Prema njenim rečima, to što je lončarija iz Zlakuse upisana na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa ima veliki značaj u kontekstu vidljivosti Srbije i međunarodne promocije našeg kulturnog nasleđa, i ističe da je nominacija za upis bila izuzetno ekspertski pimenjena.

Ona je u razgovoru za Tanjug rekla da uvek postoji opasnost da Priština aplicira za članstvo, ali da im za to, kako kaže, mnoge stvari ne idu u prilog.

Pre svega to što je, kako ističe, prošle godine Srbija ponovo izabrana u Izvršni savet (IS) Uneska u kome se razmatraju sve pitanja pre nego što se prenesu na Generalnu konferenciju te organizacije, a uz to Srbija je i član Biroa Izvršnog saveta koje je, još uže telo, i na kome se razmatraju sva pitanja pre nego što dođu u IS.

"S obzirom da smo i članica Izvršnog saveta i Biroa, ta aplikacija bi se prvo tu razmatrala, gde Srbija ima vrlo aktivnu ulogu", rekla je Rastovac Siamašvili.

O tome koliko je jak ugled Srbije u ovoj organizaciji, Rastovac Siamašvili kaže da govori i prošlogodišnja poseta generalne direktorke Odri Azule Srbiji.

"Azule je tom prilikom razgovarala i sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem i sa premijerkom i sa ministrom spoljnih poslova, ministrom prosvete i to je bila izuzetno uspešna poseta. Nakon toga predsednik Vučić je u novembru 2019. učestvovao na 40. generalnoj konferenciji Uneska i tom prilikom se ponovo sreo sa njom. Sa više strana se radi na jačanju pozicije Srbije", objašnjava Rastovac Siamašvili.

Prema njenim rečima, to potvrđuje i pismo generalne direktorke Odri Azule koje je uputila ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću, u kojem je jasno navela da je Srbija jedna od aktivnih država članica Uneska koja promoviše međunarodnu saradnju i da kao članica IS ima vodeću ulogu u oblikovanju doprinosa organizacije naporima vlada sveta na planu agende 2030.

"To ide u prilog i pomaže našim naporima da sprečimo bilo kakve neprihvatljive jednostrane poteze Prištine, da stekne članstvo u Unesku. Sa druge strane nama je izuzetno važno što generalna direktorka Odri Azule čvrsto stoji na stanovištu i ulaže napore u depolitizaciju organizacije. I to je nešto što mi cenimo", rekla je ona.

Kako kaže, za Srbiju je od izuzetnog značaja taj odnos, posebno u kontekstu borbe za očuvanje i obnovu srpske kulturne baštine na KiM.

Dodaje da Srbija svake godine podnosi Centru za svetsku baštinu izveštaj o stanju konzervacije ovih dobara i ukazuje na njihovu ugroženost.

"Mi pozdravljamo aktivnost Uneska u kontekstu zaštite naše kulturne baštine na KiM, ali je za nas apsolutno neprihvatljivo da se aplikacija tzv. Kosova razmatra i mislim da je naša pozicija jako dobra, prepoznaje se naš aktivni angažman, opasnost šta bi jedna takva aplikacija predstavljala za samu organizaciju, ne samo za Srbiju, jer bi vodila jasnoj politizaciji", rekla je ambasadorka.

Ona ističe kao značajno i to što, kako kaže, Srbija angažman u Unesku koristi i za jačanje bilateralnih odnosa sa državama članicama organizacije, gde je pitanje tzv. Kosova jedno od prioritetnih u našoj komunikaciji.

Osim na zaštiti kulturnih dobara na KiM, Srbija je aktivna i u drugim oblastima, poput oblasti obrazovanja, kaže ona i naglašava da je naša zemlja deo grupe koja promoviše multilateralizam i dodaje da se veoma ceni i to što je Srbija najavila donaciju od 30.000 evra za Fond za zaštitu medija kojim upravlja Unesko.

"Naš angažman više u bilo kojoj oblasti prikazuje Srbiju u onom pravom svetlu i to je deo ovog našeg spoljnopolitičkog angažmana. To svakako pomaže i u kontekstu naše borbe za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta", rekla je Rastovac Siamašvili.

Ističe da je to što se Zlakuska lončarija našla na reprezentativnoj listi nematerijalnih dobara Uneska veliki uspeh i dodaje da je nominacija izuzetno pripremljena.

"Prvo je pozitivnu ocenu dalo evaluaciono tela koje čine eksperti iz oblasti nematerijalnog nasleđa što je znatno olakšalo i Komitetu da donese pozitivnu odluku. Apsolutno nije bilo nikakvih amandmana, primedbi i naša nominacija je uspešno vrednovana", kaže ona.

Prema njenim rečima, to ima veliki značaj u kontekstu vidljivosti Srbije i međunarodne promocije našeg kulturnog nasleđa.

"Ovo je četvrti element upisan na tu reprezentativnu listu i to je zaista veliki uspeh. Pored toga što predstavlja jačanje promociju Srbije i bogatsva koje mi imamo, to je i pokazatelj da kada se nešto zaista dobro pripremi, što je bio slučaj i sa ovom i sa svim drugim nominacijama, onda je uspeh zagarantovan", rekla je ona.

Dodaje da je to i pokazatelj ekspertskog rada budući da je nominacija izuzetno pripremljena.

"To je zajednički napor i Etnografskog muzeja i Ministarstva kulture i Nacionalne komisije Srbije za saradnju sa Uneskom. Nadam se da ćemo i u budućnosti imati ovako lepih vesti", rekla je ona.

Objašnjava da je izbor jedan dugotrajan proces i da nije nimalo lak o čemu govori podataka da ekspertsko telo vraća na doradu ukoliko procene da nije potpuna dokumentacija, a taj proces može da traje godinu, dve.

Rastovac Siamašvili dodaje i da je u planu prijavljivanje još nekih kulturnih dobara ali da za sada ne želi da otkrije o čemu se radi.

"Mi imamo čitav niz drugih dobara koije planiramo da upišemo ne samo na reprezentativnu listu nematerijalnog nasleđa, već je značajna i lista svetske baštine gde imamo upisana naša dobra, a imamo i listu planiranih dobara koja kada pripremimo dokumenta ćemo podneti na odlučivanje", zaključuje Rastovac Siamašvili.

 

Tanjug