У Министарству спољних послова Републике Србије данас је одржана комеморација трагично настрадалим службеницима Амбасаде Републике Србије у Либији, Слађани Станковић и Јовици Степићу.

Комеморацији су присуствовали председник Владе Републике Србије Александар Вучић и први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, породице настрадалих службеника, пријатељи и колеге из Министарства спољних послова.

Министар Дачић одао је последњу почаст трагично настрадалим колегама, изразивши дубоко саучешће њиховим породицама, истакавши да им је захвалан на доприносу који су својим радом у Либији давали својој земљи:

„Поштовани чланови породица Слађане Станковић и Јовице Степића,

Поштоване колеге,

Поштовани представници медија,

Даме и господо,

Нећу да кажем да као министар данас имам дужност или обавезу да  у име Министарства спољних послова одам последњу пошту радницима Амбасаде Републике Србије у Триполију Слађани Станковић и Јовици Степићу који су трагично страдали у Сабрати у Либији. Моје обраћање овде породицама, пријатељима и колегама Слађане и Јовице осећам пре свега као дуг и скроман израз захвалности свих нас и наше државе према њима двома због онога што су својим радом у Либији давали својој земљи, да би на крају нажалост остали и без живота.

Из поштовања према њима и члановима њихових породица не желим да говорим о томе какви су они били као људи, родитељи и пријатељи. Лично нисам имао прилике да их упознам.

Али после две године на функцији министра спољних послова и својим непосредним ангажовањем у напорима Министарства и Државе у циљу њиховог ослобађања након отмице 8. новембра 2015. године, постало ми је јасно да је Слађана Станковић својим радом била а страдањем постала симбол великог броја радника овог Министарства. Оних који се не виде. Оних који не наплаћују патриотизам. Оних чије породице носе њихов крст а деца одрастају како и где морају и могу. Оних са којима би се сви у Србији мењали ... док се не деси једна Сабрата. Оних без којих не би могла да функционише ни висока политика ни елитна дипломатија, а који су при томе сасвим невидљиви. Слађана је управо била представник те категорије радника Министарства. Њених десет година у Либији са свим оним кроз шта је та земља пролазила може се поредити са најтежим пословима овог света. Кажу да је све то носила са осмехом. Хвала јој.

Иако Јовица Степић није био радник овог Министарства, године које је он провео у Амбасади Републике Србије у Триполију њему дају  пуно право а нама обавезу да га у овим тренуцима сматрамо правим дипломатским представником наше земље. Јер он је, уградивши себе у нашу Амбасаду у Триполију толико година, заиста то и био. Амбасадори и дипломатски кадар у нашој Амбасади су се мењали. Неки у редовној процедури, неки превременим опозивом, неки су били и депортовани, а Јовица је опстајао и трајао. Био је константа тог колектива. Неки кажу зато што је био мудрији, скромнији и стрпљивији од свих својих претпостављених. Прави Србијанац. Кажу ми да нема човека из српске дијаспоре у Триполију, па и у другим градовима Либије, који није знао за Јовицу и његову Јелицу.

Молим чланове породица Слађане и Јовице да приме саучешће читавог колектива Министарства спољних послова, а ја желим да им у овим тешким тренуцима посебно захвалим на њиховом разумевању и  кооперативности са државним органима од тренутка отмице.

Државни органи раде свој посао и истина о њиховом страдању ће бити саопштена породицама и јавности Србије. Нажалост, за Слађану и Јовицу, као и за њихове породице и све нас, једина апсолутна истина је да их више нема. Да ли су њих двоје били мета или колатерална штета или жртве пропуста и грешке биће утврђено. Шта год се од тога испостави као тачно чини ми се да су они пре свега могу назвати жртвама времена у коме живимо и у коме више није тако безбедно шетати ни улицама Париза, Истанбула, Џакарте и других градова у свету због растућих претњи од пошасти тероризма.

Република Србија ће настојати да у наредном периоду деци Слађане Станковић и Јовице Степића помогне на примерен начин.

Србија је учинила све да до овог трагичног исхода не дође и учиниће све да се сазна пуна истина како су и зашто погинули.

Опраштамо се од Слађане и Јовице.

Слава им!"