Процес сарадње на Дунаву је политичко-дипломатска иницијатива која има за циљ "пружање новог политичког подстрека за јачање и развој вишестраних односа између подунавских земаља, без успостављања нових институција". Њиме су обухваћене све подунавске земље, као и поједине земље кандидати за пријем у ЕУ. Процес је инициран у јуну 2001. године од стране Аустрије, Румуније, Европске комисије и Пакта за стабилност ЈИЕ, а званично је успостављен на првој Министарској конференцији, одржаној у Бечу, 27. маја 2002. године. Учеснице процеса су 13 земаља подунавског базена - СР Немачка, Аустрија, Чешка, Словенија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина - Европска комисија и Регионални савет за сарадњу.

Успостављање Процеса као политичког, дипломатског и економског консултативног форума, комплементарног са постојећим регионалним механизмима и иницијативама, има за циљ даље унапређење сарадње и повезивања на Дунаву, а у функцији процеса евроинтеграција. Широка и добро утемељена платформа Процеса, интерес кључних међународних фактора (САД, ЕУ и међународних организација), као и заинтересованост земаља учесница за регионалне и субрегионалне облике сарадње, представљају главне карактеристике ове иницијативе. На овај начин Процес омогућује да дођу до изражаја опредељеност земаља региона за поштовање и јачање демократских принципа и вредности, пуно уважавање националних, верских и културних особености, окренутост ка економском развоју и интегрисању регије у европске структуре.

Основни документи којима се дефинишу стратешки правци Процеса су Заједничка декларација и Принципи и радне методе за функционисање Процеса. Декларацијом се успоставља "процес политичке и економске сарадње земаља подунавског региона са циљем унапређења и интензивирања њихове сарадње у низу области од заједничког политичког, економског, и културног интереса". Процес не представља нови, институционализовани облик сарадње, нити дуплирање са већ постојећим организацијама и регионалним структурама, већ обједињени напор да се кроз заједничку сарадњу и у садејству са постојећим регионалним организацијама и иницијативама оствари напредак у демократизацији, економском развоју и даљој интеграцији региона у европске структуре.

Активности Процеса се одвијају кроз дипломатско-политичку и пословну димензију, у складу са прокламованим циљевима. У периоду између две министарске конференције организују се састанци представника МИП-ова земаља учесница Процеса, како би се разматрале активности на реализацији циљева процеса, сагледале могућности за њен подстицај, односно утврдили евентуални проблеми и дискутовали начини превазилажења, али и допунила листа приоритета по потреби.

Република Србија је активно учествовала на свим досадашњим конференцијама Процеса сарадње на Дунаву, укључујући и председавање Процесом у периоду 2005-2007. године, које је окончано успешним организовањем Треће министарске конференције у Београду 18. априла 2007. године.

Ова иницијатива је изгубила на својој посебности и њене активности у ширем европском контексту преузела је Стратегија Европске уније за Подунавље.