|
|
| Aktuelno |
| + larger fontnormal font- Smaller font |
|
PONEDELjAK, 25. JANUAR 2021.
Selaković pozdravio novu generaciju polaznika Diplomatske akademije Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković pozdravio je danas novu generaciju polaznika Diplomatske akademije ministarstva i tom prilikom istakao da je za razumevanje pozicije naše države i spoljne politike Srbije od izuzetne važnosti shvatanje međunarodnih okolnosti i odnosa. „Znanja i veštine koje ćete steći upravo ovde na Diplomatskoj akademiji, doprineće vašem boljem razumevanju međunarodnih odnosa, spoljnopolitičkom položaju Srbije, ali i mogućnosti boljeg i efikasnijeg sprovođenja naše spoljne politike i realizacije naših spoljnopolitičkih prioriteta", rekao je ministar polaznicima. Kako je dodao, na prva pominjanja srpske diplomatije nailazimo u „Žitiju Svetoga Save", a potom i u vremenu Srpske Despotovine, kada su prvi izaslanici srpskih despota Stefana i Djurđa - vojvode Vitko i Nikola, odlazili u specijalne diplomatske misije u inostranstvo. Srbija je, kako je ukazao Selaković, ponosna i na tradicije srpske diplomatije novoga veka i diplomate poput Ilije Garašanina, Jovana Ristića, ali i Nikole Pašića, koji je, kako je objasnio, jedan od retkih srpskih političara koji je izuzetno dobro poznavao istoriju međunarodnih odnosa. Pašić je zahvaljujući tom znanju uspevao da i kao predsednik vlade i kao ministar spoljnih poslova ozbiljno predviđa dešavanja na međunarodnoj sceni, prilagođava srpske državne ciljeve upravo tim dešavanjima i na jedan posredan, prikriven način, realizovao državne ciljeve.  PETAK, 04. DECEMBAR 2020. Ministar Selaković uručio diplome polaznicima Diplomatske akademije Šef srpske diplomatije Nikola Selaković svečano je danas uručio diplome polaznicima Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije generacije 2019-2020. godine. Ministar Selaković rekao je tom prilikom da je uveren da će diplomci u daljem profesionalnom radu i napredovanju biti u prilici da primene znanja i veštine koje su stekli na Diplomatskoj akademiji, te da će zastupati i braniti interese Srbije i u njoj i izvan nje. Prema njegovim rečima, Srbija, upravo boreći se za ciljeve svoje spoljne politike, mora sačuvati sebe, ali i naći mesto u delu sveta gde može da napreduje, da se ostvaruje, da jača i da to predstavlja zadatak svakoga od diplomaca u organu i organizaciji u kojoj radi.  petak, 19. jun 2020. godine POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANjU IZMEDjU MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA SJEDINjENIH MEKSIČKIH DRŽAVA O DIPLOMATSKO-AKADEMSKOJ SARADNjI Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ambasador Sjedinjenih Meksičkih Država u Republici Srbiji Marko Antonio Garsija Blanko potpisali su danas Memorandum o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Meksičkih Država o diplomatsko-akademskoj saradnji. Ovaj Memorandum će biti osnova za unapređenje buduće saradnje između Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova i Instituta „Matijas Romero".  Petak, 6. mart 2020. godine U MINISTARSTVU SPOLjNIH POSLOVA ODRŽANA JEDNODNEVNA OBUKA U ORGANIZACIJI OEBS-a U saradnji Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Misije Republike Srbije pri OEBS-u i drugim međunarodnim organizacijama, Generalnog sekretarijata OEBS-a i Misije OEBS-a u Srbiji održana je jednodnevna obuka kadrova za konkurse za radna mesta u institucijama OEBS-a. Cilj obuke je podrška aktivnostima država učesnica OEBS-a na jačanju ličnih kapaciteta potencijalnih kandidata, koji će se prijavljivati na konkurse međunarodnih organizacija. Učesnike i predavače su pozdravili rukovodilac Diplomatske akademije Mirjana Milosavljević i šef Misije OEBS-a u Srbiji Nj.E. ambasador Andrea Oricio. Trening u formi prezentacija realizovali su profesionalni predavači Odeljenja za regrutaciju OEBS-a Gustavo Araužo i Janik Kimpel. Obuku su pohađali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Ministarstva pravde. sreda, 4.decembar 2019. godine AMBASADOR REPUBLIKE ITALIJE ODRŽAO PREDAVANjE NA DIPLOMATSKOJ AKADEMIJI Povodom 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Italije, u organizaciji Diplomatske akademije, Nj.E. ambasador Republike Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo održao je predavanje polaznicima Osnovnog programa diplomatske obuke. U uvodnom delu predavanja, načelnik Odeljenja za susedne zemlje ambasador Slobodan Vukčević izneo je kratak pregled bilateralnih odnosa dveju zemalja, s akcentom na ključne oblasti saradnje.  