Говор првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација о раду УНМИК:

„Поштовани господине Председавајући,
Уважени чланови Савета безбедности,

Даме и господо,

Дозволите ми да вас поздравим и да вам се захвалим на пажњи коју континуирано посвећујете питању Косова и Метохије. Представља ми велико задовољство што поново имам прилику да се обратим овом уваженом телу поводом напора који се под окриљем Уједињених нација већ петнаест година улажу с циљем проналажења трајног и одрживог решења за питање Косова и Метохије.

Уверен сам да ћемо се сви сложити са оценом да УНМИК има кључну улогу у стварању услова за миран суживот становника Косова и Метохије, безбедан живот свих тамошњих заједница и поштовање њихових људских права. Србија у доброј вери сарађује са Уједињеним нацијама на Косову и Метохији и жели да се та сарадња додатно ојача, обогати и унапреди. Ценимо напоре које господин Фарид Зариф улаже на плану имплементације мандата УНМИК и координације међународног цивилног и безбедносног присуства. Такође, ценимо допринос других међународних организација које преко својих мисија, под окриљем Уједињених нација и у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини. Мислим на ЕУЛЕКС, КФОР и ОМИК, као и на специјализоване агенције УН, попут УНХЦР.

Господине Председавајући,
Дијалог између Београда и Приштине, у склопу којег је 19. априла прошле године у Бриселу постигнут Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, инициран је с циљем проналажења практичних решења за питања која онемогућавају нормалан живот становника Косова и Метохије. Србија очекује да Европска унија настави да олакшава дијалог Београда и Приштине. Верујемо да досадашњи резултати Србије на плану усвајања европских вредности и стандарда, уз даљи напредак на европском путу, представљају прави контекст за стварање адекватног животног окружења и за становништво на Косову и Метохији. С тим у вези, слажемо се са оценом изнетом у Извештају Генералног секретара Уједињених нација да посвећеност како Београда, тако и Приштине европским интеграцијама, у комбинацији са континуираним активним ангажманом Европске уније, представља главну покретачку снагу нормализације односа Београда и Приштине.

Република Србија чврсто је опредељена за наставак конструктивног дијалога са Приштином на свим нивоима, као и за примену до сада постигнутих договора. Србија је савесно испунила до сада преузете обавезе. Нажалост, иста оцена се не може дати и за приштинску страну, која још није предузела кораке неопходне за пуну имплементацију договореног у Бриселу, почев од усвајања законских аката о амнестији, буџету, локалној самоуправи. Јачању међусобног поверења не доприносе ни проблеми на које српски званичници наилазе приликом одласка на Косово и Метохију - у овом извештајном периоду, примера ради, 25. јуна забрањен је улазак официру за везу Дејану Павићевићу.

Уважени чланови Савета безбедности,
Поред разматрања кварталних извештаја на седницама Савета безбедности, реалан увид у ситуацију на Косову и Метохији може се стећи једино узимањем у обзир шире слике о степену интегрисаности српског и другог неалбанског становништва у политичке, економске и друштвене токове у Покрајини. Ова слика открива постојање суштинског јаза између међународних стандарда и законодавног оквира и стања на терену које карактеришу међуетнички инциденти, нерешена имовинска питања, ограничен приступ услугама јавних служби за припаднике неалбанских заједница, као и њихово неповерење у рад институција. Стање на Косову и Метохији је и даље тешко, Срби живе у сталном страху, а незапосленост у српским срединама је рекордна. Све то представља препреку за нормализацију односа и успостављање међу-етничког поверења, као и потенцијалну претњу по стабилност и безбедност у ширем регионалном контексту.

У ноћи између 18. и 19. јуна, у селу Љевоша, у општини Пећ, обијене су и опљачкане четири повратничке српске куће. У ово село се током 2005. и 2006. вратило око двадесет Срба. Ово није први пут да се Срби повратници застрашују с циљем одвраћања од повратка у своје домове. Ублажавању атмосфере неповерења не доприносе ни арбитрарна хапшења локалних Срба, попут Јовице Дејановића из Прилужја и Ђорђа Бојковића из Бабиног Моста код Обилића. Посебно бих истакао случај Оливера Ивановића, лидера грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда", притвореног у јануару месецу под сумњом да је учествовао у наводним злочинима почињеним током 1999. и 2000. године. Оливер Ивановић је и даље у притвору, а оптужница против њега подигнута је тек половином августа. Влада Србије је гарантовала да ће се он појављивати у процесу, те је одбијање да се пусти из притовора непоштовање Владе Србије која је толико допринела нормализацији односа. Захтевамо да Оливер Ивановић буде пуштен из притвора.

