Срби с Косова су данас сто пута безбеднији него пре Бриселског споразума

Одлука Брисела да се Србији одреди датум за почетак преговора нема везе с признањем Косова. И то тврдим с пуном одговорношћу. Не знам да ли бих нашао најадекватније речи да то што одречније звучи.

Одлука о томе да ми улазимо у последњу фазу договарања о учлањењу у ЕУ далеко је комплекснија ствар, а на њу је свакако утицала политика ове владе и разговори Београд – Приштина.

Ако неко замишља, ваљда из неке потребе за сензацијом, да ћемо ми пред саму одлуку о пријему Србије у ЕУ бити условљени да признамо Косово, ми тo нећемо учинити, каже у разговору за „Политику" Иван Мркић, министар спољних послова Србије, одговарајући на питање да ли је Београд пристајањем на овакав преговарачки оквир признао независност Косова и Метохије.

Како другачије да схватимо одредницу из преговарачког оквира да ће Београд убудуће приликом доношења закона морати да поштује „географски оквир"?

Прочитајте Резолуцију 1244, у Резолуцији то стоји. Све владе до сада су се понашале сходно Резолуцији, укључујући и власт у чије је време донета Резолуција.

Хоћете да кажете да ни досад нисмо доносили законе који су важили и за територију Косова?

Која је Влада потписала споразум с Цефтом, споразум о трговини који је свеобухватан, регионални? Није то ова власт. Ми само спроводимо оно што су раније владе прихватиле јер се мора поштовати континуитет раније преузетих државних обавеза. Нема никакве новости. То јесте једна територијална целина по Резолуцији 1244. Јесте истина и да нисмо тамо били присутни с безбедносним снагама.

Али ни са законима, као што кажете?

Сад ћемо бити много присутнији. То треба да се схвати. Ми сада први пут имамо међународну легализацију српског присуства тамо. Садa имате српску заједницу, српске општине које признаје свако и које имају своје ингеренције да могу поступати сходно својим интересима. То мора Приштина да поштује. Садa, пошто смо ми то постигли, неки кажу: „Ви сте попустили". Ко је то попустио? Данас су Срби сто пута безбеднији него пре ових преговора и пре Бриселског споразума и свега онога што је уследило после тога.

Ако је тако, онда нам неће бити проблем ни да потпишемо споразум о свеобухватном нормализовању односа с Косовом?

Нама је циљ да потпуно нормализујемо ситуацију, да тече живот, размењује се роба, да се сви слободно крећу. Ми смо то истицали више пута. Кроз све ово што се догађало у последњих годину дана побољшао се тај амбијент.

Ако за нас није проблем да говоримо о том споразуму, због чега дипломате у Бриселу још не желе о томе да говоре, зашто је то за њих табу?

Они су формалисти. Ми смо познати по свом менталитету, мало разбарушеном. Они чекају текст, чекају одлуку својих шефова. Када је буду добили онда ће нешто коментaрисати и то у стриктно дефинисаним оквирима. Они су сви врло посвећене бирократе и свако поштује свој делокруг рада. Али, ми смо из тог некоментарисања одмах спремни да доносимо разне закључке.

Да ли је у вашем приступу задржана Јеремићева доктрина о четири стуба спољне политике?

Не бих правио ту врсту дефиниције. У међувремену, ми смо радили на томе да реализујемо приоритет наше спољне политике. А приоритет је да се приближимо ЕУ и то смо урадили. Приоритет је био да имамо и одличне односе са САД, Русијом, с Кином. Је л' имамо боље односе у ових годину и по дана? Имамо. Колико се ствари десило на релацији Београд–Вашингтон...

Немамо амбасадора у Вашингтону?