Osvrnuvši se na dugu tradiciju prijateljskih odnosa Srbije i Italije, ambasador Lo Kašo je istako snažnu podršku njegove zemlje evropskim integracijama Srbije, kao ključnog faktora u regionu. Naglasio je, takođe, da se strateško partnerstvo dveju država ogleda ne samo u intenzivnoj ekonomskoj saradnji, o čemu svedoči prisustvo brojnih italijanskih kompanija u Srbiji, već i u mnogim drugim oblastima: kulturi, obrazovanju, poljoprivredi, nauci, informacionim tehnologijama, energetici, zaštiti životne sredine. Navodeći lična iskustva, ambasador Lo Kašo je govorio polaznicima Diplomatske akademije o značaju i specifičnostima diplomatske profesije, kao i o izazovima sa kojima se ona suočava u eri brze razmene informacija. Na kraju predavanja, rukovodilac Diplomatske akademije Mirjana Milosavljević izrazila je zahvalnost Ambasadi R. Italije i Italijanskom institutu za kulturu na dugogodišnjoj saradnji i pomoći u organizaciji nastave italijanskog jezika za zaposlene u Ministarstvu spoljnih poslova. četvrtak, 28. novembar 2019. godine POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANjU O SARADNjI IZMEDjU DIPLOMATSKIH AKADEMIJA MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA ZA SPOLjNE POSLOVE I MOBILNOST LjUDI REPUBLIKE EKVADOR Ambasadorka Republike Ekvador, koja na nerezidencijalnoj osnovi iz Budimpešte pokriva Republiku Srbiju, Nj.E. Marija del Karmen Gonzales Kabal, boravila je danas u radnoj poseti MSP-u, gde je imala odvojene razgovore sa v.d. pomoćnikom ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju, ambasadorkom Tatjanom Conić i generalnim sekretarom Veljkom Odalovićem. Nakon razgovora, rukovodilac Diplomatske akademije Mirjana Milosavljević i ambasadorka Ekvadora potpisale su Memorandum o razumevanju o saradnji između Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Diplomatske akademije Ministarstva za spoljne poslove i mobilnost ljudi Republike Ekvador.  sreda, 27. novembar 2019. U BEOGRADU ODRŽAN SEMINAR POD NAZIVOM Sharing the Bulgarian experience on EU pre-accession negotiation process U zajedničkoj organizaciji Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Ministarstva za evropske integracije i Bugarskog diplomatskog instituta (BDI), pod pokroviteljstvom Fondacije Hanns Seidel, u Beogradu je 25. i 26. novembra 2019. godine održan seminar pod nazivom Sharing the Bulgarian experience on EU pre-accession negotiation process.  Dvodnevnu obuku pohađali su predstavnici više ministarstava Vlade Srbije: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva evropskih integracija, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, kao i predstavnik Nacionalne akademije za javnu upravu. Seminar su otvorili rukovodilac Diplomatske akademije Mirjana Milosavljević, direktorka Bugarskog diplomatskog instituta Tanja Mihajlova, ambasador Republike Bugarske u Republici Srbiji Nj.E. Radko Vlajkov i predstavnik Fondacije Hanns Seidel u Sofiji Bogdan Mirčev. Rukovodilac Diplomatske akademije je tokom uvodne reči pozdravila učesnike seminara i zahvalila suorganizatorima na saradnji, ističući dosadašnja pozitivna iskustva Akademije u organizaciji ovakvih seminara sa Španijom i Austrijom, kao vid pomoći Srbiji u procesu evropskih integracija. Prvog dana seminara predavanje na temu javne diplomatije održao je ambasador Bugarske u Beogradu R. Vlajkov, dok je o strategijama komunikacije sa Evropskom unijom govorila ambasador Biserka Beniševa. Drugog dana seminara Ingrid Šikova, prof. Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski" u Sofiji upoznala je učesnike sa iskustvima Bugarske u oblasti strategije komunikacije na temu EU-fondova. O pozitivnim i negativnim efektima članstva u EU po ekonomiju, ekonomskim rizicima tokom procesa pregovaranja za otvaranje onih poglavlja u čijem fokusu je privreda, s akcentom na saradnju s Kinom u odnosu na članstvo u EU, govorila je prof. Danijela Bobeva, član Bugarske akademije nauka i bivša zamenica premijera i ministarka za trgovinu i privredu. Seminar su zatvorili Direktorka BDI T. Mihajlova, regionalni direktor Fondacije Hanns Seidel za jugoistočnu Evropu dr Klaus Fizinger i rukovodilac Diplomatske akademije. četvrtak, 14. novembar 2019. godine PRVI POTPREDSEDNIK VLADE I MINISTAR SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE IVICA DAČIĆ OBRATIO SE STUDENTIMA AMERIČKOG CENTRA U BRISELU Studenti Američkog centra u Briselu, predvođeni profesorom Džeromom Šeridanom, posetili su danas Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, gde im se obratio Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.  