Srbi s Kosova su danas sto puta bezbedniji nego pre Briselskog sporazuma

Odluka Brisela da se Srbiji odredi datum za početak pregovora nema veze s priznanjem Kosova. I to tvrdim s punom odgovornošću. Ne znam da li bih našao najadekvatnije reči da to što odrečnije zvuči.

Odluka o tome da mi ulazimo u poslednju fazu dogovaranja o učlanjenju u EU daleko je kompleksnija stvar, a na nju je svakako uticala politika ove vlade i razgovori Beograd – Priština.

Ako neko zamišlja, valjda iz neke potrebe za senzacijom, da ćemo mi pred samu odluku o prijemu Srbije u EU biti uslovljeni da priznamo Kosovo, mi to nećemo učiniti, kaže u razgovoru za „Politiku" Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije, odgovarajući na pitanje da li je Beograd pristajanjem na ovakav pregovarački okvir priznao nezavisnost Kosova i Metohije.

Kako drugačije da shvatimo odrednicu iz pregovaračkog okvira da će Beograd ubuduće prilikom donošenja zakona morati da poštuje „geografski okvir"?

Pročitajte Rezoluciju 1244, u Rezoluciji to stoji. Sve vlade do sada su se ponašale shodno Rezoluciji, uključujući i vlast u čije je vreme doneta Rezolucija.

Hoćete da kažete da ni dosad nismo donosili zakone koji su važili i za teritoriju Kosova?

Koja je Vlada potpisala sporazum s Ceftom, sporazum o trgovini koji je sveobuhvatan, regionalni? Nije to ova vlast. Mi samo sprovodimo ono što su ranije vlade prihvatile jer se mora poštovati kontinuitet ranije preuzetih državnih obaveza. Nema nikakve novosti. To jeste jedna teritorijalna celina po Rezoluciji 1244. Jeste istina i da nismo tamo bili prisutni s bezbednosnim snagama.

Ali ni sa zakonima, kao što kažete?

Sad ćemo biti mnogo prisutniji. To treba da se shvati. Mi sada prvi put imamo međunarodnu legalizaciju srpskog prisustva tamo. Sada imate srpsku zajednicu, srpske opštine koje priznaje svako i koje imaju svoje ingerencije da mogu postupati shodno svojim interesima. To mora Priština da poštuje. Sada, pošto smo mi to postigli, neki kažu: „Vi ste popustili". Ko je to popustio? Danas su Srbi sto puta bezbedniji nego pre ovih pregovora i pre Briselskog sporazuma i svega onoga što je usledilo posle toga.

Ako je tako, onda nam neće biti problem ni da potpišemo sporazum o sveobuhvatnom normalizovanju odnosa s Kosovom?

Nama je cilj da potpuno normalizujemo situaciju, da teče život, razmenjuje se roba, da se svi slobodno kreću. Mi smo to isticali više puta. Kroz sve ovo što se događalo u poslednjih godinu dana poboljšao se taj ambijent.

Ako za nas nije problem da govorimo o tom sporazumu, zbog čega diplomate u Briselu još ne žele o tome da govore, zašto je to za njih tabu?

Oni su formalisti. Mi smo poznati po svom mentalitetu, malo razbarušenom. Oni čekaju tekst, čekaju odluku svojih šefova. Kada je budu dobili onda će nešto komentarisati i to u striktno definisanim okvirima. Oni su svi vrlo posvećene birokrate i svako poštuje svoj delokrug rada. Ali, mi smo iz tog nekomentarisanja odmah spremni da donosimo razne zaključke.

Da li je u vašem pristupu zadržana Jeremićeva doktrina o četiri stuba spoljne politike?

Ne bih pravio tu vrstu definicije. U međuvremenu, mi smo radili na tome da realizujemo prioritet naše spoljne politike. A prioritet je da se približimo EU i to smo uradili. Prioritet je bio da imamo i odlične odnose sa SAD, Rusijom, s Kinom. Je l' imamo bolje odnose u ovih godinu i po dana? Imamo. Koliko se stvari desilo na relaciji Beograd–Vašington...

Nemamo ambasadora u Vašingtonu?

Ambasador u Vašingtonu je napustio poziciju 2. decembra. Mislite da se za dvadeset dana nešto desilo? To je smešno. Znate koliko puta mi ovde čekamo po šest meseci neke ambasadore? Mislite da su upropašćeni odnosi s tim zemljama? Naznačavanjem te činjenice da je prestao mandat donedavnom ambasadoru i da se tamo već nije pojavio drugi pokazuje se nepoznavanje i nerazumevanje diplomatske prakse. Nekada je čak bolje imati dobrog otpravnika poslova nego pošto-poto poslati ambasadora. Inače se uvek pravi pauza u preuzimanju ambasadorskih dužnosti, obično oko šest nedelja.