Подаци о броју етнички мотивисаних напада на припаднике неалбанских заједница остају непотпуни, без објашњења будући да на Косову и Метохији није успешно окончана ниједна истрага о починиоцима напада у којима су жртве Срби или њихова имовина. У протеклих 15 година, проценат откривених и процесуираних починилаца напада на припаднике српске и других неалбанских заједница нешто је већи од нуле. Лицима која су учествовала у етнички мотивисаном мартовском насиљу 2004. године, једином погрому спроведеном на тлу Европе у XXI веку, суђено је према одредбама прекршајног поступка за изазивање нереда на јавном месту.
Истовремено, не постоји јавно доступна евиденција о етнички мотивисаним нападима на припаднике српске и других неалбанских заједница. Обим и врста оваквих напада прикривају се њиховим сврставањем у општи криминал. Порука која се тако шаље Србима и другим неалбанцима, посебно повратницима, је да нису добродошли. На тај начин, етнички мотивисан криминал се деперсонализује, а кривична дела на штету припадника неалбанских заједница се толеришу.

Још нису пронађени, нити осуђени кривци за убиства, отмице и нападе на Србе почињене од јуна 1999. године.Србија је зато с пажњом пратила истрагу Специјалне истражне јединице ЕУЛЕКС, на челу са главним тужиоцем Клинтом Вилијамсоном, у вези са наводима из Извештаја швајцарског сенатора Дика Мартија, из 2010. године који је одобрен у Парламентарној скупштини Савета Европе, под насловом "Нехуман третман људи и илегална трговина људским органима на Косову".

Желимо да похвалимо труд који су главни тужилац Вилијамсон и сви чланови Специјалне истражне јединице уложили у детаљну истрагу навода из Извештаја сенатора Дика Мартија о злочинима почињеним потив Срба, Рома и косовских Албанаца од стране припадника ОВК.

Не изненађује нас чињеница да су се током свог рада суочавали са бројним препрекама, понајвише са застрашивањем сведока и уништавањем доказа. Са уважавањем прихватамо закључак главног тужиоца Вилијамсона да је сакупљено довољно елемената за подизање оптужнице против лидера ОВК одговорних за прогон Срба, Рома и припадника других неалбанских заједница, као и косовских Албанаца. Како сазнајемо из Изјаве Главног тужиоца, поменута кампања прогона састојала се од убистава, отмица, присилних нестанака, илегалног притварања у логорима на Косову и у Албанији, сексуалног злостављања, као и других облика нехуманог третмана, попут принудног расељавања и уништавања цркви и других религиозних објеката. То је резултирало етничким чишћењем великих размера српске и ромске популације из делова Косова и Метохије јужно од реке Ибар. Сагласни смо са оценом да распрострањеност и системска природа ових злочина представљају основ за гоњење због злочина против човечности и ратних злочина.

Изјава Главног тужиоца о резултатима досадашње истраге свакако представља велики допринос утврђивању одговорности лидера ОВК за злочине према становништву, посебно неалбанском на Косову и Метохији. Правда ће, међутим, бити задовољена само ако извршиоци и налогодавци стравичних злочина - команданти ОВК, који се и данас налазе на слободи, буду судски гоњени. Због тога Србија очекује да се у што краћем року, а најкасније до почетка идуће године, формира специјални суд пред којим ће коначно моћи да се подигну оптужнице против лидера ОВК осумњичених, између осталог, за злочине против човечности и ратне злочине. Уверени смо да ће све земље које поштују међународно право инсистирати на томе.

Распрострањеност и обим злочина који се помињу у Изјави Главног тужиоца захтевају судски епилог, јер једино то може донети правду и мир за велики број жртава и њихове породице. С тим у вези, снажно апелујемо на кључне факторе у међународној заједници да са своје стране учине све што је неопходно како би специјални суд био основан до почетка следеће године. Не сме да се догоди, као што је то био случај у досадашњим судским поступцима, да због застрашивања сведока одговорни буду ослобођени због недостатка доказа. Сви који су умешани у застрашивање сведока такође морају бити процесуирани и проглашени кривим.

Истовремено, морамо заједнички радити на утврђивању судбине несталих лица. Као што је наведено у Изјави главног тужиоца Вилијамсона, на овом плану је урађено недовољно и морају се уложити додатни напори.

Србија ће као и до сада учинити све да се обезбеде додатни докази за трговину органима. Неопходно је да и друге државе уложе напор како би докази о трговини органима нашли пут до специјалног суда.

