Министар спољних послова Србије Иван Мркић позвао је Приштину да поштује постигнуте споразуме, а УН да остану на КиМ као "поштен посредник" и гарант да друга страна неће кршити споразуме.
Мркић је на седници СБ УН о Косову подсетио да је у априлу потписан бриселски споразум и истакао да се морају учврстити темељи које је он поставио.

"Први споразум о нормализацији односа је добар почетак, али он само поставља оквир за тежак посао који је тек пред нама", поручио је Мркић и упозорио да се покушаји опструкције споразума не смеју олако занемарити јер "они не значе само повратак у прошлост већи продубљивање увреженог неповерења које желимо да превазиђемо".

Мркић је поновио да Србија није нити ће признати једнострано проглашену независност Косова, захваливши чланицама УН које то нису учиниле.
Према његовим речима, бриселски споразум је потписан како би се олакшало решавање питања од виталног значаја за све људе у покрајини и у нади да ће Приштина делити ентузијазам у превазилажењу проблема с којима смо дуго суочени.

"Међутим, са жаљењем констатујем да то није увек случај. Не знамо да ли постоји политичка воља у Приштини, али знамо да веома недостаје конкретних резултата у решавању проблема људи, посебно оних који муче мањинске групе у покрајини", рекао је министар који сматра да је зато даљи останак УН на КиМ од изузетног значаја за будући развој догађаја.

"Ако заиста желимо будућност у којој ће бити могуће да сви живе у миру и без страха за егзистенцију, морамо учврстити темеље које је поставио бриселски споразум", истакао је Мркић.
Према његовим речима, за то је, поред добре воље и напорног рада, потребан "поштен посредник, не неко ко ће радити посао уместо нас, већ неко ко ће се постарати да сви учесници у процесу буду вођени идејом дугорочног побољшања за све људе, а не идејом доминације етничке већине".

"Србија Уједињене нације види управо у улози неког ко ће непристрасно надгледати процес историјског помирења", поручио је Мркић.
Истичући да би волео да су Београд и Приштина без помоћи са стране могли да постигну споразуме, Мркић је додао да се боји да "баш као што потписивање бриселског споразума не би било могуће без посредовања ЕУ, ни спровођење споразума можда неће бити могуће без активног учешћа УН".

"Чврсто смо решени да докажемо да је Србија дорасла изазовима и задацима с којима је суочена, али нам такође треба гарант да друга страна неће поткопавати већ постигнуте споразуме", казао је министар.
Указујући да је Србија уложила огромне напоре да нађе решења прихватљива за све стране, Мркић је нагласио да би волео да и друга страна уложи напоре И спроведе на терену преко потребне промене.

"Очигледно је да статус кво другој страни много више одговара. Зато претпостављамо да они желе да међународни актери оду из покрајине", навео је Мркић указујући на настојања Приштине да оконча мандат Унмика.
Констатујући да су циљеви две стране по том питану различити, Мркић је поновио да Београд и даље сматра да је бриселски споразум тек почетак а не крај нормализације односа и додао: "Не бисмо упозоравали на покушаје да се поткопају споразуми да за кратко време нисмо уочили читав низ таквих покушаја".

Као пример таквог понашања Приштине министар је навео амандман косовске скупштине на буџетски закон који је, како је истакао, прекршио претходни договор две стране који је у јануару постигла Радна група за спровођење Споразума о заједничком управљању прелазима (ИБМ).

Према споразуму, наиме, средства од трансфера робе појединаца и правних субјеката у општинама на северу КиМ требало је да буду дозначена Фонду за развој севера, али амандман косовске скупштине предвиђа оснивање Развојног фонда асоцијације српских општина на КиМ тако да би средства прво била усмерена у косовски буџет а тек онда у Фонд за развој севера.

Други пример који је навео Мркицх је ситуација у Брђанима где су, према извештају специјалног представника генералног секретара УН Фарида Зарифа, Срби протестовали због покушаја интерно расељених Албанаца да изграде куће у северном делу Косовске Митровице.
"Истина је заправо да Албанци на КиМ настоје да измене етничку структуру Брђана присвајањем земљишта и градњом без дозволе", рекао је министар и додао да су Срби протестовали тек након што су сазнали да Албанци планирају на том локалитету изградњу 172 стана за ветеране тзв. ОВК који ту никада нису живели пре 1999.године.
Мркић је предложио да Зариф зато сачини тачан списак косовских Албанаца који су живели у Брђанима пре јуна 1999. И да га поднесе у следећем извештају.
Он је такође истакао да јачању поверења на КиМ не доприноси ни потписивање војног споразума Приштине са Албанијом и указао да би размена војног персонала, предвиђена тим споразумом, ојачала забринутост мањинских заједница.

"Такав споразум има потенцијал, у случају да се донесе политичка одлука, да угрози безбедност људи на реалан начин и да се понови етнички погром из марта 2004.године", сматра Мркић и упозорава да потписивање споразума шаље јасну поруку свим припадницима неалбанских заједница о томе ко контролише силу.
Како је додао, не треба сметнути с ума да, барем у теорији, споразум предивиђа могућност да Албанија, која има тешко наоружање док тзв. Косовске снаге безбедности то барем формално немају, распореди пуну војну силу.