Šef srpske diplomatije predstavio je studentima spoljnopolitičke prioritete Srbije s akcentom na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom, punopravno članstvo u EU, očuvanje regionalnog mira i stabilnosti, dobrosusedske odnose, vojnu neutralnost, kao i razvoj bilateralne saradnje sa svim državama sveta. Ministar spoljnih poslova je ukazao na dugogodišnje bilateralne odnose između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i na bogatu saradnju dveju zemalja u oblasti privrede. Tokom izlaganja ministar Dačić je pomenuo i brojnu srpsku dijasporu, njen značaj, doprinos i ulogu u razvoju američkog društva. Nakon obraćanja ministra, američkim studentima predavanja su održali vršioci dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku i Evropsku uniju, ambasadori Branimir Filipović i Dejan Ralević. Ambasador Filipović je govorio o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije sa stanovišta bezbednosne politike na bilateralnom i na multilateralnom planu, dok je članstvo Srbije u EU kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije, predstavio ambasador Ralević. Istog dana, studenti Američkog centra u Briselu posetili su i Kancelariju za Kosovo i Metohiju, gde im je predavanje o aktuelnoj situaciji u južnoj srpskoj Pokrajini održao Dušan Kozarev, zamenik direktora Kancelarije. četvrtak, 11. jul 2019. godine PREDAVANjE PROF. DR EDIJA MALOKE U MINISTARSTVU SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE Izvršni direktor specijalizovane agencije Afričke unije-Afričkog mehanizma za praćenje i ocenu razvoja (APRM) prof. dr Edi Maloka održao je predavanje u Ministarstvu spoljnih poslova na temu „Iskustva u bilateralnoj i multilateralnoj diplomatiji, uključujući i iskustva u Afričkoj uniji".  Na početku svog izlaganja prof. dr Maloka je istakao značaj koji Republika Srbija, kao naslednica bivše Jugoslavije, ima u zemljama afričkog kontinenta, posebno u kontekstu pokreta nesvrstanih i obostranog interesa za jačanje prijateljskih odnosa. Takođe, predstavio je prisutnima spoljnopolitičke prioritete Južnoafričke Republike, kao i organizacionu strukturu Afričke unije, njene nadležnosti i značaj za države afričkog kontinenata na globalnom planu. Edi Maloka je tokom predavanja govorio i o svojim iskustvima u oblasti bilaterale i multilaterale, ukazujući, kroz brojne primere, na specifičnosti diplomatske profesije. ponedeljak, 17. jun 2019. godine POLAZNICI DIPLOMATSKE AKADEMIJE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE POSETILI LjUBLjANU Polaznici Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u okviru studijske posete, boravili su u Ljubljani 13. i 14. juna 2019. godine. U Ambasadi Republike Srbije organizovan je prijem za polaznike Diplomatske akademije, na kome im se obratila ambasadorka Zorana Vlatković i upoznala ih sa bilateralnim odnosima dveju zemalja.  U Ministarstvu inostranih poslova Republike Slovenije polaznici akademije su imali priliku da čuju predavanja političkog direktora Mateja Marna i nacionalnog koordinatora za Zapadni Balkan Petra Grka. Tokom studijske posete Ljubljani, polaznici su posetili i predstavništvo Evropske unije, gde je predavanje održao šef predstavništva Zoran Stančič. četvrtak, 16. maj 2019. godine STUDENTI PRAVNOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU U POSETI MINISTARSTVU SPOLjNIH POSLOVA Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, članovi studentske organizacije „ELSA" (Evropsko udruženje studenata prava u Beogradu), u organizaciji Diplomatske akademije, posetili su danas Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.  Tim povodom obratio im se generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović.Generalni sekretar je predstavio studentima organizacionu strukturu Ministarstva i nadležnosti svakog sektora pojedinačno, uključujući i mrežu diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u svetu. Govorio je takođe o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i izazovima sa kojima se naša zemlja susreće u njihovoj realizaciji, kao i o specifičnostima diplomatske profesije. Na interesovanje studenata, V. Odalović je objasnio značaj pravne profesije u radu Ministarstva. Nakon predavanja studenti prava obišli su stalnu postavku Muzeja srpske diplomatije. ponedeljak, 13. maj 2019. ŠEF SRPSKE DIPLOMATIJE ODRŽAO PREDAVANjE POLAZNICIMA BEČKE DIPLOMATSKE AKADEMIJE  U okviru saradnje diplomatskih akademija, polaznici Bečke diplomatske akademije posetili su u pratnji direktora Emila Briksa Ministarstvo spoljnih poslova, gde im se obratio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić. Predavanju je prisustvovao i Nj. E. gospodin Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Republici Srbiji sa saradnicima.U nastavku sledi integralna verzija obraćanja šefa srpske diplomatije: "Vaše ekselencije, Dragi studenti, Poštovani gosti, na samom početku, želim vam iskrenu dobrodošlicu u Beograd i Srbiju i izražavam osobito zadovoljstvo