Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на 15. Економском самиту Републике Србије који се одржава у Београду: 

„Поштоване даме и господо,
Чланови Владе,
Потпредседнице Владе,
Колеге министри,
Премијеру Републике Српске,
Ваше екселенције,

Изузетна ми је част да и ове године учествујем на Економском самиту и дубоко сам уверен да ће наша данашња размена мишљења бити додатни подстицај развоју стабилности, међусобне сарадње, а тиме и економском напретку како у Републици Србији, тако и у региону у целини.

Република Србија је вољна и спремна да настави са спровођењем реформи које су неопходне у циљу даље трансформације државе и друштва. У том смислу, највиши приоритет Србије је изградња правне државе и успостављање владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи.

Морам да истакнем да је од нашег последњег сусрета урађен велики део онога што је зацртано у нашем програму. Подсетићу вас да је за годину дана рада ове Владе у нашу земљу инвестирано 576 милиона евра, што је омогућило отварање 7.437 нових радних места. Како је изјавио наш премијер у припреми су 62 пројекта, чијом би реализацијом, у наредних неколико година страна улагања достигла скоро милијарду евра.

Приоритет ове Владе је да се створе претпоставке и адекватни услови за што интензивнији економски раст и запошљавање, посебно младих, фискалну консолидацију, реcтруктуирање јавних предузећа, рационализацију и већу ефикасност јавне админстрације, унапређење социјалне заштите, образовања и здравства. Земља је суочена са проблемом ниског прираштаја, старења становништва и растућом емиграцијом.

Када је реч о спољно политичким активностима, акценат је на даљем јачању међународног положаја и угледа Републике Србије. У протеклих годину дана постигнути су значајни рeзултати, како на плану регионалне сарадње, тако и на плану интензивирања дијалога са земљама широм света.
Јасну потврду јачања нашег спољнополитичког положаја, свакако представља обављање функције председавајућег ОЕБС-у, које се одвија у веома сложеним међународним околностима, а у којима Република Србија наступа одговорно, непристрасно у функцији постизања одрживог мира и изналажења трајних решења.

Србија има јасан став да се само кроз отворен и континуирани дијалог могу превазићи отворена питања и тиме дати допринос успостављању стабилног, економски повезаног и у пуној мери сарадњи окренутог региона. Мислим да смо сви ми у региону свесни да само заједничким радом и наступом можемо остварити конкретне помаке у сарадњи, који ће, пре свега, имати позитивне ефекте по наше грађане.

Отварање приступних преговора са Европском унијом је историјска шанса и наше кључно стратешко опредељење. Влада Србије је потпуно посвећена овом циљу и спремна да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Очекујемо да би, у том случају, Србија до 2020. године могла да постане пуноправна чланица ЕУ.

Европска перспектива је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показао је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдио ЕУ као међународни фактор који је у стању да решава отворена питања и суштински значајно доприноси ширењу стабилности и безбедности.

У досадашњем процесу дијалога, Београд је у последњих неколико месеци потписао споразум о правосуђу, донео имплементациони план о правосуђу, постигао договоре о цивилној заштити и општинским буџетима а представници Срба су се вратили у Парламент и Владу у Приштини. Од 15 тачака Бриселског споразума Београд је испунио све што је била његова обавеза. Шест тачака које се тичу српске заједнице нису испуњене. Србија жели да разговара о српској заједници на КиМ.

Увек смо на тај разговор били спремни јер је то егзистенцијално питање за нас, јер ЗСО видимо управо као механизам који ће обезбедити заштиту права српског народа који на КиМ живи.

Мислим да је свима јасно да од ЕУ и њених институција не очекујемо никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона. Истовремено, сматрамо значајним да на том путу свако напредује у складу са сопственим заслугама, без наметнутог уједначавања темпа.

Регионална сарадња, јачање односа са суседима, као и наставак политике помирења су међу спољнополитичким приоритетима Србије, који се остварују и активним учешћем у бројним регионалним иницијативама, форумима и процесима. Успешна и развијена регионална сарадња значајно доприноси стратешком спољнополитичком приоритету Републике Србије – чланству у ЕУ.

Када велике светске компаније разматрају могућност за улагање, посматрају и анализирају регион у целини.

Зато је заједничк интерес свих нас у Србији и на Западном Балкану спровођење успешних реформи с циљем да се успоставе ефикасни економски системи који ће омогућити подизање животног стандарда и свеопштег квалитета живота. То наравно није могуће без инфраструктурног повезивања на нивоу региона, и зато је од изузетног значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети повећању атрактивности региона за инвестирање.

У том смислу, поздрављамо најаву ЕК да у периоду 2014-2020 искористи 1 милијарду евра из IPA фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника IPA на Западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.

Дубоко сам уверен да је неопходан још већи ангажман свих наших потенцијала, укључујући и дипломатије, ради заштите економских интереса државе, промоције привреде, као и интензивирања економских односа са другим земљама. С тим у вези, у наредном периоду посебну пажњу посветићемо том циљу.

Поштовани учесници,

Захваљујем се на пажњи и желим вам успешан рад."