Значај заједничког управљања водама зарад смањења ризика од катастрофа, прилагођавања на климатске промене, и његов допринос одржавању безбедности и стабилности су били у фокусу данашњег семинара одржаног у оквиру Светске недеље воде у Стокхолму.

Семинар је организовао ОЕБС, председавање Србије ОЕБС-у у 2015. години и Влада Швајцарске.

На 25. Светској недељи воде, која се одржава од 23. до 28. августа и чији је домаћин Међународни институт за воде из Стокхолма, окупило се неколико хиљада стручњака, практичара, доносилаца одлука, пословних иноватора и младих професионалаца.

„Заједничко управљање, заједничко одлучивање и координација између различитих носилаца интереса у прекограничним речним сливовима има многе изазове, али они су надвладани дугорочним добробитима које заједничко управљање водама има за повећану отпорност, социо-економски развој и политичку стабилност," рекла је Дезире Швајцер, заменик координатора ОЕБС за активности у области економије и заштите животне средине, на отварању семинара.

Александар Николић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова Србије, рекао је: "Неједнака дистрибуција, доступност и чињеница да извори воде нису обновљиви захтевају корените промене у процесу коришћења воде. Водом се управља према принципима обједињености воденог система и одрживог развоја, у задовољавању потреба данашње генерације. Истовремено, не смемо угрозити право и потребе будућих генерација да то исто чине за себе."

Стручњаци из Србије, Молдавије, Швајцарске и Економске комисије УН за Европу разговарали су о међусобној повезаности између управљања водом, смањења ризика од катастрофа, и безбедности засноване на два регионална примера: прекогранично заједничко управљање водама у Југоисточној Европи и лекције научене током реаговања на поплаве у мају 2014. године; билатерално заједничко управљање водама између Украјине и Молдавије је било друга тема, са фокусом на скорашњи развој и потврђивање стратешког оквира за прилагођавање на климатске промене у сливу реке Дњестар.

У разговорима је наглашена потреба за дубљим разумевањем синергије воде и спољне политике и елабориране улоге различитих носилаца интереса у доприносу заједничком раду на одрживом развоју и стабилности у прекограничним речним сливовима.