što su posete polaznika Bečke diplomatske akademije Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije postale tradicija. To je potpuno razumljivo ukoliko se uzmu u obzir geografska bliskost Srbije i Austrije, istorijska povezanost, kao i odlična bilateralna saradnja dveju zemalja, koja je stabilna, raznovrsna i sveobuhvatna. Iskoristio bih ovu priliku da iznesem jedan značajan istorijski podatak. Naime, daleke 1836. godine uspostavljeni su diplomatski odnosi između naših zemalja. Tada je Antun Mihanović, tada konzul Austrijskog carstva u Beogradu, predao akreditive knezu Milošu Obrenoviću. Prijateljski odnosi Srbije i Austrije imaju višedecenijasku tradiciju. Iako su menjali svoj karakter kroz istoriju, odnosi između naših zemalja se mogu danas opisati kao prijateljski, jaki i uspešni. Naš dijalog je dinamičan i intenzivan, što ću potkrepiti podatkom da je samo tokom oktobra i novembra prošle godine ceo državni vrh Austrije posetio Srbiju: predsednik Aleksander Van der Belen, kancelar Sebastijan Kurc i predsednik parlamenta Volfgang Sobotka. Tokom leta ove godine očekujemo posetu ministarke inostranih poslova Karin Knajsl. Kao jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, Austrija je izuzetno značajan ekonomski partner naše zemlje. Samo prošle godine robna razmena između Srbije i Austrije iznosila je preko milijardu evra. Dragi studenti, Republika Srbija, kao i sve zemlje na svetu, ima jasno utvrđene spoljnopolitičke prioritete i kroz svoje kratko izlaganje pokušaću da vam približim ulogu naše zemlje na međunarodnoj političkoj sceni, jer sam siguran da je to ono što biste najviše voleli da čujete. Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, sa Kosovom i Metohijom kao njenim sastavnim delom, naš je najznačajniji spoljnopolitički prioritet, uz sticanje punopravnog članstva u EU. U vrhu liste prioriteta su i očuvanje regionalnog mira i stabilnosti, dobrosusedski odnosi, razvoj bilateralne saradnje kako sa vodećim akterima globalne političke scene, tako i sa svim ostalim državama u svetu i vojna neutralnost. Braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, Srbija istovremeno brani međunarodno pravo, povelju UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti, čime doprinosi očuvanju međunarodnog mira. Želim da naglasim da jednostrana deklaracija o nezavisnosti „Kosova" iz februara 2008. godine nije u suprotnosti samo sa međunarodnim pravom i Završnim aktom iz Helsinkija, tačnije sa njegovim principima 3 i 4, već i sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja je 1999. godine usvojena u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, te predstavlja primer grubog kršenja normi na kojima počiva čitav međunarodno-pravni poredak. Srbija se, od samog početka dijaloga sa Prištinom, uvek ponašala kao konstruktivan partner koji ispunjava svoje obaveze i primenjuje postignute dogovore, za razliku od druge strane koja neodgovornim potezima opstruira dogovoreno i ne doprinosi pronalaženju rešenja. Ni nakon šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nije formirana Zajednica srpskih opština, čiji bi zadatak bio upravo zaštita interesa srpske zajednice u Pokrajini. U takvim okolnostima prisustvo UNMIK u južnoj srpskoj Pokrajini u nesmanjenom broju i neizmenjenom mandatu je izuzetno važno, jer garantuje bezbednost srpskog i drugog nealbanskog življa. Značajnu ulogu u zaštiti srpskog stanovništva, kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji ima i prisustvo KFOR, što je takođe u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Želim da naglasim da je aktivno diplomatsko delovanje Vlade Republike Srbije, njenih pojedinačnih institucija i Ministarstva spoljnih poslova na međunarodnom planu, doprinelo da u poslednjih godinu i po dana 13 država donese odluku o povlačenju JPNK i očekujem da će se takav trend nastaviti. Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je spoljnopolitički i strateški cilj Srbije. Perspektiva punopravnog članstva daje snažan podstrek sveobuhvatnim reformama koje sprovodimo, kao i politici pomirenja i regionalne saradnje. U tom kontekstu, naša zemlja se zalaže za razvoj dobrosusedskih odnosa i dijalog kao osnovno sredstvo u rešavanju otvorenih pitanja među susedima. Zato Srbija aktivno učestvuje u radu regionalnih inicijativa, svesna činjenice da evropska perspektiva čitavog regiona ZB doprinosi pomirenju, očuvanju stabilnosti i kreiranju povoljnih uslova za saradnju u mnogim oblastima na ovim prostorima. Međutim, specifičnost evrointegracijskog puta Srbije oličena je u pregovaračkom poglavlju 35 koje se odnosi na napredak u dijalogu Beograda i Prištine i u značajnoj meri određuje tok celokupnog procesa, budući