Будући да почетак рада специјалног суда делом зависи и од одлука које треба да буду донете у Приштини, апелујемо на све политичке актере на Косову и Метохији да имају у виду да од њиховог савесног деловања зависи постизање правде за почињене злочине.

Господине Председавајући,

Са забринутошћу пратимо судски процес против такозване "Дреничке групе", започет у мају месецу пред Основним судом у Митровици, због разлога наведених и у Извештају који је пред нама, где су тројица од седморице оптужених чланова бивше ОВК успели да побегну из установе у којој су били на медицинском третману. Резултате интерне истраге о овом случају ЕУЛЕКС је оценио као лоше и без информација од кључног значаја.

Истакао бих још једно питање које се спомиње у Извештају а односи се на доношење „Закона о изменама и допунама закона који се односе на мандат Мисије владавине права Европске уније на Косову и Метохији". Овим законом се мења састав судских већа која поступају како у кривичним, тако и у парничним предметима, у којима постоји надлежност Мисије ЕУЛЕКС, и то тако да је број судија привремених институција самоуправе увек већи од броја судија ЕУЛЕКС .
Ово посебно наводим због спорова који се и даље воде пред Посебном комором Врховног суда Косова за питања у вези са Агенцијом за приватизацију, као и случајева који спадају у надлежност жалбених већа везаних за одлуке Косовске комисије за имовинске захтеве, а у којима су оштећене стране у већини Срби и други неалбанци.

Имајући у виду важност спровођења мандата Мисије ЕУЛЕКС, посебно део који се односи на обезбеђивање адекватне истраге, процесуирање и извршење пресуда у погледу ратних злочина, тероризма, организованог криминала, корупције, међуетничких злочина, финансијско-економског криминала и других озбиљних кривичних дела, поставља се питање спремности правосудних органа привремених институција самоуправе да непристрасно, савесно и професионално одговоре задатку који им је поверен. Ово наглашавам јер последњи Извештај Европске комисије о напретку Косова за 2013. годину, указује на потребу побољшања извршења одлука о кршењима људских права, бројне нерешене имовинске случајеве пред судовима, који се управо односе на накнаду штете и међуетничке спорове који се безразложно одуговлаче.

Поменуто нас подсећа на значај континуираног надгледања и оцене рада правосудних и других органа Привремених институција на Косову и Метохији, те одговарајуће процене њихове спремности да преузму извршне надлежности које сада има ЕУЛЕКС, као што је предвиђено одлуком о реконфигурацији ЕУЛЕКС из јуна месеца. Желео бих да подсетим уважене чланице Савета безбедности, као тела које је усвојило резолуцију 1244 (1999) којом је донета одлука о успостављању УНМИК на челу са Специјалним представником Генералног секретара УН, да се надлежности резервисане за Специјалног представника Генералног секретара УН могу преносити на привремене институције само уз његово овлашћење. Чињеница да су те надлежности биле поверене ЕУЛЕКС не умањује овлашћења и одговорност Специјалног представника Генералног секретара УН.

Господине Председавајући,

Дешавања око моста у Косовској Митровици, јуна месеца подсетила су нас колико је дуг пут помирења међу заједницама. Уклањање барикада на северној страни моста на реци Ибар представљало је акт добре воље тамошњег српског становништва. Насупрот томе, реакција њихових албанских суграђана није била добронамерна и само је допринела продубљивању нетрпељивости.

Управо је крхкост ситуације у Покрајини један од разлога због којих Србија инсистира на несмањеном присуству и деловању мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. Од изузетне је важности поверење које српска и друге неалбанске заједнице имају у мисију Уједињених нација, као главног гаранта њиховог опстанка у Покрајини.

У том контексту не сме се дозволити слабљење улоге која је поверена мисији УН која представља гарант и основ за деловање и свих других међународних мисија на Косову и Метохији. Са забринутошћу гледамо на покушаје маргинализације УНМИК, односно на смањење његовог обима, како по броју међународног субстантивног особља, тако и по активностима на терену. Надамо се да буџет УНМИК, усвојен у јуну месецу, иако редукован у односу на прошлогодишњи, неће негативно утицати на реализацију конкретних задатака мисије, међу којима су и верификација броја повратника и интерно расељених и заштита мањинских заједница.

Господине Председавајући,

Влада Републике Србије у потпуности је посвећена нормализацији односа са Приштином, што је потврдила позивом Србима са пребивалиштем на Косову и Метохији да учествују на превременим општим изборима 8. јуна. Нажалост, у покушају да остваре своје бирачко право грађани српске националности, посебно интерно расељени, поново су се суочили са бројним препрекама од дискутабилног правног тумачења изборних прописа до признавања права да буду унети у бирачки списак. Укупно 30.000 расељених лица, од чега 26.000 из централних делова Србије, послало је пријаве за гласање Централној изборној комисији. Од 26.000 поменутих пријава прихваћено је мање од половине, а одбијене су послате на жалбени поступак. Централна изборна комисија усвојила је 200 од укупно 9000 жалби. Број Срба са правом гласа умањен је у односу на локалне изборе у новембру 2013. године.

