Govor PPV i MSP I. Dačića na Forumu na visokom političkom nivou ECOSOC-a 7. jula 2014. godine.

"Gospodine predsedniče Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

Gospodine predsedniče Ekonomsko-socijalnog saveta,

Gospodine Generalni sekretaru Ujedinjenih nacija,

Drage kolege ministri,

Vaše ekselencije,

Osobita mi je čast i zadovoljstvo da učestvujem na zasedanju Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija na visokom nivou, čiji je Srbija postala član posle više od dve decenije. Želeo bih, takođe, da naglasim značaj Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju koji se održava u okviru reformisanog Ekonomsko-socijalnog saveta. Cilj reforme ECOSOC-a, kao najznačajnijeg tela UN u ekonomskoj, socijalnoj i oblasti zaštite životne sredine, je da se ovo naše telo još angažovanije, efikasnije i direktnije suoči sa izazovima naše planete i nagomilanim ekonomskim, socijalnim i ekološkim problemima, čijim posledicama smo svi izloženi. Kao nova članica ECOSOC-a Srbija želi da da pun i aktivan doprinos ovoj težnji.

Gospodine predsedniče,

Pregovori o formulisanju ciljeva održivog razvoja nakon 2015. godine u kojima Srbija, kao članica Otvorene radne grupe, aktivno učestvuje, predstavljaju jedan od najvažnijih strateških zadataka sa kojima su UN suočene i postaviće temelje održivog razvoja u prvoj polovini HHI veka. Prilikom formulisanja razvojnih ciljeva potrebno je voditi računa o poštovanju opštih principa, pre svega principa univerzalnosti, jer ciljevi treba da budu primenljivi za sve zemlje; zatim, razumljivosti - ciljevi moraju biti razumljivi za svakog čoveka i dete o čijoj se budućnosti radi, konačno - ciljevi moraju biti i merljivi – sve zemlje moraju da primene istu metodologiju merenja implementacije ciljeva iz Agende posle 2015 godine, jer su samo tako dobijeni rezultati uporedivi.

Definisanje ciljeva i podciljeva održivog razvoja za period 2015. godine se nalazi u završnoj fazi. Jasno je da je cilj iskorenjivanja siromaštva krucijalni cilj, ali su ciljevi inkluzivnog obrazovanja, zdravlja, rodne ravnopravnosti, održive energije i posebno održivog ekonomskog rasta i pristojnog zaposlenja za sve, kao i drugi ciljevi i podciljevi, jednako važni. Jasno je da ciljevi vezani za klimatske promene prožimaju sve druge ciljeve i nalaze se u srži Razvojne agende. Međutim, postavlja se pitanje kako će se ovi ciljevi implementirati i na koji način će se oni finansirati.

Republika Srbija aktivno učestvuje u Međuvladinom ekspertskom komitetu za finansiranje ciljeva održivog razvoja. U punoj meri uvažavamo princip, koji je proistekao iz Monterejske konferencije o finansiranju održivog razvoja – da je svaka zemlja prvenstveno odgovorna za sopstveni razvoj i da svaka zemlja prvenstveno treba da izvrši nužne reforme za uspostavljanje efikasnog poreskog sistema, dobrog upravljanja i iskorenjivanje ilegalnih finansijskih tokova. Vlada Republike Srbije čini ozbiljne reformske korake upravo u ovom pravcu. Zvanična razvojna pomoć, međutim, ostaje jako bitan instrument, posebno za najmanje razvijene zemlje. U uslovima transformacije globalne ekonomije, jasno je da privatni finansijski tokovi i javno-privatno partnerstvo treba da imaju svoje mesto. Odgovornost svake zemlje je da stvori ambijent, prijemčiv za direktne investicije, kako privatnog kapitala tako i suverenih fondova.

Gospodine predsedniče,

Činjenica je da se svet dramatično promenio u poslednjih 15 godina i da pojedine zemlje u razvoju beleže znatno više stope rasta nego razvijene zemlje. Istovremeno, međutim, milijardu ljudi, prevashodno u najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim zemljama i zemljama bez izlaza na more, se još uvek nalazi u uslovima ekstremnog siromaštva. U svetu i dalje vlada nejednakost i neuravnoteženost u razvoju kako unutar zemalja tako i među njima.

U ostvarivanju ciljeva postavljenih Milenijumskom deklaracijom, Srbija je postigla osnovni cilj i uspela da u periodu do 2008. godine smanji je broj siromašnih za polovinu. Stope smrtnosti odojčadi, dece i majki su opale, a stopa završetka obaveznog školovanja i dalje je na visokom nivou. Nažalost, situacija se pogoršala u doba globalne finansijske krize. Stope nezaposlenosti i siromaštvo beleže rast. U Srbiji je i dalje primetna značajna neuravnoteženost u razvoju između gradskog i seoskog stanovništva, glavnog grada i ostalih područja, posebno juga zemlje. Kao zemlja srednjeg dohotka, Srbija je suočena sa posebnim razvojnim izazovima u iskorenjivanju siromaštva.