Da li to znači da vi čekate tih šest nedelja?

Ne čekam, predložiću, imam u glavi ko bi to mogao biti, ali vam neću otkriti. Imam čak i više predloga. O tome ćemo odlučivati u drugoj polovini januara. Mi smo, inače, u poslednjih godinu i nešto dana promenili 56 šefova diplomatskih predstavništava. Uglavnom im je istekao mandat, ali smo neke i ranije vratili zbog nezadovoljstva njihovim radom i neprofesionalnog odnosa prema obavezama. Bilo je i nekih iskoraka u ponašanju ambasadora koji inače mora da bude najdostojanstveniji predstavnik zemlje i da svojim ponašanjem ne izazove neraspoloženje domaćina. Devedeset odsto upražnjenih mesta smo popunili, uglavnom kadrovima iz MSP-a, karijernim diplomatama, što nije bila praksa sigurno dve dekade.

Da li je i osoba za Vašington profesionalni diplomata?

To neću da vam otkrivam. Polazim od toga da uvek predložim nekoga iz kuće ako mi je na raspolaganju. Pojedinci za ta mesta su ranije uglavnom regrutovani iz stranaka ili preko ličnih veza.

U javnosti se zbog nekih kadrovskih rešenja stekao utisak da za „ulazak" u ovo ministarstvo nisu neophodne kvalifikacije, nego nešto drugo...

To je sve netačno, potpuno netačno. Ne odgovara istini i te podlosti uopšte neću više komentarisati. U MSP niko nije primljen na protivzakonit način ili uz kršenje bilo kakvih propisa.

Dakle, vi smatrate da su pomenute osobe bile odgovarajuće za taj posao?

U svakom slučaju su bile bolje od ostalih koji su se tog trenutka pojavljivali kao opcija. To je sasvim sigurno. U ovoj službi svako mora da se ponaša mnogo savesnije i prilježnije nego u drugoj službi jer smo mi stalno u izlogu. Vi zato možda više gledate u MSP. Ko zna šta biste našli da odete negde drugde? Zbog toga ovo rukovodstvo, kada vidi da neko ne zadovoljava u bilo kom smislu – reaguje. Znate koliko smo ljudi mi vratili iz inostranstva zato što su zaboravili zašto su otišli? Neće da razgovaraju s našim građanima, pozove ih stranac, a njih mrzi da izađu iz kuće i slično.

Kako biste na spoljnopolitičkom planu opisali ovu godinu na izmaku?

Treba uporediti 2012. s 2013. i svima će biti jasno šta je rađeno. Setite se 2012. godine, koliko nejasnoća, kakva su bila predubeđenja i prognoze i o nama kao narodu i o Srbiji kao državi. Prebacite se na kraj 2013. godine i pravite poređenje. Po svim pravcima. Videće se da je neuporedivo bolje stanje. Postigli smo izuzetno dobar odnos sa svima koji su nam na neki način bili važni, pre svega susedstvo, a i Evropa. Predsednik Republike je bio u Kini i tamo potpisao strateški dokument. Kina ovde izvodi više poslova nego bilo gde u Evropi. Predsednik Nikolić se nekoliko puta video s predsednikom Putinom, a i ja sa Sergejom Lavrovim. Predsednik se sretao i s predsednikom Obamom, Bajdenom, Kerijem... Predsednik Vlade Dačić bio je s potpredsednikom Bajdenom i serijom američkih zvaničnika, organizovane su mu posete s najuspešnijim kompanijama. Kada je to bilo? Hilari Klinton je kod nas dolazila. Potpredsednik Vlade Vučić odlazi u Ameriku i tamo ga Leon Paneta dočekuje uz špalir, setite se da li je to bilo nekada pre? Aleksandar Vučić je i u Nemačkoj primljen s najvećim počastima...

Čist vazduh u Obrenovcu zahvaljujući Japanu

Dakle, ipak postoje ona Jeremićeva „četiri stuba"?

Nisu to „četiri stuba". Sve ovo što govorim ne znači da mi ijednog trenutka zapostavljamo druge zemlje. Bili smo u Latinskoj Americi i na Kubi, s njima planiramo velike projekte u domenu zdravstva. Ovo ministarstvo je izradilo, potpisalo i počelo da realizuje bar 50 međudržavnih sporazuma.

