Говор ППВ и МСП И. Дачића на Форуму на високом политичком нивоу ECOSOC-a 7. јула 2014. године.

"Господине председниче Генералне скупштине Уједињених нација

Господине председниче Економско-социјалног савета,

Господине Генерални секретару Уједињених нација,

Драге колеге министри,

Ваше екселенције,

Особита ми је част и задовољство да учествујем на заседању Економског и социјалног савета Уједињених нација на високом нивоу, чији је Србија постала члан после више од две деценије. Желео бих, такође, да нагласим значај Политичког форума на високом нивоу о одрживом развоју који се одржава у оквиру реформисаног Економско-социјалног савета. Циљ реформе ECOSOC-а, као најзначајнијег тела УН у економској, социјалној и области заштите животне средине, је да се ово наше тело још ангажованије, ефикасније и директније суочи са изазовима наше планете и нагомиланим економским, социјалним и еколошким проблемима, чијим последицама смо сви изложени. Као нова чланица ECOSOC-а Србија жели да да пун и активан допринос овој тежњи.

Господине председниче,

Преговори о формулисању циљева одрживог развоја након 2015. године у којима Србија, као чланица Отворене радне групе, активно учествује, представљају један од најважнијих стратешких задатака са којима су УН суочене и поставиће темеље одрживог развоја у првој половини ХХI века. Приликом формулисања развојних циљева потребно је водити рачуна о поштовању општих принципа, пре свега принципа универзалности, јер циљеви треба да буду применљиви за све земље; затим, разумљивости - циљеви морају бити разумљиви за сваког човека и дете о чијој се будућности ради, коначно - циљеви морају бити и мерљиви – све земље морају да примене исту методологију мерења имплементације циљева из Агенде после 2015 године, јер су само тако добијени резултати упоредиви.

Дефинисање циљева и подциљева одрживог развоја за период 2015. године се налази у завршној фази. Јасно је да је циљ искорењивања сиромаштва круцијални циљ, али су циљеви инклузивног образовања, здравља, родне равноправности, одрживе енергије и посебно одрживог економског раста и пристојног запослења за све, као и други циљеви и подциљеви, једнако важни. Јасно је да циљеви везани за климатске промене прожимају све друге циљеве и налазе се у сржи Развојне агенде. Међутим, поставља се питање како ће се ови циљеви имплементирати и на који начин ће се они финансирати.

Република Србија активно учествује у Међувладином експертском комитету за финансирање циљева одрживог развоја. У пуној мери уважавамо принцип, који је проистекао из Монтерејске конференције о финансирању одрживог развоја – да је свака земља првенствено одговорна за сопствени развој и да свака земља првенствено треба да изврши нужне реформе за успостављање ефикасног пореског система, доброг управљања и искорењивање илегалних финансијских токова. Влада Републике Србије чини озбиљне реформске кораке управо у овом правцу. Званична развојна помоћ, међутим, остаје јако битан инструмент, посебно за најмање развијене земље. У условима трансформације глобалне економије, јасно је да приватни финансијски токови и јавно-приватно партнерство треба да имају своје место. Одговорност сваке земље је да створи амбијент, пријемчив за директне инвестиције, како приватног капитала тако и суверених фондова.

Господине председниче,

Чињеница је да се свет драматично променио у последњих 15 година и да поједине земље у развоју бележе знатно више стопе раста него развијене земље. Истовремено, међутим, милијарду људи, превасходно у најмање развијеним земљама, малим острвским земљама и земљама без излаза на море, се још увек налази у условима екстремног сиромаштва. У свету и даље влада неједнакост и неуравнотеженост у развоју како унутар земаља тако и међу њима.

У остваривању циљева постављених Миленијумском декларацијом, Србија је постигла основни циљ и успела да у периоду до 2008. године смањи је број сиромашних за половину. Стопе смртности одојчади, деце и мајки су опале, а стопа завршетка обавезног школовања и даље је на високом нивоу. Нажалост, ситуација се погоршала у доба глобалне финансијске кризе. Стопе незапослености и сиромаштво бележе раст. У Србији је и даље приметна значајна неуравнотеженост у развоју између градског и сеоског становништва, главног града и осталих подручја, посебно југа земље. Као земља средњег дохотка, Србија је суочена са посебним развојним изазовима у искорењивању сиромаштва.