Nezavidnu ekonomsku situaciju opterećuje i veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica. Ove ranjive grupe predstavljaju jedan od najkrupnijih problema sa kojima se Srbija suočava. Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju izbeglica – 42.000 iz Hrvatske i 16.000 iz BiH, kao i po broju IRL – 200.000 sa KiM. Iznalaženje trajnog i održivog rešenja za ove ranjive grupe ostaje jedan od glavnih zadataka Vlade. Nažalost, i dalje postoje ozbiljne prepreke za povratak izbeglica u zemlju porekla, posebno uzimajući u obzir učestale etnički motivisane incidente i govor mržnje. Zbog toga smo duboko zabrinuti zbog preranog usvajanja Preporuke UNHCR u aprilu ove godine, o kolektivnom prestanku izbegličkog statusa licima koja su u periodu od 1990. do 1995. prognana iz Hrvatske. Od 200.000 IRL sa KiM manje od 5% IRL se vratilo svojim kućama od 1999.

Gospodine predsedniče,

Podsećam da je koncept održivog razvoja prvi put formulisan 1987. godine u Izveštaju Bruntlandove komisije, koja je tada konstatovala sledeće:

"Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti, ne dovodeći u pitanje mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe."

Relevantnost ove misli je danas aktuelnija no ikad pre. To je krucijalni zadatak međunarodne zajednice koja se suočava sa izazovom intenzivnih klimatskih promena i suštinskim pitanjem održivog razvoja. Prirodne katasrofe, koje su rezultat klimatskih promena, nisu nažalost ove godine mimoišle ni region jugo-istočne Evrope i Srbije. Sa prosečnih 100 nepogoda u 10 godina sa početka 19. veka, broj se krajem 20. veka popeo na čak 2.800 nepogoda u 10 godina. Poplave bez presedana u Srbiji u maju ove godine, kada je u tri dana palo kiše koliko je ubičajeno za period od tri meseca, su prouzrokovale ljudske žrtve i potopile više desetina opština. Ugroženo je više od milion osamsto hiljada ljudi, evakuisano je preko 30.000 lica. Pojavio se veći broj klizišta, infrastruktura je značajnim delom oštećena, nanete su ozbiljne štete poljoprivredi. Poplavama je zahvaćeno 75 000 do 80 000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dosada je preko 522 tone uginule stoke skupljeno i uništeno. Prema preliminarnim podacima, šteta od poplava koje su nedavno pogodile deo Srbije iznosi 1.5 milijardi evra. Koristim ovu priliku da još jednom izrazim svoju zahvalnost UN i državama članicama na brzom dostavljanju humanitarne pomoći i angažovanju svojih timova za procenu štete izazvane katastrofalnim poplavama. Bez velikodušne bilateralne pomoći i podrške UN, ne bismo mogli da pomognemo svim građanima kojima je pomoć bila preko potrebna.

Aktivnosti na ublažavanju posledica vremenskih nepogoda predstavljaju imperativ našeg vremena. Potreban je što hitniji razvoj sistema adaptacije na klimatske promene i uspostavljanje mehanizama za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa. Mora se delovati odmah. Ako se ne preduzmu mere koje će ograničiti porast globalne temperature za najviše dva stepena Celzijusa, postoji realna opasnost da će ekstremne vremenske prilike, prouzrokovane klimatskim promenama u budućnosti biti još intenzivnije.

Samit posvećen klimatskim promenama u Parizu 2015. godine je od krucijalnog značaja. U Parizu ne smemo da doživimo neuspeh, posebno zato što su ranjive grupe – siromašni, stari, deca, ljudi koji žive u udaljenim područjima – najviše pogođene posledicama klimatskih promena.

Efekti prirodnih nepogoda neminovno pogoršavaju krhku ekonomsku situaciju u svim delovima sveta i u regionu JIE i otežavaju borbu za smanjenje siromaštva, koje ostaje suštinsko pitanje današnjice. I pored postignutih rezultata u ostvarivanju Globalnih milenijumskih ciljeva, zabrinjava da su uspesi u iskorenjivanju siromaštva nejednaki i da ima regiona u kojima nije zabeležen uspeh.

Na kraju bih podvukao da R. Srbija duboko ceni spremnost međunarodne zajednice da na poziv Evropske komisije, Francuske i Slovenije organizuje Međunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu 16. jula ove godine, na kojoj će se na osnovu analiza EU, UN i Svetske banke prezentovati donatorima Izveštaj o proceni štete, koju su katastrofalne poplave ostavile za sobom u Srbiji i BiH u maju ove godine. Za Srbiju je veoma važan uspeh ove Donatorske konferencije i ovom prilikom vas pozivam da učestvujete na njoj.

Hvala na pažnji!"