Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić održao je danas redovnu mesečnu konferenciju za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova na kojoj se osvrnuo na najvažnije aktivnosti iz proteklog meseca i najavio planove Ministarstva spoljnih poslova za naredni mesec.

"Svakako najživlja diplomatska aktivnost odvijala se u Njujorku na 70. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tom prilikom učestvovao sam na na skupu na visokom nivou „Očuvanje kulturnog nasleđa - imperativ za čovečanstvo"; na radnom ručku ministara spoljnih poslova u okviru Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi; na događaju na visokom nivou pod nazivom „Jačanje saradnje u pogledu migracija i izbeglica u kontekstu Nove razvojne agende"; samitu lidera o mirovnim operacijama UN-a; neformalnom sastanku Saveta ministara inostranih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju u organizaciji Rumunije kao aktuelnog predsedavajućeg; na otvorenoj debati Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na ministarskom nivou o očuvanju mira i bezbednosti na Bliskom istoku i Severnoj Africi i borbi protiv pretnje terorizma u regionu, kojoj je predsedavao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov; trilateralnom sastanku ministara inostranih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske; radnom doručku ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana sa komesarem Evropske unije za evropsku politiku i proširenje Johanesom Hanom, kao i na pratećem događaju na temu mirovnih operacija OEBS-a, kojim sam predsedavao.

Tokom ovog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sastao sam se i sa ministrima inostranih poslova Demokratske Narodne Republike Koreje Ri Su Jongom, sa zamenikom predsednika Vlade i ministrom inostranih poslova Gruzije Giorgijem Kvirikašvilijem, ministrom inostranih poslova Jermenije Edvardom Nalbandijanom, sa ministrom inostranih poslova Palestine Rijadom Al Malkijem, sa ministrom inostranih poslova Kirgistana Jernalom Abdildajevim, sa ministrom inostranih poslova Fidzija Ratuom Inokeom Kubuabolom i argentinskim kolegom Ektorom Timermanom, kao i sa kopredsedavajućim OEBS-ovoj Minsk grupi. Pored ovih zvaničnih susreta, realizovan je i veći broj kraćih bilateralnih susreta (Mozambik i Etiopija).

Učešće na svim ovim brojnim brojnim pratećim skupovima na visokom nivou, koji su se održali u Ujedinjenim nacijama tokom generalne debate, kao i brojni bilateralni susreti, imali su cilj da predstavim stavove Republike Srbije u vezi sa ključnim pitanjima od međunarodnog značaja i našeg prioritetnog nacionalnog interesa.

Kada je reč o zahtevu Kosmeta za prijem u Unesko, naglasio sam da Srbija ne može tolerisati bilo koji vandalizam prema spomenicima kulture. Uništavanje i skrnavljenje istorijskog nasleđa naše kulture, kao i drugih, nažalost, sve je prisutnije.

Kada je reč o migrantima, istakao sam da se Evropa svakodnevno suočava sa velikim brojem ljudi koji dolaze sa Bliskog istoka, Afrike i Azije, a posebno iz Sirije, Avganistana i Iraka, koji bežeći od brutalnosti ratova i nasilja, traže sigurnost, nadajući se solidarnosti, zaštiti i boljem životu. U pitanju je najmasovniji pokret stanovništva posle Drugog svetskog rata na prostoru Evrope, koji je skopčan sa ozbiljnim izazovima, kako za zemlje iz kojih migranti dolaze, zatim kroz koje tranzitiraju, tako i za one koje predstavljaju njihove željene destinacije.

Srbija je jedna od zemalja koja je na glavnoj tranzitnoj ruti velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja. Svakodnevno hiljade ljudi koriste balkansku rutu ka zemljama Evropske unije. Od početka ove godine do sredine septembra državnu granicu Srbije prešlo je preko 170.000 migranata. Iako njihova željena destinacija nije Srbija, već države članice EU, iz koje nam migranti i dolaze, za nas to predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova. Srbija, u suočavanju sa ovim izazovom, dosledno je pokazala i pokazuje odgovornost i konstruktivnost, kao i spremnost da zajedno sa svojim evropskim partnerima traga za rešenjem.

Jasno je da su hitni i usaglašeni međunarodni napori neophodni, naročito napori koji su usmereni na rešavanje kriza i zaustavljanje sukoba u zemljama porekla. Bez aktivnog dijaloga, uz podršku međunarodne zajednice, sa ciljem rešavanja kriza u ovim zemljama, ne može se očekivati ni adekvatan, koherentan i sveobuhvatan odgovor na migrantsku krizu sa kojom se suočavamo, usmeren ka uzrocima i korenima problema. Jedino pravo i efikasno rešenje je stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno što odlučnije raditi kako bu se postigla dugoročna rešenja i stvorili uslovi za povratak izbeglica i migranata.

