С наше тачке гледишта заслужујемо да добијемо позитивну оцену у сваком погледу и да ће Европски Савет одлучити да одреди датум за почетак преговора са Србијом о њеном пуном чланству у Европској унији, рекао је шеф дипломатије Србије Иван Мркић у интервјуу португлаској новинској агенцији Луза (Луса) током недевне посете Лисабону.

Одговарајући на питање које су процене Србије о отварању преговора о уласку у ЕУ, имајући у виду да се Немачка још противи, повезујући то с пуном применом споразума о нормализацји односа с Косовом, потписаног у Бриселу у априлу, Мркић је рекао да је истина да постоје нека противљења у Немачкој за одређивање датума тих преговора.

Међутим, ми се надамо да то мишљење неће превладати јер су многи доносиоци одлука у Немачкој свесни напора које је учинила Влада Србије и сада исказују потпуну подршку, рекао је Мркић.

Осврћући се на односе Португала и Србије, он је рекао да су билатерални односи одлични у сваком погледу.Једина је разлика око питања признања Косова, јужне српске покрајине.Ипак, чак и та разлика није препрека за јачање наших односа и пријатељства. Постоји дубоко разумевање, сарадња и чак јача интеракција између нас, јер знамо да је наша будућност заједно у Европској унији.

Улазак Хрватске у ЕУ министар спољних послова Србије је коментарисао речима: Да, ми смо врло срећни што ће Хрватска постати чланица ЕУ. Та чињеница охрабрује Србију такође, јер омогућава да се предузму чак и већи кораци ка том циљу.

На питање да ли може да потврди да Србија више није у рецесији, имајућу у виду да је раст индустријске производње у земљи у прва три месеца 2013. 5,2 процента, према званичним подацима, Мркић је одговорио да су се индустријска производња и извоз повећали и да су предузете мере за смањење буџетског дефицита и да се надамо да ћемо завршити ову годину са стопом раста, од мање више, два процента.

Министар је изразио жаљење Србије због тренутне европске кризе у јужним земљама, укључујући оне у еврозони (Португал, Шпанију, Грчку, Италију...).

Србија жали што поменуте земље доживљавају те тешкоће и пролазе кроз период изазова. Ми јасно нисмо у позицији да преписујемо лек за њихову болест, али уопштено говорећи, пут из тог проблема био би уравнотежење две ствари, мера штедње и смањења потрошње. Ми не подржавамо мере које би могле да се упореде, једноставно речено, с успешним "медицинским" третманом с трагичним резултатом по пацијента, казао је Мркић.