Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић отворио је вечерас изложбу "Белешке бурних односа" у Конаку кнегиње Љубице и том приликом одржао пригодан говор:


„Екселенцијо,
Поштована госпођо Корићанац,
Поштовани господине Павловић,
Даме и господо,

Част ми је и задовољство да Вам се обратим на отварању ове изузетно значајне и интересантне изложбе, чији наслов на својствен начин говори о односу наше две земље и наших народа у једном историјски битном периоду и за све нас, и за Европу у целини. И само ово здање, дом ове изложбе, које је подигнута по налогу кнеза Милоша Обреновића 1831. године, као приватна резиденција његове супруге кнегиње Љубице, својом архитектуром одсликава Србију - зграда припада балканском стилу са западњачким елементима.

Не треба да подсећам да је на наше односе и везе утицала чињеница да су се Срби вековима налазили на просторима Хабсбуршке монархије и Отоманског царства, или између њих. На позив цара Леополда Првог, Срби су се крајем 17. века ставили на аустријску страну у борби против Турака, што је, услед промењених ратних околности, довело и до Прве сеобе Срба 1690. године и, касније, због њиховог херојског држања и поузданости, али и значаја за Монархију, до привилегија, којима је цар Леополд Први озаконио њихов положај, гарантовао црквено-школску аутономију и право јурисдикције српског патријарха у световним пословима.

Срби су били и део аустро-угарске војске, којој су током два века дали 16 генерала. Карађорђе се прикључио аустријској војсци под вођством генерала Лаудона у борби за Београд 1789. године. За Карађорђа то је била борба за ослобођење Београда. Том војничком походу Волфганг Амадеус Моцарт је посветио велики део реквијема за Лаудона.

Од насељавања Срба у Монархији у 18. веку почињу да јачају и трговинске везе – први српски трговци долазе у Беч, а царску престоницу почиње да насељава све више Срба. По речима историчара Мите Костића „Беч је постао истинска етнографска средина састављена од многих народа Хабсзбуршке монархије", чији је један део несумњиво припадао Србима. Управо од овог времена, од Велике сеобе Срба и насељавања монархије, па све до трагедије, до које је довео Први светски рат, трајао је утицај и допринос Хабсзбуршке монархије приближавању, прихватању и ширењу западноевропске културе међу Србима.

Беч постаје својеврстан центар образовања за многе Србе, што је представљено и на овој изложби. У Бечу живе и стварају неки од наших највећих личности – Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, коме је Беч био почетна тачка неуморне и бескомпромисне борбе за српски језик, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Урош Предић, Паја Јовановић, Корнелије Станковић, Анастас Јовановић и многи, многи други. Они су својим делима, знањем, богатим искуством и утицајем допринели јачању веза и унапређењу односа два народа и несумњиво допринели да наши међусобни односи иду узлазном линијом. Аустрија већ 1836. године шаље свог изасланика у тада вазалну Србију, а две државе успостављају дипломатске односе 1874. године. Управо у периоду, којим се бави и ова изложба, наши односи постају квалитетнији, обухватнији, бољи, а аустријски утицај већи.

Политички развој крајем прве и почетком друге деценије двадесетог века учинио је, на жалост, да српско-аустријски односи постану супротстављени, а две државе ће, у за нас кључним историјским тренуцима, бити на различитим странама. Буран период у односима на прелазу између два века кулминира након атентата у Сарајеву. Поред познатог трагичног епилога, то је у аустријској јавности креирало и већину негативних стереотипа о Србима, чији се трагови, нажалост, још осећају.

Међутим, Аустрија већ годинама подржава проширење Европске уније на Западни Балкан и, истовремено, пружа помоћ и подршку Републици Србији у реализацији стратешког опредељења да постане чланица Европске уније.

Аустрија је данас највећи инвеститор у српску привреду, са преко три милијарди евра инвестиција и преко 400 аустријских компанија у којима ради око 20 хиљада људи. Српско тржиште и наши производи постају атрактивни за аустријску привреду и ја верујем да ће усвојене и планиране реформе Владе Републике Србије са циљем оживљавања привреде и побољшања инвестиционог окружења и пословног амбијента у земљи бити прави подстицај за повећан аустријски интерес за пословањем и инвестирањем у Србији.

Данас, сто година након што су односи дотакли најнижу тачку, могу са задовољством да констатујем да су односи између Републике Србије и Републике Аустрије на веома високом нивоу, стабилни и свеобухватни. Имамо редован и конструктиван дијалог на највишем и високом нивоу и изузетно добру економску сарадњу. Уверен сам да ће наше земље наставити да унапређују своје односе у обостраном интересу и на добробит својих грађана, као и да ће нас европске вредности и даље повезивати, јер је Србија део европске породице.

Хвала вам на пажњи."