Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić otvorio je večeras izložbu "Beleške burnih odnosa" u Konaku kneginje Ljubice i tom prilikom održao prigodan govor:


„Ekselencijo,
Poštovana gospođo Korićanac,
Poštovani gospodine Pavlović,
Dame i gospodo,

Čast mi je i zadovoljstvo da Vam se obratim na otvaranju ove izuzetno značajne i interesantne izložbe, čiji naslov na svojstven način govori o odnosu naše dve zemlje i naših naroda u jednom istorijski bitnom periodu i za sve nas, i za Evropu u celini. I samo ovo zdanje, dom ove izložbe, koje je podignuta po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1831. godine, kao privatna rezidencija njegove supruge kneginje Ljubice, svojom arhitekturom odslikava Srbiju - zgrada pripada balkanskom stilu sa zapadnjačkim elementima.

Ne treba da podsećam da je na naše odnose i veze uticala činjenica da su se Srbi vekovima nalazili na prostorima Habsburške monarhije i Otomanskog carstva, ili između njih. Na poziv cara Leopolda Prvog, Srbi su se krajem 17. veka stavili na austrijsku stranu u borbi protiv Turaka, što je, usled promenjenih ratnih okolnosti, dovelo i do Prve seobe Srba 1690. godine i, kasnije, zbog njihovog herojskog držanja i pouzdanosti, ali i značaja za Monarhiju, do privilegija, kojima je car Leopold Prvi ozakonio njihov položaj, garantovao crkveno-školsku autonomiju i pravo jurisdikcije srpskog patrijarha u svetovnim poslovima.

Srbi su bili i deo austro-ugarske vojske, kojoj su tokom dva veka dali 16 generala. Karađorđe se priključio austrijskoj vojsci pod vođstvom generala Laudona u borbi za Beograd 1789. godine. Za Karađorđa to je bila borba za oslobođenje Beograda. Tom vojničkom pohodu Volfgang Amadeus Mocart je posvetio veliki deo rekvijema za Laudona.

Od naseljavanja Srba u Monarhiji u 18. veku počinju da jačaju i trgovinske veze – prvi srpski trgovci dolaze u Beč, a carsku prestonicu počinje da naseljava sve više Srba. Po rečima istoričara Mite Kostića „Beč je postao istinska etnografska sredina sastavljena od mnogih naroda Habszburške monarhije", čiji je jedan deo nesumnjivo pripadao Srbima. Upravo od ovog vremena, od Velike seobe Srba i naseljavanja monarhije, pa sve do tragedije, do koje je doveo Prvi svetski rat, trajao je uticaj i doprinos Habszburške monarhije približavanju, prihvatanju i širenju zapadnoevropske kulture među Srbima.

Beč postaje svojevrstan centar obrazovanja za mnoge Srbe, što je predstavljeno i na ovoj izložbi. U Beču žive i stvaraju neki od naših najvećih ličnosti – Dositej Obradović, Vuk Stefanović Karadzić, kome je Beč bio početna tačka neumorne i beskompromisne borbe za srpski jezik, Djura Daničić, Branko Radičević, Jovan Jovanović Zmaj, Djura Jakšić, Uroš Predić, Paja Jovanović, Kornelije Stanković, Anastas Jovanović i mnogi, mnogi drugi. Oni su svojim delima, znanjem, bogatim iskustvom i uticajem doprineli jačanju veza i unapređenju odnosa dva naroda i nesumnjivo doprineli da naši međusobni odnosi idu uzlaznom linijom. Austrija već 1836. godine šalje svog izaslanika u tada vazalnu Srbiju, a dve države uspostavljaju diplomatske odnose 1874. godine. Upravo u periodu, kojim se bavi i ova izložba, naši odnosi postaju kvalitetniji, obuhvatniji, bolji, a austrijski uticaj veći.

Politički razvoj krajem prve i početkom druge decenije dvadesetog veka učinio je, na žalost, da srpsko-austrijski odnosi postanu suprotstavljeni, a dve države će, u za nas ključnim istorijskim trenucima, biti na različitim stranama. Buran period u odnosima na prelazu između dva veka kulminira nakon atentata u Sarajevu. Pored poznatog tragičnog epiloga, to je u austrijskoj javnosti kreiralo i većinu negativnih stereotipa o Srbima, čiji se tragovi, nažalost, još osećaju.

Međutim, Austrija već godinama podržava proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan i, istovremeno, pruža pomoć i podršku Republici Srbiji u realizaciji strateškog opredeljenja da postane članica Evropske unije.

Austrija je danas najveći investitor u srpsku privredu, sa preko tri milijardi evra investicija i preko 400 austrijskih kompanija u kojima radi oko 20 hiljada ljudi. Srpsko tržište i naši proizvodi postaju atraktivni za austrijsku privredu i ja verujem da će usvojene i planirane reforme Vlade Republike Srbije sa ciljem oživljavanja privrede i poboljšanja investicionog okruženja i poslovnog ambijenta u zemlji biti pravi podsticaj za povećan austrijski interes za poslovanjem i investiranjem u Srbiji.

Danas, sto godina nakon što su odnosi dotakli najnižu tačku, mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da su odnosi između Republike Srbije i Republike Austrije na veoma visokom nivou, stabilni i sveobuhvatni. Imamo redovan i konstruktivan dijalog na najvišem i visokom nivou i izuzetno dobru ekonomsku saradnju. Uveren sam da će naše zemlje nastaviti da unapređuju svoje odnose u obostranom interesu i na dobrobit svojih građana, kao i da će nas evropske vrednosti i dalje povezivati, jer je Srbija deo evropske porodice.

Hvala vam na pažnji."