"Не очекујемо да ће Приштина искористити споразум са Албанијом за војне акције на терену, али морамо да укажемо на последице - застрашивање мањинских заједница", истакао је Мркић, подетивши да исто тако нико није сматрао 2004. да је могућ погром, а да у лето 2011. Приштина пошаље специјалне снаге на север КиМ.
Према његовим речима, ако желимо да учврстимо поверење потребне су нам гаранције да та сила неће бити употребљена.
"Јер ако Срби и други неалбанци на КиМ стално виде да Приштина једно испреговара са Београдом а онда наставља да покушава да спроведе нешто потпуно друго, уместо да градимо трајни мир сви наши покушаји да постигнемо споразуме само ће јачати неповерење међу мањинским заједницама", навео је министар.

Подсетивши да Срби имају проблема и северно, али и јужно од Ибра, он је предложио да за следећи извештај Зариф припреми преглед ситуације у којој живе Срби, Горанци и други неалбанци јужно од Ибра.
Мркић је навео и да су Срби широм Косова суочени с кршењем њихових имовинских права, посебно приликом продаје предузећа у српским заједницама албанским бизнисменима посредством Косовске агенције за приватизацију.

Он је подсетио на став УН да Косовска агенција за приватизацију није правни наследник Косовске поверилачке агенције (КТА) и указао да она постоји супротно ставу Унмика, апелујући да се преиспита одлука о финансирању те агенције, која је, додао је, већ у низу случајева злоупотребила своја овлашћења у интересу већинске заједнице.
Министар је подсетио да према подацима УНХЦР у Србији ззиви 210.148 интерно расљених из покрајине, од тога 70 одсто Срба, те упозорио да се у извештају наводи да се смањује број инцидената према мањинским заједницама, али се не наводи колико је случајева откривених починилаца којима је суђено нити број решених и нерешених случајева, као ни мере које су предузеле власти, било да је реч о полицији, тужилаштву или судовима.

"Наставља се пракса некажњавања насиља над Србима", рекао је Мркић и подсетио да се још не зна ко је убио 14 жетелаца у Старом Гацком 1999. и српску децу у Гораждевцу 2003. године, као и да за погром 2004. у којем је 19 људи погинуло а 4.000 расељено није покренут ниједан судски поступак.
"Ниједан од ових случајева досад није решен, што нас наводи на уверење да на КиМ опстаје кутлура некажњивости", рекао је министар и додао се у таквом окружењу мањине не осећању сигурно, због чега нема више повратника а официр за везу Београда "не би био 118. Србин у Приштини где је не тако давно живело њих 40.000".

На КиМ су се, како је навео, 2012. вратила само 302 Србина, наспрам 464 2001. ссто сведочи о опадању ионако малог броја повратника.
Као један од начина на који Приштина застрашује српско становништво Мркић је поменуо и тајне оптужнице за ратне злочине које се арбитрарно подижу против Срба.
С тим у вези он је позвао Еулекс, у чијој је надлежности да утврђује одговорност за ратне злочине, да објави ту листу како би се смирио страх Срба од неоправданог хапшења.
Шеф српске дипломатије је и овом приликом поновио значај пуне и ефикасне истраге навода о трговини органима и додао да је Србија спремна да И даље сарађује са истражним тимом Еулекса, изразивши очекивање да ће та истрага ускоро донети резултате.

Мркић је критиковао покушаје да се "косовизује" српско културно и историјско наслеђе на КиМ и тако униште докази вековног постојања и опстанка Срба у тој области, а све, како је казао, с циљем да се учврсти тзв. независност Косова.

На крају обраћања, Мркић је поновио да политичка воља Приштине изражена на речима није довољна и да су сада потребни конкретни резултати., да су неопходни велики напори иИ конкретни кораци да се омогући физичка безбедност И имовинска сигурност мањинских заједница, те поручио да те кораке мора направити Приштина али да ће се процесс знатно лакше и брже одвијати уз помоћ Унмика.
"Свесна шансе коју имамо, Србија очекује од међународне заједнице, посебно од УН, даљу помоћ на путу јачања поверења за које сматрамо да је једини здрав темељ за успостављање нормалног живота за све на КиМ", закључио је Мркић.

Мркић: "Свесна шансе коју имамо, Србија очекује од међународне заједнице, посебно од УН, даљу помоћ на путу јачања поверења за које сматрамо да је једини здрав темељ за успостављанеј нормалног живота за све на КиМ

Мркић: Потписивање споразума шаље јасну поруку свим припадницима неалбанских заједница о томе ко контролише силу

Мркић критиковао покушаје да се ,,косовизује" српско културно и историјско наслеђе на КиМ

Мркић о ситуацији у Брђанима

Министар спољних послова Србије Иван Мркић

Седница СБ УН о Косову

Уједињене нације Њујорк