Сама по себи говори чињеница да је у бирачке спискове било уписано чак 20.000 покојних особа, а да је након уклањања њихових имена број регистрованих бирача и даље већи од укупног броја становника Косова и Метохије.

Нови Закон о општим изборима налазио се у фази скупштинске расправе у тренутку расписивања превремених избора и није усвојен. Централна изборна комисија је одлучила да се, без новог изборног закона, позове на одредбе уставних амандмана из 2012. године, са негативним последицама по број мандата за српску заједницу. Конкретно, Грађанска иницијатива "Српска листа" остала је ускраћена за шест додатних посланичких мандата.

У Нацрту закона о општим изборима поједина предложена решења директно умањују права припадника мањинских заједница на Косову и Метохији. Верујем да се сви можемо сложити да се политички не може оправдати ситуација да прихватање дијалога и учешће припадника српске заједнице у раду покрајинских институција буде праћено смањењем обима њихових права.

Уважени чланови Савета безбедности,

У општинама са српском већином у северном делу Покрајине испуњени су услови за формирање Заједнице српских општина, као што је предвиђено Бриселским споразумом. Очекујемо да Приштина у догледно време оконча постизборне процесе, како би се омогућило формирање Заједнице српских општина, односно усвојио правни оквир потребан за остваривање њених надлежности. То би био прави показатељ посвећености приштинске стране имплементацији постигнутих договора, допринело би јачању поверења у покрајинске институције и представљало важан корак у правцу остваривања напретка у међусобном дијалогу.

Уважени чланови Савета безбедности,

Дозволите ми да се посебно осврнем на положај интерно расељених лица, чије решење у највећој мери зависи од постављања политичких актера у Приштини. Специјални известилац Уједињених нација за људска права интерно расељених лица Чалока Бејани представио је у Савету за људска права, јуна месеца Извештај о својој посети Србији у октобру прошле године. Специјални известилац је позвао власти у Приштини да уложе напор да обезбеде ефективну примену законских решења и појачају политичку вољу за постизање трајног решења за интерно расељена лица. Такође, указао је на ургентну потребу решавања имовинских питања.

Стварање реалних услова за повратак интерно расељених лица у њихове домове један је од кључних фактора у процесу помирења.

Повратак интерно расељених лица на Косово и Метохију онемогућава се административним препрекама, до границе у оквиру које администрација у Приштини може да настави са формалним позивањем на демократију и мултиетничност. Прописана документа и процедуре за повратак, уместо да олакшају, у пракси представљају непремостиве препреке за било какав, а камоли одржив повратак. На тај начин се врши имплицитан притисак на интерно расељена лица у правцу локалне интеграције у срединама ван Косова и Метохије, с крајњим резултатом присилног мењања демографске слике.

Република Србија је земља са највећим бројем интерно расељених лица у Европи – њих 230000, од којих 18000 на Косову и Метохији. Према нашим проценама, између 2000 и 4000 интерно расељених остварило је одржив повратак на Косово и Метохију. Низак степен повратка у највећој мери је узрокован одсуством основних услова за повратак и нормалан живот, што потврђују и извештаји Генералног секретара УН Савету безбедности – према наведеном у Извештају који је пред нама, УНХЦР је у периоду од априла до јуна месеца регистровао свега 49 добровољних индивидуалних повратака припадника неалбанских заједница.