Rešenje ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima, kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji na nivou EU i međunarodne zajednice u celini. Ovo ministarstvo više puta je reagovalo prethodnog meseca kada su Mađarska i Hrvatska zatvorile granične prelaze sa Srbijom. U oba slučaja reč je o situaciji koja je eskalirala mimo standarda Evropske unije. Podizanje fizičke ograde ili mere zabrane ulaska u Hrvatsku, koje su nadležni organi primenjivali prema nosiocima putnih isprava Republike Srbije i vozilima srpskih registarskih oznaka na graničnim prelazima između Srbije i Hrvatske, nisu doprinele stabilizaciji regiona i narušile su temeljne principe Evropske unije i međunarodne zajednice.

Srbija je na svim nivoima pokazala spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suoči sa situacijom i odgovorno uradi svoj deo posla, što je naišlo na pozitivne ocene Evropske unije i širom sveta. U tom kontekstu, zatražio sam solidarnost, pomoć i podršku, uključujući i finansijsku, naših razvijenijih partnera, posebno iz EU, jer Srbija, uprkos pokazanoj dobroj volji i spremnosti da podnese svoje deo tereta i odgovornosti, sa ovim problemom ne može da izađe na kraj prepuštena sama sebi.

Ovog meseca sastao sam se i sa predsedavajućim Savetu EU i ministrom inostranih i evropskih poslova Velikog Vojvodstva Luksemburg Žanom Aselbornom, kao i sa ministrom inostranih poslova Kraljevine Norveške Berge Brendeom, na kratko nažalost, jer je poseta prekinuta pošto je morao hitno da se vrati u Oslo, jer su pripadnici Islamske države zatočili norveškog državljanina. MIP Norveške je najavio pomoć od ukupno oko 6,5 miliona evra koju će uputiti Srbiji i Makedoniji, od čega će polovina biti namenjena jačanju prijemnih centara za izbeglice u Srbiji pre dolaska zime, a polovina humanitarnoj pomoći Srbiji i Makedoniji. Norveška humanitarna pomoć će biti kanalisana preko UN-a, Crvenog krsta i odgovarajućih NVO.

Naravno, u toku su aktivnosti u pogledu dalje vizne liberalizacije, naročito prema državama Latinske Amerike. Inicirano je zaključivanje sporazuma o ukidanju viza na sve vrste pasoša sa Venecuelom, Panamom, Paragvajem, Gvatemalom, Kolumbijom i Jamajkom; pojedinim državama Azije. Sporazumi o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše sa Kirgizijom i Tadzikistanom usvojeni su na sednici Vlade Republike Srbije, 19. septembra i spremni za potpisivanje tokom prvih bilateralnih kontakata sa pomenutim državama; državama ASEAN-a. Spremni su za potpisivanje i sporazumi o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše sa Indonezijom, Tajlandom i Kambodzom. Usaglašen je tekst sporazuma o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše sa Mjanmarom. U toku je usaglašavanje teksta Sporazuma o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše sa Filipinima i Sporazuma o ukidanju viza na sve vrste pasoša sa Malezijom. U postupku ratifikacije u Narodnoj skupštini Republike Srbije su sporazumi o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše sa Libanom i Gruzijom. Proces vizne liberalizacije se nastavlja, u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije i pregovaračkim procesom sa EU i, u ovom trenutku, državljani Republike Srbije, bez viza, mogu da uđu i borave u 63 države u svetu, dok su im vize potrebne za 131 zemlju.

Kada je reč o narednim aktivnostima koje nas očekuju u oktobru mesecu, 5. oktobra učestvovaću na Izvršnom komitetu Visokog komesarijata UN-a za izbeglice u Ženevi kada ću, pored predstavljanja nacionalnih prioriteta – pronalaženju trajnih rešenja za veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica u dugotrajnom raseljenju u Srbiji – govoriti i o aktuelnom problemu migracija, kako sa nacionalnog, tako i sa međunarodnog aspekta.

Konferencija o istočno-mediteranskoj i zapadnobalkanskoj ruti se održava 8. oktobra u Luksemburgu. Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini najavila je da će se u Luksemburgu održati konferencija o zemljama Zapadnog Balkana na kojoj će učestvovati ministri spoljnih i unutrašnjih poslova zemalja članica i zemalja zapadnog Balkana i Turske. Osnovne teme razgovora biće: upravljanje migrantskom krizom i prihvat migracija.

Uveliko su počele pripreme za organizaciju XXII Ministarskog saveta OEBS-a koji će se održati 3. i 4. decembra u Beogradu.

U toku su ,takođe, pripreme za posetu predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića Ruskoj Federaciji, gde će imati sastanke sa najvišim zvaničnicima ove zemlje", rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.