Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić rekao je danas u govoru na Ministarskom sastanku OEBS na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da proces i rešavanje krize u Ukrajini treba posmatrati u širem kontekstu, što će rezultirati smanjivanjem mogućnosti da se ovakve krize ponavljaju u regionu OEBS-a u budućnosti. „Ukrajinski kriza nedvosmisleno ukazuje da je bez odlaganja potrebna zajednička akcija i pristup zasnovan na dijalogu", rekao je ministar Dačić.

"Gospodine predsedavajući,

Pozdravljam ovu vašu inicijativu da razmenimo mišljenja o evropskoj bezbednosnoj strukturi u svetlu aktuelne krize u Ukrajini. Inicijativa je pravovremena i pomoći će da sagledamo kako da u narednom periodu osnažimo OEBS.

Delimo ocenu da kriza u Ukrajini predstavlja veliki izazov za evropsku bezbednost i dovodi u pitanje sam koncept zasnovan na temeljnim političkim dokumentima kao što su Helsinški finalni dokument, Pariska povelja za novu Evropu iz 1990. godine i Istambulska povelja za evropsku bezbednost iz 1999. godine. Ideja koja je negovana decenijama, kroz zajednički duh i akciju u okviru KEBS-a i OEBS, je podrivena rastućim nepoverenjem umesto da dovede do očekivanog zajedničkog napora država učesnica za dogradnjom ostvarenog.

Želeo bih da naglasim da smo od samog početka ukrajinske krize, u više navrata iskazali naš stav o normama i vrednostima kojim treba da se vode države na međunarodnoj sceni, zasnovanim na poštovanju međunarodnog prava utemeljenog na Povelji UN i dijalogu kao jedinom načinu mirnog rešavanja kriza.

Pozdravili smo Sporazum o prekidu vatre koji je postignut u Minsku u okviru Trilateralne Kontakt grupe i izrazili smo nadu da će ovaj Sporazum označiti početak mirovnog procesa koji ne samo da će rešiti trenutnu krizu u Ukrajini, nego dati podsticaj za obnovu sveobuhvatanog dijaloga o evropskoj bezbednosti.

Ovaj proces i rešavanje krize u Ukrajini treba posmatrati u širem kontekstu, što će rezultirati smanjivanja mogućnosti da se ovakve krize ponavljaju u regionu OEBS-a u budućnosti. Da bi se to postiglo, države učesnice treba da rade na obnovi konsenzusa o evropskoj bezbednosti, prvo i pre svega potvrđujući osnovne norme, principe i obaveze OEBS i njihovu punu primenu u dobroj veri.

U protekle četiri decenije, OEBS je evoluirao u pozitivnom pravcu. Organizacija je sistematski razvila fleksibilni i sofisticirani mehanizam za efikasno delovanje u svim fazama sukoba, naročito u pogledu ranog upozoravanja i ranog reagovanja. Ovo je bilo moguće zbog političke volje država učesnica da se uključe u zajedničke procese i zahvaljujući neutralnom i sveobuhvatnom karakteru OEBS kao bezbednosne organizacije. Specijalna posmatračka misija u Ukrajini je najnoviji primer takvog napora.

Verujemo da OEBS kao najveća regionalna organizacija ima veliku ulogu u sprečavanju i rešavanju sukoba, a da njegove specifične potencijale treba maksimalno iskoristiti u saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama, posebno UN, shodno Poglavlju VIII Povelje, koje predstavlja dobar okvir za produbljivanje saradnje.

Ukrajinski kriza nedvosmisleno ukazuje da je bez odlaganja potrebna zajednička akcija i pristup zasnovan na dijalogu. Bez obzira na trenutne izazove, i dalje postoje oblasti od zajedničkog interesa. Na njima treba raditi što je moguće više, kako bi se stvorilo okruženje u kojem se može povratiti međusobno poverenje država učesnica. Smatramo da Helsinki +40 prosec, koji je u sadašnjim okolnostima pao u zaborav, pruža odgovarajući okvir za rešavanje ovih pitanja. U ostvarivanju zajedničkih nastojanja, trebalo bi da izvučemo pouke kako iz pozitivnih, tako i iz negativnih prethodnih iskustava dok radimo na mirnom rešavanju krize u Ukrajini, sve to u cilju da ponovo konsolidujemo evropsku bezbednost kao zajednički projekat i osnažimo ulogu OEBS-a i njegovu sposobnost da deluje.

Hvala na pažnji."