Imao sam preko 200 susreta s kolegama ministrima, pa i premijerima i drugim visokim zvaničnicima. Samo od Japana, zahvaljujući i mom angažmanu, dobijamo kredit od 260 miliona evra s kamatom koja počinje s odloženim rokom od oko pet godina i iznosiće 0,6 odsto. To je najpovoljniji kredit u istoriji.

Zahvaljujući tome ćemo u Obrenovcu od 2015. godine imati čist vazduh. Nastojimo da dobijemo od Japana kredit za izradu fabrike za preradu otpadnih voda i kompletiranje kanalizacione mreže u Beogradu, pod pomenutim najpovoljnijim finansijskim uslovima.

Mi ćemo biti i predsedavajući Oebsa. Upravo smo izabrani u članstvo ekonomsko-socijalnog saveta UN. Srbija, koja je bila poznata po problemima, sada je pozvana da rešava tuđe probleme. Zar to nije priznanje našoj diplomatiji?

Nije ova diplomatija poznata po golišavim saradnicama nego po teškom radu i po tome što se traži još veći rad, zato što verujemo da naša diplomatija može učiniti nešto veoma dobro za državu.

Rano je još za kandidata za generalnog sekretara UN

Bivši slovenački predsednik Danilo Tirk se pominje kao mogući kandidat za generalnog sekretara UN, a spekuliše da bi kandidat mogao biti i Vuk Jeremić. Ukoliko se to desi da li će ga naša diplomatija podržati?

Niko ne može da uđe u trku ako ga njegova vlada najpre ne podrži. Ako naša vlada proceni da imamo šanse, pretpostavljam da ćemo izbaciti našeg kandidata u „orbitu" i pokušati da uspemo.

A biće sigurno i regionalnog dogovaranja jer se sve rešava po principu predstavljenosti područja. I kad dođe red na naš region , dogovaramo se i pokušavamo da predložimo jedinstvenog kandidata. Ako se u tome ne uspe, ide se na glasanje.

Sada je prerano govoriti da li će Jeremić uopšte biti zainteresovan za to. Ali, mi smo toliko daleko od te tačke jer generalni sekretar UN Ban Ki Mun ima mandat još tri godine.

Da sam proneverio novac s Kipra ne bih radio za 800 evra

Ponovo je aktuelizovana priča o sudbini srpskog novca koji je navodno završio na Kipru. Vi ste u to vreme bili ambasador na Kipru?

Bio sam optuživan da sam učestvovao u proneveri 17 milijardi dolara, pa je to smanjeno na 13 i svedeno na ne znam koliko. Onda bih bio jedinstven slučaj koji ovde radi za 800 evra i koji je uveo najveću moguću štednju u ovu kuću i pazi ko putuje, kuda putuje i koliko se uopšte troši. Smanjio sam za pet puta troškove putovanja u odnosu na prethodnike tako da takve lažne optužbe ne bih više da komentarišem.

Zar vi mislite da bi neko mogao sebe da naziva državom, a da tako nešto nije ispitano? Bio sam na Kipru šest godina i radio svoj posao, više od tri godine, kao jedini diplomata. Sad vidite kako se kod nas lako podstakne mašta o nečemu, kako je navodno postojala čitava organizacija koja je držala nekakve konce...

Je l' vi mislite da sam ja tamo video neke pare? To je tako besmisleno. Koliko znam, preko Kipra su vršena plaćanja, ali za državne potrebe. Nisam imao pojma šta se kupuje. Oni koji su bili uvereni u postojanje nekakvog novca, kao što je bio ministar Dinkić, išli su na Kipar.

Pa što ga nisu našli? Je li tamo možda nešto zakopano pa sad čekamo da neko dođe da otkopa papirne novčanice? Nikada nisam čuo za takvu famu koja dugo opstaje, a nema nijednog jedinog dokaza.

Katar ulaže u sportsku medicinu

Razmatram mogućnost da angažujem Alisu Marić da pomogne u razvijanju međunarodne sportske saradnje. Treba nam neko ko to razume, ona ima međunarodnog iskustva.

Inače, kada je reč o sportskoj saradnji treba reći da smo mi podržali da se ovde dovede Katar koji ima najveći centar za sportsku medicinu u svetu. Oni su izabrali naš Centar za sportsku medicinu i odlučili da tu investiraju, da to bude njihov ogranak za ovaj deo sveta. Biće miliončić ulaganja. Jednog dana u Košutnjak će dolaziti najveći sportisti na preglede i lečenja.