То се дешава у присуству међународне цивилне администрације, чија је једна од главних одговорности, у складу са мандатом по основу резолуције Савета безбедности 1244 (1999), обезбеђивање сигурног и неометаног повратка свих избеглих и интерно расељених.
Стварање услова да српско и друго неалбанско становништво ужива основна људска права и права која им припадају као невећинском становништву свакако би допринело побољшању опште атмосфере за повратак интерно расељених.
Програми за јачање поверења које спроводе УНМИК и друге мисије које делују на Косову и Метохији несумњиво су од користи у процесу помирења међу заједницама, али не могу бити довољни. За стварање одрживе атмосфере толеранције су неопходни политичка воља и свеобухватан приступ Привремених институција самоуправе у Приштини. Подразумева се уз подршку надлежних међународних организација. Очекујемо да Приштина озбиљно узме у обзир препоруке садржане у оцени примене на општинском нивоу Закона о употреби језика из 2007. године, коју је ОЕБС објавио у јуну месецу. Закључак ОЕБС је да се закон примењује парцијално због одсуства политичке воље и непостојања потпуног разумевања дате обавезе.
У извештају Европске комисије о напретку Косова у 2013. години, између осталог је истакнут проблем константних напада на верско наслеђе, посебно српске православне цркаве и гробља. Такође, указано је на незадовољавајућу имплементацију антидискриминационог закона, бројне нерешене имовинске случајеве пред судовима који се односе на накнаду штете и међуетничке спорове. Изнет је и проблем одрживог повратка и реинтеграције који се додатно погоршава сталним инцидентима усмереним на повратнике, њихову имовину, верско и културно наслеђе, као и непостојањем одговарајућих економских могућности.
На Косову и Метохији нису омогућени остварење и заштита имовинских права, не само повратника. Не предузимају се никакве мере у предметима фалсификованих купопродајних уговора за некретнине чији су законити власници Срби. О овом проблему објављен је само један извештај – Извештај ОМИК о преварним трансакцијама у региону Пећи из 2009. године, који представља једини систематизован и детаљан преглед кршења имовинских права Срба, иако само у једном региону. Статистички прегледи судских пресуда и предмета прикривају праву слику о великом броју одлука којима се одбијају захтеви поднети од стране Срба за накнаду штете за уништену имовину. Ради се о проблему великих размера, очигледно етнички мотивисаном, јер је уништена имовина искључиво у власништву Срба.
Не могу а да не приметим да се у Извештају наводи само број завршених случајева пред Косовском агенцијом за имовину, који подразумева само број донетих одлука, али не и спроведених, што би конкретно значило, број власника који су уведени у посед своје имовине. То је само још један разлог који је у великој мери утицао и утиче на сам процес повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију.

Велики проблем је и даље приватизација коју спроводи Косовска агенција за приватизацију, раније Косовска повереничка агенција (КПА) у супротности са међународним и европским конвенцијама о људским правима. И даље се спроводи приватизација јавних и друштвених предузећа која се налазе у српским срединама. Продаја наведених предузећа лицима албанске националности доводи до губитка економских ресурса у српским срединама и утиче додатно на исељавање српског становништва.

Последњи у низу оваквих догађаја десио се 9. јуна, када су службеници Косовске агенције за приватизацију ушли у фабрику ФДК „Лола" из Штрпца, преузели документацију, кључеве и печате, поставили своје обезбеђење и радницима српске националности и руководству забранили приступ фабричком кругу.

Такође, у Хотелу Јуниор за који је Косовска агенција за приватизацију донела одлуку о ликвидацији налази се колективни центар за смештај 85 интерно-интерно расељених лица, који би продајом наведеног Хотела били изложени даљем расељавању.

Господине Председавајући,

Желео бих још једном да нагласим да је један од најважнијих приоритета Републике Србије проналажење трајног решења за питање Косова и Метохије, кроз преговоре и дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз уважавање легитимних интереса албанског, српског и осталог становништва Косова и Метохије и уз пуно поштовање мандата Уједињених нација који произилази из резолуције Савета безбедности 1244 (1999).
Србија је отворена за дијалог ради проналажења свеобухватног решења питања Косова и Метохије, пре свега у интересу својих грађана. Немојмо заборавити да се иза свих наших говора, извештаја и иступања налазе људи који једино желе да имају нормалне услове за живот својих породица, који желе да раде, да школују своју децу, да им обезбеде срећно детињство и безбедну будућност, да уживају сва права која им припадају у складу са европским стандардима којима тежи цео наш регион. Ово није ништа мање ни више од онога што желимо и себи. Због тога се извештаји о стању на Косову и Метохији не смеју претворити у бројке. Приликом сваког разматрања ситуације у Покрајини треба да се запитамо колико смо помогли тамошњем становништву да боље живи. Нисам сигуран да су се стекли услови за смањење интереса Савета безбедности за ову тему, што, нажалост, потврђује и јучерашњи инцидент у Копненој зони безбедности у коме је погинуо Стеван Синђелић, припадник српске Жандармерије.
Остварен је велики напредак, али нисмо ни близу циља. Република Србија спремна је да учини све што је у њеној моћи да, као одговорни члан Уједнињених нација, а не само као заинтересована страна, допринесе да се ситуација у Покрајини поправи. Србија је спремна да уложи максималне напоре у даљу стабилизацију и нормализацију прилика на Косову и Метохији јер је мир наш најважнији интерес.

Хвала вам на пажњи и разумевању."