Обраћање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на Конференцији о Западном Балкану 2014 у Бечу на тему „Европска перспектива и економска ситуација у земљама Западног Балкана".

„Поштоване колеге,
Пуноправно чланство у ЕУ је први приоритет нове Владе Р. Србије. Влада је опредељена да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Наше очекивање је да би, у том случају, Србија до 2020. могла да постане пуноправна чланица ЕУ.

Србија је посвећена спровођењу реформи у свим областима, посебно у области владавине права, унутрашњих послова, заштите људских права и права мањина. Сматрамо да ће нови приступ ЕУ, који је предвидео отварање најтежих поглавља 23 и 24 на самом почетку преговарачког процеса, допринети бржој трансформацији државе и друштва и убрзању преговарачког процеса.
Брину нас гласови и идеје унутар ЕУ да је Унији неопходно успоравање процеса даљег проширења. До сада се показало да је проширење увек доприносило просперитету ЕУ и њеној даљој унутрашњој консолидацији. Након сваког таласа проширења, ЕУ је постајала јача.

Европска перспектива свих земаља региона је суштински утицала на унапређење регионалне сарадње. Она је несумњиво допринела и да се сва отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема – решавају дијалогом. Кризна ситуација изазвана поплавама још једном је показала величину, снагу и значај солидарности у региону.

Европска перспектива била је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на ЗБ. На овом примеру показује се међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.

Сматрамо да су проширење и јачање унутрашњих структура Уније комплементарни процеси, који у синергији доприносе просперитету како досадашњих чланица Уније, тако и држава у процесу приступања.

У наставку процеса проширења очекујемо да свако напредује према учинку и према оствареним реформама. Не очекујемо „гледање кроз прсте", али такође, сматрамо и да би било контрапродуктивно инсистирање на вештачком уједначавању темпа европских интеграција држава аспираната. Очекујемо да ће државе региона наставити да подржавају једна другу и да ће очувати тренд солидарног приступа на путу европских интеграција.
Нова Влада Р. Србије спремна је да се ухвати у коштац са захтевним друштвеним и економским реформама. Економска ситуација у Србији, као и у целом региону, је врло сложена. Због тога би било добро да ЕУ размотри израженију економску и финансијску подршку региону. Овај циљ могао би бити постигнут и кроз прерасподелу средстава финансијске подршке на начин који би омогућио да се део средстава који је намењен за државе чланице додељује и током процеса приступања Унији. Уверени смо да ово не би био само трошак за Унију и њене грађане, већ би, напротив, допринело даљој политичкој стабилизацији и економском развоју региона, чиме бисмо остварили обострану корист и за ЗБ и за ЕУ."