбедност из 1999. године. Идеја која је негована деценијама, кроз заједнички дух и акцију у оквиру КЕБС-а и ОЕБС, је подривена растућим неповерењем уместо да доведе до очекиваног заједничког напора држава учесница за доградњом оствареног.

Желео бих да нагласим да смо од самог почетка украјинске кризе, у више наврата исказали наш став о нормама и вредностима којим треба да се воде државе на међународној сцени, заснoваним на поштовању међународног права утемељеног на Повељи УН и дијалогу као једином начину мирног решавања криза.

Поздравили смо Споразум о прекиду ватре који је постигнут у Минску у оквиру Трилатералне Контакт групе и изразили смо наду да ће овај Споразум означити почетак мировног процеса који не само да ће решити тренутну кризу у Украјини, него дати подстицај за обнову свеобухватаног дијалога о европској безбедности.

Овај процес и решавање кризе у Украјини треба посматрати у ширем контексту, што ће резултирати смањивања могућности да се овакве кризе понављају у региону ОЕБС-а у будућности. Да би се то постигло, државе учеснице треба да раде на обнови консензуса о европској безбедности, прво и пре свега потврђујући основне норме, принципе и обавезе ОЕБС и њихову пуну примену у доброј вери.

У протекле четири деценије, ОЕБС је еволуирао у позитивном правцу. Организација је систематски развила флексибилни и софистицирани механизам за ефикасно деловање у свим фазама сукоба, нарочито у погледу раног упозоравања и раног реаговања. Ово је било могуће због политичке воље држава учесница да се укључе у заједничке процесе и захваљујући неутралном и свеобухватном карактеру ОЕБС као безбедносне организације. Специјална посматрачка мисија у Украјини је најновији пример таквог напора.

Верујемо да ОЕБС као највећa регионалнa организацијa има велику улогу у спречавању и решавању сукоба, а да његове специфичне потенцијале треба максимално искористити у сарадњи са другим међународним организацијама, посебно УН, сходно Поглављу VIII Повеље, које представља добар оквир за продубљивање сарадње.

Украјински криза недвосмислено указује да је без одлагања потребна заједничка акција и приступ заснован на дијалогу. Без обзира на тренутне изазове, и даље постоје области од заједничког интереса. На њима треба радити што је могуће више, како би се створило окружење у којем се може повратити међусобно поверење држава учесница. Сматрамо да Хелсинки +40 просец, који је у садашњим околностима пао у заборав, пружа одговарајући оквир за решавање ових питања. У остваривању заједничких настојања, требало би да извучемо поуке како из позитивних, тако и из негативних претходних искустава док радимо на мирном решавању кризе у Украјини, све то у циљу да поново консолидујемо европску безбедност као заједнички пројекат и оснажимо улогу ОЕБС-а и његову способност да делује.

Хвала на пажњи."