Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, na poziv italijanskog ministra inostranih poslova Anđelina Alfana, učestvovao je večeras u Rimu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova „Zapadnobalkanske šestorke".


Ovaj sastanak predstavlja jedan od pripremnih skupova na visokom nivou za predstojeći Samit o Zapadnom Balkanu, koji će u okviru „Berlinskog procesa" biti održan u Trstu, 12. jula 2017. godine.

Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića je u nastavku.

„Poštovani ministre Alfano,
Poštovane kolege,
Dame i gospodo,

Želeo bih na početku da zahvalim Vama, ministre Alfano, na organizaciji ovog skupa, kao i svim uvaženim kolegama koji ste se odazvali pozivu da učestvujete i date svoj doprinos pripremama za predstojeći Samit o Zapadnom Balkanu, koji će biti održan u Trstu.

Kada sam pročitao Vaše pozivno pismo, uvaženi ministre Alfano, ne samo što sam odmah sa zadovoljstvom odlučio da Vaš poziv prihvatim, već mi je prva asocijacija bila izreka: „Jednostavne stvari su uvek najbolje". Činjenica da ste predložili da razmotrimo regionalni politički kontekst do održavanja Samita u Trstu, budućnost samog „Berlinskog procesa", a posebno što ste svima nama ostavili mogućnost da u raspravu uključimo bilo koje drugo pitanje, govori o tome, ministre Alfano, sa koliko posvećenosti, predanosti i uvažavanja učesnika sa Zapadnog Balkana, Italija prilazi organizaciji predstojećeg Samita u Trstu. Srbija ovakav pristup veoma ceni.
Kada je reč o debatama koje u ovom formatu vodimo, želim da podsetim da su se „Berlinski proces" i „Zapadnobalkanska šestorka" već jasno profilisali kao formati kroz koje podstičemo i produbljujemo našu saradnju. Ako su moji saradnici koji vode računa o arhivi u pravu, a ja nemam razloga da im ne verujem, od lansiranja „Berlinskog procesa", avgusta 2014. godine i predstavljanja koncept dokumenta: „Povezivanje na ZB" ("Connectivity in the Western Balkans") u septembru iste godine, pa sve do danas, ovo je naš 18. sastanak na ministarskom ili premijerskom nivou u okviru „Berlinskog procesa". Da budem potpuno jasan, govorim samo o sastancima na najvišem nivou. Da li smo od tada postigli napredak u regionalnoj saradnji? Da li imamo konkretne rezultate?

Sebe smatram realnim čovekom. Stoga ne mislim da širim optimizam, niti da, s druge strane, delim neke pesimistične ocene koje sam čitao u izveštajima sa skorašnjih ekspertskih sastanaka u ovom ili sličnim formatima, kada kažem – da, postigli smo napredak – da, imamo i konkretnih rezultata. I još jedno da – treba da nastavimo da sarađujemo i to jačim tempom. Čvrsto verujem da je to pravi način da region postane stabilan, prosperitetan i da građani u njemu imaju kvalitetniji i bolji život u svim segmentima. Prvi rezultat našeg zajedničkog rada – uspostavljanje i rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih će, uveren sam, značajno doprineti istinskom pomirenju, međusobnom razumevanju i jačanju saradnje u svim segmentima naših društava. Da li ćemo dozvoliti da nas tenzije, koje se evidentno još uvek pojavljuju usled prevaziđenih retorika i nerešenih, otvorenih pitanja iz prošlosti, zaustave u napretku ka dostizanju najviših demokratskih standarda, a time i ostvarenju cilja kome svi težimo – članstvu u EU? Moj odgovor na ovo pitanje bi bio – ne. Štaviše, verujem da saradnju u primeni svih usaglašenih infrastrukturnih i energetskih projekata treba da nastavimo, kao što treba da jačamo saradnju u svim segmentima koji nam donose dobrobit. Stoga, želim da istaknem da energija koju je „Berlinski proces" uneo u saradnju na Zapadnom Balkanu nije istrošena i ovaj proces treba da nastavimo i nakon Samita u Trstu.

Kada sam video preliminarni dnevni red predstojećeg Samita u Trstu, ministre Alfano, ovo moje uverenje je samo postalo jače. Želim da ovom prilikom dam punu podršku agilnom pristupu Italije koji se ogleda i u uvođenju novih tema, kao što je saradnja u borbi protiv korupcije, ali i pridavanje ključnog značaja suštinskom povezivanju malih i srednjih preduzeća i jačanju ekonomskih integracija u regionu.