da uslovljava naredne korake i u drugim oblastima. Nažalost, potezi Prištine vode u kontra-smeru, tj. u pravcu blokade dijaloga, koji je trenutno prekinut. Dozvolite mi da pojasnim da je prekid dijaloga isključivo posledica krajnje neodgovornih odluka Prištine, koje se, pre svega, ogledaju u uvođenju stoprocentnih taksi na proizvode iz šire Srbije, čime je dodatno zagorčan ionako težak život srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Iako je Srbija iskreno opredeljena za dijalog sa Prištinom kao jedini način za pronalaženje kompromisnog rešenja, njegov nastavak će biti moguć samo ukoliko takse budu ukinute. Uprkos teškoćama, nastavićemo reformski put Srbije, nezavisno od dinamike pregovaračkog procesa, jer smatramo da je to u interesu svih naših građana i da doprinosi opštem napretku zemlje i stabilnosti regiona. Želim ovom prilikom da istaknem da izuzetno cenimo konstantnu podršku Austrije na našem evropskom putu. Kada to kažem, mislim pre svega na političku podršku u okviru Evropske unije, ali i na konkretnu pomoć koja se ogleda kroz realizaciju brojnih „twinning" projekata, kao elementa podrške institucija zemalja članica institucijama zemalja kandidata, u čemu Austrija ima veliko iskustvo i kapacitete. Dokaz dobre saradnje su i sporazumi koji regulišu ekonomsku saradnju, veoma značajni sporazumi o readmisiji i saradnji protiv međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma. Dragi gosti, jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste i očuvanje mira i bezbednosti u regionu. Svedoci smo da se današnji svet neprekidno suočava sa ozbiljnim izazovima, kao što su terorizam, sve zastupljeniji sajber kriminal, pretnje po energetsku bezbednost. Srbija deli zabrinutost oko ovih pitanja sa ostalim zemljama na Balkanu, koji je oduvek bio poligon prelamanja interesa velikih sila i geopolitičkih kretanja i, kao što vam je poznato, tranzitni put između zapadne Evrope i Bliskog istoka, te su mu kompromis i fleksibilnost potrebniji više nego ikada. Srbija je zato otvorena za saradnju sa partnerima u regionu, Evropi i svetu, a svojim angažmanom u OUN, OEBS, Savetu Evrope i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama i inicijativama, konstantno pruža doprinos jačanju mira, stabilnosti i ekonomskog napretka na ovim prostorima. Kao dobar sused, svima koji su spremni da podele sa nama teret odgovornosti sprovođenja zajedničkog istorijskog poduhvata izgradnje razvijenog i prosperitetnog regiona, Srbija će uvek biti iskren partner i nastaviće da čini sve što je u njenoj moći da se očuvaju i podstaknu pozitivni procesi u ovom delu Evrope. Kada govorimo o Srbiji i Austriji u kontekstu regionalne saradnje, nemoguće je ne pomenuti Dunav, kao kariku koja nas spaja. Dunav i Podunavlje predstavljaju jedan od najperspektivnijih regiona, koji broji oko 110 miliona stanovnika. Takođe, ne treba zaboraviti da je Srbija, zajedno sa Austrijom, učestvovala u izradi strategije EU za Podunavlje, a koja obuhvata saradnju u oblasti jačanja komunikacije i izgradnje infrastrukture, zaštite životne sredine, promocije turizma i kulturnog stvaralaštva. Pored kulturne i privredne, istakao bih i odličnu policijsku saradnju naših zemalja, kao još jedan doprinos očuvanju stabilnosti u regionu. Republika Srbija, osim balansirane i raznovrsne saradnje sa velikim silama poput SAD, Ruske Federacije i NR Kine, nastoji da očuva dobru saradnju sa zemljama Afrike, Azije, kao i Latinske Amerike i Kariba. Iako sprovodimo politiku vojne neutralnosti, drugim rečima ne želimo članstvo u bilo kom vojnom savezu, to nas ne sprečava da ostvarujemo partnersku saradnju i sa NATO i sa Ruskom Federacijom. Odličan primer da takva vrsta saradnje nije nemoguća je upravo Austrija i druge vojno neutralne zemlje. Zahvaljujući učešću u Partnerstvu za mir, Srbija danas učestvuje u pet mirovnih misija i operacija Ujedinjenih nacija i u četiri misije EU. Republika Srbija se, u ostvarivanju svih svojih spoljnopolitičkih ciljeva, rukovodi legitimnim nacionalnim interesima, koristeći kao sredstvo diplomatsku aktivnost i dijalog, uz nastojanje da se tradicionalno dobri odnosi sa prijateljskim zemljama dodatno unaprede, a odnosi sa onim partnerima međunarodne zajednice sa kojima ne delimo zajedničke stavove oko pojedinih pitanja, poboljšaju, poštujući pri tom različitost mišljenja i rukovodeći se osnovnim principima međunarodnog prava. Uvaženi gosti, na samom kraju današnjeg izlaganja, ne mogu a da ne pomenem brojnu srpsku zajednicu u Austriji. Srbi su na teritoriji Austrije prisutni su od 1526. godine i dali su neprocenjiv doprinos u odbrani evropskih vrednosti. Prema zvaničnim austrijskim podacima, u Austriji živi više od 120.000 Srba, a