Амбасадор у Вашингтону је напустио позицију 2. децембра. Мислите да се за двадесет дана нешто десило? То је смешно. Знате колико пута ми овде чекамо по шест месеци неке амбасадоре? Мислите да су упропашћени односи с тим земљама? Назначавањем те чињенице да је престао мандат донедавном амбасадору и да се тамо већ није појавио други показује се непознавање и неразумевање дипломатске праксе. Некада је чак боље имати доброг отправника послова него пошто-пото послати амбасадора. Иначе се увек прави пауза у преузимању амбaсадорских дужности, обично око шест недеља.

Да ли то значи да ви чекате тих шест недеља?

Не чекам, предложићу, имам у глави ко би то могао бити, али вам нећу открити. Имам чак и више предлога. О томе ћемо одлучивати у другој половини јануара. Ми смо, иначе, у последњих годину и нешто дана променили 56 шефова дипломатских представништава. Углавном им је истекао мандат, али смо неке и раније вратили због незадовољства њиховим радом и непрофесионалног односа према обавезама. Било је и неких искорака у понашању амбасадора који иначе мора да буде најдостојанственији представник земље и да својим понашањем не изазове нерасположење домаћина. Деведесет одсто упражњених места смо попунили, углавном кадровима из МСП-а, каријерним дипломатама, што није била пракса сигурно две декаде.

Да ли је и особа за Вашингтон професионални дипломата?

То нећу да вам откривам. Полазим од тога да увек предложим некога из куће ако ми је на располагању. Појединци за та места су раније углавном регрутовани из странака или преко личних веза.

У јавности се због неких кадровских решења стекао утисак да за „улазак" у ово министарство нису неопходне квалификације, него нешто друго...

То је све нетачно, потпуно нетачно. Не одговара истини и тe подлости уопште нећу више коментарисати. У МСП нико није примљен на противзаконит начин или уз кршење било каквих прописа.

Дакле, ви сматрате да су поменуте особе биле одговарајуће за тај посао?

У сваком случају су биле боље од осталих који су се тог тренутка појављивали као опција. То је сасвим сигурно. У овој служби свако мора да се понаша много савесније и приљежније него у другој служби јер смо ми стално у излогу. Ви зато можда више гледате у МСП. Ко зна шта бисте нашли да одете негде другде? Због тога ово руководство, када види да неко не задовољава у било ком смислу – реагује. Знате колико смо људи ми вратили из иностранства зато што су заборавили зашто су отишли? Неће да разговарају с нашим грађанима, позове их странац, а њих мрзи да изађу из куће и слично.

Како бисте на спољнополитичком плану описали ову годину на измаку?

Треба упоредити 2012. с 2013. и свима ће бити јасно шта је рађено. Сетите се 2012. године, колико нејасноћа, каква су била предубеђења и прогнозе и о нама као народу и о Србији као држави. Пребаците се на крај 2013. године и правите поређење. По свим правцима. Видеће сe да је неупоредиво боље стање. Постигли смо изузетно добар однос са свима који су нам на неки начин били важни, пре свега суседство, a и Европа. Председник Републике је био у Кини и тамо потписао стратешки документ. Кина овде изводи више послова него било где у Европи. Председник Николић се неколико пута видео с председником Путином, а и ја са Сергејом Лавровим. Председник се сретао и с председником Обамом, Бајденом, Керијем... Председник Владе Дачић био је с потпредседником Бајденом и серијом америчких званичника, организоване су му посете с најуспешнијим компанијама. Када је то било? Хилари Клинтон је код нас долазила. Потпредседник Владе Вучић одлази у Америку и тамо га Леон Панета дочекује уз шпалир, сетите се да ли је то било некада пре? Александар Вучић je и у Немачкој примљен с највећим почастима...

Чист ваздух у Обреновцу захваљујући Јапану

Дакле, ипак постоје она Јеремићева „четири стуба"?

Нису то „четири стуба". Све ово што говорим не значи да ми иједног тренутка запостављамо друге земље. Били смо у Латинској Америци и на Куби, с њима планирамо велике пројекте у домену здравства. Ово министарство је израдило, потписало и почело да реализује бар 50 међудржавних споразума.