Dozvolite mi da istaknem da je Srbija na dobrom reformskom putu i to ilustrujem samo nekim od primera:

1. Naime, prema ocenama MMF, Svetske banke, kao i Evropske komisije, ekonomija Srbije je u 2016. postigla najbolje rezultate od početka svetske ekonomske krize. Stopa rasta je iznosila 2,8%, stopa inflacije 1,1%, a ukupan deficit je bio 1,35%. Predviđena stopa rasta za 2017. godinu je 3%, a nadamo se da će u drugoj polovini godine iznositi 3,5%. Stopa nezaposlenosti je smanjena za 3,2% i iznosila je 13,8% u trećem semestru 2016.
2. Institucije Srbije za prevenciju korupcije u potpunosti ispunjavaju međunarodne standarde i nastavljaju da pokazuju dobar potencijal.
3. Izveštaji Svetske banke ukazuju na značajan napredak reforme javne uprave u 2016. godini. Npr. prema Razvojnom indeksu e-uprave koji objavljuju UN, Republika Srbija je imala u 2016. godini skok od 30 mesta, tj. sa 69. mesta u 2014. dostigla je 39. mesto u 2016. godini od ukupno 193 zemlje. Sličan uspeh je zabeležen u 2016. godini za indikator za lakoću poslovanja Svetske banke ("Doing business") prema kojem se u 2016. Srbija našla na 47 od 190 mesta, što je dodatni skok u odnosu na 2015.

Ministre Alfano, dame i gospodo,

Evropska komisija je na sastanku naših spoljnopolitičkih savetnika, 24. januara ove godine u Briselu, predstavila svoj predlog o jačanju regionalne integracije u oblasti ekonomije, kao jedan od ključnih koraka u procesu pridruživanja EU. Na mini-Samitu ZB6 u Sarajevu, 16. maja ove godine, u delu Zaključaka koji su usvojeni sa podnaslovom „Zajedničko tržište", obuhvaćene su sledeće teme: kretanje robe i usluga, kretanje kvalifikovane radne snage, digitalna ekonomija i investicije. Po mom mišljenju, predlozi kojima su rezultirali ovi skupovi su veoma dobri i korisni kao elementi za dogovore koje treba da postignemo u Trstu. Da budem sasvim precizan, slažem se da usvajanje „Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnoj integraciji ZB6" treba da bude jedan od konkretnih rezultata predstojećeg Samita o ZB u Trstu.

Pored navedenog, verujem da posebno treba da se osvrnemo na neiskorištene trgovinske potencijale regiona ZB i iznađemo adekvatna rešenja. Kako bismo maksimalno iskoristili prednosti koje nam npr. CEFTA pruža, posebno kao tržište slobodne trgovine, Srbija je na proteklom Samitu o ZB u Sarajevu već predložila da napravimo dodatni iskorak u ekonomskim integracijama i uspostavimo ne samo unutrašnje regionalno jedinstveno tržište ZB već i carinsku uniju. Verujem da ovo pitanje treba da bude jedno od ključnih o kojima bismo razgovarali u predstojećem periodu.

Dame i gospodo,

„Agenda povezivanja" koja je uspostavljena u formatu „ZB6" u okviru „Berlinskog procesa" za nas ima posebnu važnost. Vama su naši prioriteti u tom pogledu poznati, budući da smo ih iznosili više puta na različitim skupovima. Ponovio bih samo jedan, a to je svakako izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač. U pogledu dalje primene već usaglašenih i odobrenih projekata, naša očekivanja od predstojećeg Samita o ZB u Trstu uključuju i odobrenje dodatnih finansijskih sredstava za primenu tri konkretna projekta u iznosu od preko 60 miliona evra, što smo predstavili Evropskoj komisiji kao prioritete.

Ministre Alfano,

Verujem da sam moje zalaganje na početku sastanka, da „Berlinski proces" treba da bude nastavljen adekvatno obrazložio, a da je naše uverenje takvo, potkrepio bih i činjenicom da smo predložili na Samitu o ZB u Sarajevu da Srbija bude domaćin narednog Samita o ZB u okviru „Berlinskog procesa", u terminu koji bismo zajednički dogovorili. Verujemo da bi to bio znak, s jedne strane, da ceo proces približavamo više regionu kome je namenjen, a s druge i jasan signal Evropskoj komisiji da kao region napredujemo i imamo sve više kapaciteta za naša buduća učlanjenja u EU.

U tom smislu, podsetio bih na izjavu Federike Mogerini prilikom posete Srbiji u martu ove godine da: EU neće biti celovita sve dok Srbija i ceo Zapadni Balkan ne postanu deo evropske porodice. Uveren sam da ovo mišljenje dele svi u ovoj sali.

Hvala na pažnji."