nezvanično čak oko 300.000. Građani Austrije srpskog porekla predstavljaju danas dobro integrisanu zajednicu, koja deluje kroz Savez Srba, mnogobrojne klubove i udruženja i aktivno doprinosi razvoju austrijske društvene, ekonomske i kulturne scene i predstavlja veliki potencijal za dalje unapređenje bilateralnih odnosa dveju zemalja. Dozvolite mi da vam na kraju još jednom poželim prijatan boravak u Srbiji i puno uspeha u budućem radu," rekao je studentima u svom govoru šef srpske diplomatije. petak, 10. maj 2019. godine STUDENTI UNIVERZITETA KLEMSON U POSETI MINISTARSTVU SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE U okviru studijskog boravka u Republici Srbiji, grupa studenata sa Univerziteta Klemson iz Južne Karoline (SAD) posetila je Ministarstvo spoljnih poslova, sa kojim ovaj univerzitet ostvaruje dugogodišnju saradnju. Tom prilikom studentima su predavanja održali zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za Evropsku uniju ambasador Dejan Ralević, v.d. načelnika Odeljenja za Severnu i Južnu Ameriku ministar savetnik Vladimir Jovičić, Goran Gvozdenović, ministar savetnik u Odeljenju za susedne zemlje i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev. ZPMSP za EU ambasador Dejan Ralević govorio je o članstvu u Evropskoj uniji kao jednom od strateških spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, upoznao ih sa samim tokom pregovaračkog procesa i njegovim pozitivnim efektima na proces reformi u različitim oblastima, a čiji je krajnji cilj ne samo članstvo u EU, već opšti napredak zemlje koja teži zajedničkim, evropskim vrednostima. Bilateralne odnose Srbije sa zemljama Severne i Južne Amerike predstavio je v.d. načelnika OAM-a Vladimir Jovičić, s posebnim osvrtom na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, uzimajući u obzir kako istorijski aspekt odnosa, tako i aktuelnu saradnju dveju država. Goran Gvozdenović, ministar savetnik u Odeljenju za susedne zemlje ukazao je na napore koje Srbija ulaže u jačanje saradnje sa svim zemljama u regionu, njenom učešću u regionalnim inicijativama, kao i različitim formatima trilateralne i kvadrilateralne saradnje, čime doprinosi ukupnoj regionalnoj stabilnosti. Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev upoznao je studente sa istorijskim činjenicama o Kosovu i Metohiji, kao i sa aktuelnom situacijom u južnoj srpskoj Pokrajini, pojasnivši specifične okolnosti i nesuglasice koje su dovele do prekida dijaloga između Beograda i Prištine. Nakon predavanja američki studenti su obišli Muzej srpske diplomatije. ponedeljak, 08. april 2019. PRVI POTPREDSEDNIK VLADE I MINISTAR SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE IVICA DAČIĆ ODRŽAO GOVOR STUDENTIMA FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA "SCIENCES PO" IZ PARIZA  Predstavnici francuske studentske organizacije „BBE-Bourgogne Balkan Express" Fakulteta političkih nauka „Sciences Po" u Parizu posetili su Ministarstvo spoljnih poslova, gde im se obratio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić.U nastavku sledi integralna verzija obraćanja šefa srpske diplomatije: „Uvaženi studenti, dobrodošli u Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Izuzetno me raduje što ste odlučili da u okviru svog studijskog putovanja posetite Srbiju. Budući da su mnogi od vas državljani zemalja iz ovog regiona, a neki od vas i državljani Srbije, pretpostavljam da posedujete izvesna znanja o Srbiji, stečena kroz obrazovanje, medije, porodične veze ili kroz pripreme za ovu posetu. Imajući u vidu da ste ovde u svojstvu predstavnika jedne tako renomirane obrazovne institucije kakva je Fakultet za politikologiju i međunarodne odnose Sciences Po (Sajans Po) i da je u fokusu vašeg Kampusa Centralna, Istočna i Jugoistočna Evropa, želeo bih ovom prilikom da vas bliže upoznam sa spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i doprinesem boljem razumevanju uloge koju ona ima u međunarodnim okvirima. Pored očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, strateški cilj Srbije je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Najvažniji spoljnopolitički prioritet Republike Srbije je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom. Braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, Srbija istovremeno brani međunarodno pravo, povelju UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti s ciljem očuvanja međunarodnog mira. Želim ovom prilikom da podsetim da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti „Kosova" iz februara 2008. godine u suprotnosti ne samo sa međunarodnim pravom i Završnim aktom iz Helsinkija, tačnije sa njegovim principima 3 i 4, već i sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja je 1999. godine usvojena u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Reč je o nepobitnim argumentima na koje je neophodno konstantno ukazivati, kao primer flagrantnog kršenja međunarodnog prava. Pronalaženje političkog rešenja za Kosovo i Metohiju u direktnoj je korelaciji sa stabilnošću čitavog regiona. Iz tog razloga, Srbija se u dijalogu sa Prištinom uvek ponašala kao ozbiljan, odgovoran i konstruktivan partner, koji ispunjava svoje obaveze, posebno kada je u pitanju primena postignutih dogovora. Nažalost, to se ne može reći i za drugu stranu, koja svojim potezima vrši opstrukciju dogovorenog i ne doprinosi pronalaženju rešenja. To se posebno ogleda i u činjenici da i nakon šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma još uvek nije formirana Zajednica srpskih opština. Potpisivanje Briselskog sporazuma bilo je motivisano težnjom da se pronađu modaliteti zaštite interesa srpske zajednice u Pokrajini, usled nepostojanja adekvatnih institucionalnih mehanizama. Taj zadatak bio bi poveren upravo Zajednici srpskih opština. U tom kontekstu, konstantno ukazujemo na značaj prisustva UNMIK-a u nesmanjenom broju i neizmenjenom mandatu, kao garanta bezbednosti i statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u južnoj srpskoj Pokrajini. Veoma važnu ulogu u zaštiti srpskog življa, kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji ima i prisustvo KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Želim da istaknem da spoljnopolitička aktivnost Vlade Republike Srbije, iza koje stoji veliki trud i posvećenost njenih institucija, uključujući i ministarstvo na čijem sam čelu, kao i aktivno diplomatsko delovanje, imaju, između ostalog, kao rezultat činjenicu da je u poslednjih godinu i po dana 13 država donelo odluku o povlačenju JPNK. Očekujem da će se ovakav trend nastaviti. Svesna činjenice da evropska perspektiva čitavog regiona ZB predstavlja put pomirenja i saradnje na ovim prostorima, Srbija se konstantno zalaže za razvoj dobrosusedskih odnosa i dijalog kao osnovno sredstvo u rešavanju otvorenih pitanja i aktivno učestvuje u radu regionalnih inicijativa. Naša zemlja sprovodi reformske zadatke u cilju obezbeđivanja stabilnog društva, pune tržišne ekonomije i socijalne pravde. Iako je Srbija do sada otvorila 16 (šesnaest), a zatvorila 2 (dva) pregovaračka poglavlja, smatramo da dinamika otvaranja poglavlja ne prati dovoljno dinamiku reformi. Dozvolite mi da ukažem na jednu specifičnost našeg evrointegracijskog puta, oličene u pregovaračkom poglavlju 35, koje u značajnoj meri određuje tok celokupnog procesa. Napredak u dijalogu Beograda i Prištine postavlja se kao uslov za naredne korake i u drugim oblastima, dok potezi Prištine vode u pravcu blokade dijaloga, koji je trenutno prekinut. Podsećam da je prekid dijaloga posledica destabilizujućih odluka Prištine, pre svega uvođenja stoprocentnih taksi na proizvode iz centralne Srbije, čime je otežan inače nimalo lak život srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. I pored iskrene posvećenosti dijalogu sa Prištinom, kao jedinom načinu za pronalaženje kompromisnog rešenja, nastavak dijaloga će biti moguć samo ukoliko takse budu momentalno ukinute. Uprkos teškoćama, mi ćemo nastaviti reformski put Srbije, nezavisno od dinamike pregovaračkog procesa, jer smatramo da je to u interesu svih naših građana. Svesni izazova sa kojima se i sama EU suočava, poput predstojećih reformi, problema očuvanja jedinstva i sl, očekujemo da će politika proširenja, kao jedna od najuspešnijih politika na kontinentu, ostati u njenom fokusu. Dragi gosti, u današnjem svetu koji se suočava sa ozbiljnim izazovima, Balkan je oduvek bio poprište interesa velikih sila i geopolitičkih kretanja. Saradnjom sa partnerima u regionu, Evropi i svetu, svojim angažmanom u OUN-u, OEBS-u, Savetu Evrope i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama i inicijativama, Srbija konstantno doprinosi jačanju mira, stabilnosti i ekonomskom napretku čitavog regiona. I te kako smo svesni činjenice da su Zapadnom Balkanu neophodni kompromis i fleksibilnost u borbi sa brojnim izazovima, kako na regionalnom, tako i na globalnom planu. U tom smislu, naša zemlja je uložila vidljive napore u oblasti unapređenja regionalne saradnje i smanjenja tenzija na Balkanu i pokazala spremnost za prevazilaženje negativnog nasleđa prošlosti i zajedničku budućnost, zasnovanu na principima uzajamnog uvažavanja i poštovanja. Kao dobar sused, svima koji su spremni da podele sa nama teret odgovornosti sprovođenja zajedničkog istorijskog poduhvata izgradnje razvijenog, stabilnog i prosperitetnog regiona, Srbija će biti iskren partner. Kao zemlja koja baštini bogatu