Незавидну економску ситуацију оптерећује и велики број избеглица и интерно расељених лица. Ове рањиве групе представљају један од најкрупнијих проблема са којима се Србија суочава. Србија је на првом месту у Европи по броју избеглица – 42.000 из Хрватске и 16.000 из БиХ, као и по броју ИРЛ – 200.000 са КиМ. Изналажење трајног и одрживог решења за ове рањиве групе остаје један од главних задатака Владе. Нажалост, и даље постоје озбиљне препреке за повратак избеглица у земљу порекла, посебно узимајући у обзир учестале етнички мотивисане инциденте и говор мржње. Због тога смо дубоко забринути због прераног усвајања Препоруке УНХЦР у априлу ове године, о колективном престанку избегличког статуса лицима која су у периоду од 1990. до 1995. прогнана из Хрватске. Од 200.000 ИРЛ са КиМ мање од 5% ИРЛ се вратило својим кућама од 1999.

Господине председниче,

Подсећам да је концепт одрживог развоја први пут формулисан 1987. године у Извештају Брунтландове комисије, која је тада констатовала следеће:

"Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњости, не доводећи у питање могућности будућих генерација да задовоље своје потребе."

Релевантност ове мисли је данас актуелнија но икад пре. То је круцијални задатак међународне заједнице која се суочава са изазовом интензивних климатских промена и суштинским питањем одрживог развоја. Природне катасрофе, које су резултат климатских промена, нису нажалост ове године мимоишле ни регион југо-источне Европе и Србије. Са просечних 100 непогода у 10 година са почетка 19. века, број се крајем 20. века попео на чак 2.800 непогода у 10 година. Поплаве без преседана у Србији у мају ове године, када је у три дана пало кише колико је убичајено за период од три месеца, су проузроковале људске жртве и потопиле више десетина општина. Угрожено је више од милион осамсто хиљада људи, евакуисано је преко 30.000 лица. Појавио се већи број клизишта, инфраструктура је значајним делом оштећена, нанете су озбиљне штете пољопривреди. Поплавама је захваћено 75 000 до 80 000 хектара пољопривредног земљишта. Досада је преко 522 тоне угинуле стоке скупљено и уништено. Према прелиминарним подацима, штета од поплава које су недавно погодиле део Србије износи 1.5 милијарди евра. Користим ову прилику да још једном изразим своју захвалност УН и државама чланицама на брзом достављању хуманитарне помоћи и ангажовању својих тимова за процену штете изазване катастрофалним поплавама. Без великодушне билатералне помоћи и подршке УН, не бисмо могли да помогнемо свим грађанима којима је помоћ била преко потребна.

Активности на ублажавању последица временских непогода представљају императив нашег времена. Потребан је што хитнији развој система адаптације на климатске промене и успостављање механизама за смањење ризика од природних катастрофа. Мора се деловати одмах. Ако се не предузму мере које ће ограничити пораст глобалне температуре за највише два степена Целзијуса, постоји реална опасност да ће екстремне временске прилике, проузроковане климатским променама у будућности бити још интензивније.

Самит посвећен климатским променама у Паризу 2015. године је од круцијалног значаја. У Паризу не смемо да доживимо неуспех, посебно зато што су рањиве групе – сиромашни, стари, деца, људи који живе у удаљеним подручјима – највише погођене последицама климатских промена.

Ефекти природних непогода неминовно погоршавају крхку економску ситуацију у свим деловима света и у региону ЈИЕ и отежавају борбу за смањење сиромаштва, које остаје суштинско питање данашњице. И поред постигнутих резултата у остваривању Глобалних миленијумских циљева, забрињава да су успеси у искорењивању сиромаштва неједнаки и да има региона у којима није забележен успех.

На крају бих подвукао да Р. Србија дубоко цени спремност међународне заједнице да на позив Европске комисије, Француске и Словеније организује Међународну донаторску конференцију у Бриселу 16. јула ове године, на којој ће се на основу анализа ЕУ, УН и Светске банке презентовати донаторима Извештај о процени штете, коју су катастрофалне поплаве оставиле за собом у Србији и БиХ у мају ове године. За Србију је веома важан успех ове Донаторске конференције и овом приликом вас позивам да учествујете на њој.

Хвала на пажњи!"