Имао сам преко 200 сусрета с колегама министрима, па и премијерима и другим високим званичницима. Само од Јапана, захваљујући и мом ангажману, добијамо кредит од 260 милиона евра с каматом која почиње с одложеним роком од око пет година и износиће 0,6 одсто. То је најповољнији кредит у историји.

Захваљујући томе ћемо у Обреновцу од 2015. године имати чист ваздух. Настојимо да добијемо од Јапана кредит за израду фабрике за прераду отпадних вода и комплетирање канализационе мреже у Београду, под поменутим најповољнијим финансијским условима.

Ми ћемо бити и председавајући Оебса. Управо смо изабрани у чланство економско-социјалног савета УН. Србија, која је била позната по проблемима, сада је позвана да решава туђе проблеме. Зар то није признање нашој дипломатији?

Није ова дипломатија позната по голишавим сарадницама него по тешком раду и по томе што се тражи још већи рад, зато што верујемо да наша дипломатија може учинити нешто веома добро за државу.

Рано је још за кандидата за генералног секретара УН

Бивши словеначки председник Данило Тирк се помиње као могући кандидат за генералног секретара УН, а спекулише да би кандидат могао бити и Вук Јеремић. Уколико се то деси да ли ће га наша дипломатија подржати?

Нико не може да уђе у трку ако га његова влада најпре не подржи. Ако наша влада процени да имамо шансе, претпостављам да ћемо избацити нашег кандидата у „орбиту" и покушати да успемо.

А биће сигурно и регионалног договарања јер се све решава по принципу представљености подручја. И кад дође ред на наш регион , договарамо се и покушавамо да предложимо јединственог кандидата. Ако се у томе не успе, иде се на гласање.

Сада је прерано говорити да ли ће Јеремић уопште бити заинтересован за то. Али, ми смо толико далеко од те тачке јер генерални секретар УН Бан Ки Мун има мандат још три године.

Да сам проневерио новац с Кипра не бих радио за 800 евра

Поново је актуелизована прича о судбини српског новца који је наводно завршио на Кипру. Ви сте у то време били амбасадор на Кипру?

Био сам оптуживан да сам учествовао у проневери 17 милијарди долара, па је то смањено на 13 и сведено на не знам колико. Онда бих био јединствен случај који овде ради за 800 евра и који је увео највећу могућу штедњу у ову кућу и пази ко путује, куда путује и колико се уопште троши. Смањио сам за пет пута трошкове путовања у односу на претходнике тако да такве лажне оптужбе не бих више да коментаришем.

Зар ви мислите да би неко могао себе да назива државом, а да тако нешто није испитано? Био сам на Кипру шест година и радио свој посао, више од три године, као једини дипломата. Сад видите како се код нас лако подстакне машта о нечему, како је наводно постојала читава организација која je држала некакве конце...

Је л' ви мислите да сам ја тамо видео неке паре? То је тако бесмислено. Колико знам, преко Кипра су вршена плаћања, али за државне потребе. Нисам имао појма шта се купује. Они који су били уверени у постојање некаквог новца, као што је био министар Динкић, ишли су на Кипар.

Па што га нису нашли? Је ли тамо можда нешто закопано па сад чекамо да неко дође да откопа папирнe новчанице? Никада нисам чуо за такву фаму која дуго опстаје, а нема ниједног јединог доказа.

Катар улаже у спортску медицину

Разматрам могућност да ангажујем Алису Марић да помогне у развијању међународнe спортскe сарадњe. Треба нам неко ко то разуме, она има међународног искуства.

Иначе, када је реч о спортској сарадњи треба рећи да смо ми подржали да се овде доведе Катар који има највећи центар за спортску медицину у свету. Они су изабрали наш Центар за спортску медицину и одлучили да ту инвестирају, да то буде њихов огранак за овај део света. Биће милиончић улагања. Једног дана у Kошутњак ће долазити највећи спортисти на прегледе и лечења.