tradiciju prijateljskih odnosa koje je SFRJ razvijala sa brojnim zemljama na svim kontinentima, Srbija osim balansirane i raznovrsne saradnje sa velikim silama poput SAD, RF i Kine, nastoji da očuva živu saradnju sa zemljama Afrike, Azije, kao i Latinske Amerike i Kariba. Na samom kraju, želeo bih da vam poručim da je veoma važno da vas kroz život vode uzvišeni, humani i plemeniti ciljevi. To je jedini ispravan način da kao mladi, obrazovani ljudi na kojima svet ostaje, u okviru svojih budućih profesija doprinesete očuvanju univerzalnih vrednosti, a samim tim i izgradnji lepšeg, pravednijeg i bezbednijeg sveta. Iskreno se nadam da ćete poneti lepe uspomene iz Srbije, zbog kojih ćete poželeti da je ponovo posetite." petak, 5. april 2019. godine UNUKA MAHATME GANDIJA PREDSTAVILA SVOJU KNjIGU Tara Gandi Batačardzi, unuka Mahatme Gandija, koja na poziv prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića boravi u Beogradu, predstavila je danas u Ministarstvu spoljnih poslova svoju knjigu „Sećanja na jedno izuzetno doba". Nakon uvodne reči rukovodioca Diplomatske akademije Mirjane Milosavljević, koja je predstavila gošću prisutnima, unuka Mahatme Gandija govorila je o svom detinjstvu i vremenu koje je provela sa svojim dedom, brojnim liderima i borcima za slobodu, koji su postavili temelje nezavisne Indije. Pored autorke, o delu je govorio i urednik izdavačke kuće „Albatros plus" Mladen Vesković, ocenjujući da iako nije reč o obimnom štivu, knjiga predstavlja dragocenu zbirku uspomena koje daju jasnu sliku nastanka moderne Indije. Napisana jednostavnim jezikom, iz perspektive jednog deteta, ona daje prikaz Gandijeve filozofije nenasilja, koja može biti primenljiva i u današnjem svetu, naglasio je Vesković. Po završetku prezentacije, Tara Gandi Batačardzi je potpisivala svoje knjige. Knjiga Tare Gandi Batačardzi prevedena je na srpski jezik povodom obeležavanja 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Indije i 150 godina od rođenja Mahatme Gandija. Događaju su prisustvovali: prvi sekretar i šef Kancelarije Ambasade Indije u Beogradu Vidzel Kumar, polaznici Diplomatske akademije, zaposleni Ministarstva spoljnih poslova i predstavnici medija. 1. april 2019. godine STUDENTI AMERIČKOG UNIVERZITETA U BRISELU POSETILI MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA Studenti Američkog Univerziteta – Briselski centar, u pratnji profesora Džeroma Šeridana posetili su danas Ministarstvo spoljnih poslova.
U muzejskoj sali ministarstva, nakon uvodne reči rukovodioca Diplomatske akademije Mirjane Milosavljević, studentima su održali predavanja zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za Evropsku uniju ambasador Dejan Ralević i v.d. pomoćnika ministra za bezbednosnu politiku ambasador Branimir Filipović. Zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za Evropsku uniju ambasador Dejan Ralević predstavio je članstvo Srbije u EU kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije. Govorio je o aktivnostima koje su prethodile otpočinjanju pregovaračkog procesa, njegovom toku i različitim fazama, uključujući izazove i specifičnosti s kojima se Srbija susreće na svom evropskom putu. Ambasador Ralević je izneo podatak da je do sada Srbija otvorila ukupno šesnaest pregovaračkih poglavlja i istakao prednosti pregovaračkog procesa koje se ogledaju u nizu reformi unutar različitih oblasti, koje bi trebalo da doprinesu opštem napretku zemlje i stabilnosti u regionu. Ambasador Filipović je govorio o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije sa stanovišta bezbednosne politike, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu. Ukazao je da, kao zemlja kandidat za EU, Republika Srbija, značajno doprinosi ostvarenju koncepta Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, kroz učešće u misijama i operacijama EU, kao i UN. Istakao je opredeljenost Srbije za politiku vojne neutralnosti i ukazao da se na toj osnovi razvija partnerska saradnja sa NATO, kroz intenzivan politički dijalog i konkretne programe Partnerstva za mir. Dodao je da i mnoge vojno neutralne ili vojno nesvrstane zemlje imaju razvijenu partnersku saradnju sa Alijansom bez namere da pristupe članstvu, poput Švedske, Austrije, Irske Finske i Švajcarske. Izložio je sadržaj partnerske saradnje kako u vojnim, tako i u civilnim oblastima. Posebno je naglasio značaj prisustva i ispunjenja mandata misije KFOR-a u južnoj srpskoj pokrajini, u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244 u zaštiti srpskog stanovništva i njihove kulturne i istorijske baštine i očuvanja mira i bezbednosti u Pokrajini. Predavanje za američke studente na temu Kosova i Metohije organizovano je u Kancelariji za KiM. |