Мркић: „Очекујем позитивну одлуку Савета министара ЕУ"

Србија је последњих месеци водила врло координирану и опсежну дипломатску акцију према свим чланицама Европске уније. Зато сам сигуран да ће Савет министара 28. јуна донети позитивну одлуку за нашу земљу - поручује шеф дипломатије Иван Мркић у фото-финишу напете „бриселске трке". Напомиње да је Министарство спољних послова водило живу активност, да се у последњих десетак месеци састао са 70 шефова дипломатије, 23 председника и 15 премијера. Убеђен је да ће та офанзива уродити плодом.

Које државе су спремне да гласају да се Србији додели датум одмах?

- Експлицитну подршку Србији, на овај или онај начин, дало је више од 20 чланица Европске уније. Насупрот томе, ниједна земља није се изјаснила против одређивања датума! Зар то само по себи не говори шта треба очекивати?

Али Немачка се још колеба. Очекујете ли да Бундестаг уважи напоре Србије? Или ће поново да поставе додатне услове за датум?

- Досад сам добијао само добре сигнале из Берлина. Разуме се да тамо има појединаца или група које би желеле да се према Србији примењује стереотип, по принципу да треба наставити са притисцима и уценама, али та „формула" се показала анахроном и потпуно превазиђеном, због поступака и крајње одговорног понашања наше владе.

Каква је стратегија државног врха, уколико одлука буде одложена? Може ли се доћи до заокрета у спољној политици?

- Не може доћи до заокрета ни до ревидирања спољне политке. То никако није могуће јер спољна политика није нешто што се догађа у индивидуалним животима, па се појединац данас определи за једног партнера, а сутра за другог. У спољној политици постоје датости и константе које се не мењају због једног политичког догађаја, већ су опредељене географијом, историјом, менталитетом становништва, припадношћу одређеној цивилизацији и култури, али и привредним везама. Упоредо са офанзивом ка ЕУ, ниједног момента нисмо запостављали, већ смо напротив, јачали односе и са другим земљама.

Хоће ли дијалог са Приштином бити настављен и уколико не добијемо датум?

- Преговори са администрацијом у Приштини сигурно ће бити настављени, јер је наша држава одлучила да испуни све оно што садржи Бриселски споразум од 19. априла.

И које теме долазе на дневни ред?

- Познато је да су на дневном реду телекомуникације, енергетика и модалитети организовања заједнице српских општина.

Најавили сте нови закон о спољним пословима. Које конкретне промене ће он донети у српској дипломатији?

- Ми се надамо- велике. Циљ је да дипломатија буде успостављена као државни стуб и да убудуће не дели судбину обичног ресора у једној влади. Дипломатије је исувише озбиљна и захтевна професија па стога не трпи стандардизован третман. Она се мора уредити сходно сопственој природи и специфичностима како би постала максимално професионализована.